6
Predstavnici opozicionih stranaka u Skupštini Srbije održaće danas konferenciju za medije na kojoj će najaviti niz akcija u cilju sprečavanja iskopavanja litijuma u Srbiji, a jedna od njih je i zahtev za održavanje sednice paralementa na kojoj će se raspravljati o ovoj temi. Takođe, oni će predsednici Skupštine uputiti Predlog Zakona o dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, saznaje Nova.rs. Kao predstavnik predlagača određena je narodna poslanica Danijela Nestorović.
Prema saznanjima portala Nova.rs, opozicione parlamentarne stranke održale su niz sastanaka prethodne nedelje kako bi koordinisali zajedničko delovanje u narednom periodu, a sve u cilju aktivnijeg učešća u borbi protiv namere vlasti da se otvori rudnik litijuma.
Osim predloga o skupštinskoj sednici, stranke će danas Ani Brnabić, predsednici parlamenta, uputiti Predlog Zakona o dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
U dokumentu u koji je Nova.rs imala uvid, a kada je o izmeni zakona reč, piše da se u Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima briše tačka 5, a da se u tački 7 posle reči „sirovine“ dodaju i reči „osim rude bora i litijuma“.
Dodaje se da je zabranjeno ekspoloatisati pomenute rude, uz zabranu geoloških istraživanja. Takođe, sva važeća odobrenja za izvođenje primenjenih geoloških istraživanja ruda litijuma i bora, koja bi bila važeća na dan stupanja ovog zakona – ne mogu se produžiti.
U obrazloženju se pominje Ustavni osnov za donošenje ovog Zakona, a koji je sadržan u članu 74. Ustava Republike Srbije kojim je propisano da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštenje o njenom stanju; da je svako, a posebno Republika Srbija, odgovoran za zaštitu životne sredine i da je svako dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.
Propisano je da su prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom određeno da su od opšteg interesa i koriste se pod uslovima i načinom predviđenim zakonom. Republika Srbija uređuje i obezbeđuje: sistem zaštite i unapređenja životne sredine; zaštitu i unapređenje biljnog i životinjskog sveta; proizvodnju, promet i prevoz opasnih materija i tački 17) druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu sa Ustavom.
Među razlozima za donošenje zakona navodi se pojašnjenje o rudi jadarit, a potom se pojašnjava da eksploatacija litijuma bez ustaljene i dobre prakse predstavlja složenu proceduru.
PROČITAJTE JOŠ
6
0
7
„Ruda koja bi se vadila, nakom usitnjavanja tretirala bi se koncentrovanom sumpornom kiselinom (H2SO4) na temperaturi od 250 °C, što ujedno čini i najrizičniji deo u postupku eksploatacije litijuma iz jadarita, jer je neophodno obezbediti veliku količinu vode i energije. Pare agresivnih kiselina koje će se koristiti za ekstrakciju litijuma i njegovo prevođenje u litijum karbonat (Li2CO3) će otparavati u atmosferu i nagrizati zeleni pokrivač, a takođe i pluća i kožu ljudi i životinja. Ukoliko se, da bi se spustila temperatura procesa, bude koristila fluorovodonična kiselina (HF) za razaranje silikatne strukture koja prožima jadarit razvijaće se ekstremno toksični gas silicijum fluorid (SiF4) koji će takođe odlaziti u atmosferu i predstavljati stalni rizik po zdravlje ljudi i životinja, a za koji ne postoji nikakvo ekološko rešenje da se spreči njegova emisija u vazduh. Domet uticaja na zagađenje vazduha može biti i više desetina kilometara, u zavisnosti od pravca i brzine vetra kojim će se opasne materije raznositi putem atmosfere“, navodi se, između ostalog, u ovom dokumentu.
Takođe, u pomenutom dokumentu su pobrojane i izjave dekana Šumarskog fakulteta Ratka Ristića, potom profesora Medicinskog fakulteta Dušana Stanojevića, kao i Dragane Đorđević sa Instituta za Hemiju.
Dokument se oslanja i na skup Srpske akademije nauka i umetnosti koja je donela zaključke da će projekat „Jadar“ osim ugrožavanja životne sredine imati i značajne socijalne, ekonomske i demografske implikacije, i mnoge druge ireverzibilne procese.
„S obzirom na činjenicu da je Ministarstvu rudarstva i energetike, Rio Tinto podneo Zahtev za produženje roka za dopunu zahteva u postupku izdavanja odobrenja za eksploataciono polje, zavedeno pod brojem 210 02 310-02-17/21, kao i s obzirom na sve navedeno u delu II.RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA, te da bi posledice nedonošenja ovog Predloga Zakona moglo da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, smatramo da je neophodno da ovaj Predlog Zakona stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja u ”Službenom glasniku Republike Srbije”, odnosno predlažemo stupanje na snagu zakona narednog dana od dana objavljivanja u ”Službenom glasniku Republike Srbije”. navodi se u predlogu zakona.
U dokumentu je dostavljena i analiza efekta zakona, a potom i procena finansijskih sredstava za njegovo sprovođenje. Popisane su, između ostalog i odredbe koje se menjaju, odnosno dopunjuju.
U okviru ovog predloga zakona nalazi se i izjava o usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.
Incijativu za sazivanje sednice podržale su poslaničke grupe Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije, Novi DSS-POKS (NADA), Poslanička grupa Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd, Srbija centar – SRCE, Demokratska stranka, MI – glas iz naroda, MI – snaga naroda, Branimir Nestorