40
Poslanici koalicije "Srbija protiv nasilja" uputili su predsednici Skupštine Srbije Ani Brnabić predlog ustavnog zakona o izmenama i dopunama Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava u kom se predlaže da se lokalni i beogradski izbori održe istovremeno na jesen ove godine.
U dokumentu koji je poslat Brnabić, navodi se se Republika Srbija nalazi u složenoj ustavnoj krizi, koja ima svoju međunarodnu dimenziju, te da su izbori u prethodnim godinama sistematski razdvajani termini u kojima se biraju skupštine jedinice lokalne samouprave, te je stoga njihov predlog da se održe svi izbori za jedinice lokalne samouprave u istom danu, 2024. godine.
„Izbori za Skupštinu grada Beograda i skupštine svih opština, gradova i gradskih opština u Republici Srbiji održaće se u istom danu najranije šest meseci od stupanja na snagu poslednjeg donetog zakonâ iz stava 2. ovog člana, a najkasnije do kraja 2024. godine.
(2) Narodna skupština doneće zakone o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, Zakona o prebivalištu i boravištu građana, Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o Ustavnom sudu.
(3) Organi grada Beograda, opština, gradova i gradskih opština u Republici Srbiji koji su obavljali funkcije u trenutku stupanja na snagu ovog Ustavnog zakona, nastavljaju s radom do dana konstitituisanja skupštinâ grada Beograda, opština, gradova i gradskih opština i izbora izvršnih organa na osnovu rezultata izbora održanih u skladu sa stavom 1. ovog člana.”
U 2. članu navodi da se da ovaj Ustavni zakon stupa na snagu danom donošenja na sednici Narodne skupštine.
U dokumentu koji je opozicija uputila, navodi se da ustavni osnov za donošenje Ustavnog zakona o izmenama i dopunama Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije sadržan je u članu 205. Ustava, prema kojem se za sprovođenje promene Ustava donosi ustavni zakon dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.
„Ustavni zakon za sprovođenje Ustava je prateći propis kojim se uređuje prelazno stanje, do potpunog uspostavljanja novih instituta i konstitutisanja novih organa vlasti, u skladu s promenama ustava. Otuda ustavni zakon ne sadrži opšte odredbe, već ga čine pojedinačne norme o načinu i rokovima za sprovođenje pojedinih odredaba ustava. Ustavni sud Republike Srbije takođe je zauzeo stav da Ustavni zakon za sprovođenje Ustava ima karakter prelaznih ustavnih odredaba.
Međutum, države mogu naići i na izazove u uspostavljanju novih instituta i konstituisanju novih organa vlasti u vremenu koje je bliže ili dalje od trenutka promene ustava. Tada se donosi ustavni zakon o izmenama i dopunama ustavnog zakona za sprovođenje ustava u cilju prevazilaženja problema upotrebom ustavom opravdanih procesnih mehanizama. O tome postoje uporedni primeri, poput iskustava Crne Gore, Hrvatske i Slovenije“, navodi se u obrazloženju.
PROČITAJTE JOŠ...
Dalje se dodaje je slična praksa viđena i ranije u našoj zemlji.
„Tako je neposredno nakon donošenja Ustava Republike Srbije od 1990. godine donet Ustavni zakon koji je potom bio devet puta menjan i dopunjavan između 1991. i 1993. godine. Primera radi, 1992. godine, Ustavnim zakonom o izmenama i dopunama Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava omogućeno je održavanje istovremenih prevremenih decembarskih izbora za narodne poslanike u Narodnoj skupštini i za predsednika Republike, uporedo sa izborima za savezne poslanike u Veću građana Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije. Time se rešavala ustavna kriza nastala neučešćem političkih stranaka opozicije na saveznim majskim izborima 1992. godine. Povodom ustavne krize izazvane neuspehom septembarsko-oktobarskih predsedničkih izbora 1997. godine, Ustavni sud Republike Srbije je zauzeo stav da se ustavna praznina u pogledu rokova za održavanje izbora za predsednika Republike u slučaju neuspelih izbora ne može uređivati zakonom već samo Ustavnim zakonom“, stoji u obrazloženju.
U predlogu koji je opozicija uputila Brnabić, navodi se da je ustavna kriza koja je aktuelna složenija i usled činjenice da je 28. februara 2024. ODIHR (Office for Democratic Institutions and Human Rights – Кancelarija za demokratske institucije i ljudska prava) objavio izveštaj u vezi s izborima održanim 17. decembra 2023.
„U njemu je, u prvoj prioritetnoj preporuci, naglašeno da bi neophodne izmene zakonodavstva trebalo inicirati dovoljno pre narednih izbora kroz inkluzivni konsultativni proces zasnovan na širokom političkom konsenzusu. U ostalih šest prioritetnih preporuka ODIHR insistira na neophodnim promenama do kojih hitno mora doći u radu izborne administracije, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva unutrašnjih poslova, Agencije za sprečavanje korupcije, Regulatornog tela za elektronske medije, tužilaštva i sudstva. Po istom principu, i ostalih 18 preporuka adresirano je na organe zakonodavne, izvršne i pravosudnih vlasti, uključujući i Ustavni sud. Proizlazi da ispunjenje preporuka ODIHR-a, od 2024. godine, ali i od prethodnih godina, podrazumeva najpre iskren i sveobuhvatan politički dogovor, prevashodno obrazovanjem radnog tela Narodne skupštine koje će činiti poslanici vlasti, opozicije i predstavnici civilnog društva, da bi se zakonski i podzakonski akti Republike Srbije uskladili s međunarodnim standardima i dobrom uporednom praksom. Nakon toga sledi njihova primena radom izvršnih i pravosudnih organa. Jasno je da je za tako sveobuhvatan zahvat u našem političkom i pravnom sistemu potrebno vreme, te da Ustavom zajemčenu suverenost građana, pravo na slobodne i jednake izbore, i pravo na lokalnu samoupravu posredstvom slobodno izabranih predstavnika, nije moguće ostvariti do 2. juna ili eventualno nekog kasnijeg datuma pre jeseni 2024. godine. S obzirom nemogućnost da se neophodne izmene zakonodavstva iniciraju dovoljno pre narednih izbora, na šta upućuje prva prioritetna preporuka ODIHR-a, nužno je odlaganje izbora za jesen 2024. godine„, navodi se dokumentu.
Iz koalicije „Srbija protiv nasilja“ napominje se da su za 2. jun su raspisani izbori za Skupštinu grada Beograda i da bi krajem juna trebalo da budu izbori u 88 opština, gradova i gradskih opština u kojima su prethodno održavani 21. juna 2020.
„Tokom 2026. godine biće izbori u 12 opština i gradova u kojima su prethodno održani 3. aprila 22. Konačno, 2027. godine će biti izbori u 64 grada opštine u kojima su prethodno bili 17. decembra 2023. godine“, navodi se u dokumentu.
U dokumentu se podseća da se održavanje svih lokalnih izbora u istom danu se podrazumeva u našem ustavnom sistemu i dobroj uporednopravnoj praksi, te da ono jasno proističe iz Zakona o lokalnoj samoupravi koji dopušta mogućnost raspuštanja skupština jedinica lokalnih samouprava i održavanje vanrednih lokalnih izbora, a time i razdvajanje termina lokalnih izbora samo u izuzetnim situacijama kada skupština nije u mogućnosti da duže vreme obavlja svoje nadležnosti (član 85).
„Štaviše, Zakonom o lokalnoj samoupravi uspostavlja se pravilo o redovnim izborima, odnosno o održavanju svih lokalnih izbora u istom danu. Njime se propisuje da mandat odbornika proistekao iz izbora koji su odstupili od redovnih, jer u jedinici lokalne samouprave nisu sprovedeni izbori za odbornike ili posle sprovedenih izbora nije konstituisana skupština u skladu sa zakonom, traje do isteka mandata odbornika skupština jedinica lokalne samouprave izabranih na redovnim izborima (član 87 Zakona). U Norveškoj i Portugalu je čak zakonom propisana obaveza održavanja lokalnih izbora u istom danu. U Republici Srbiji, u ovom trenutku nije jasno šta bi se moglo nazvati redovnim, a šta vanrednim lokalnim izborima“, navodi se u tekstu.
Ispravka: Greškom u naslovu je prethodno navedeno da opozicija zahteva „promenu Ustava“ što nije u skladu sa onim što su predstavnici opozicije zahtevali u dopisu upućenom Ani Brnabić. Zahtev opozicije je promena ustavnog zakona.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
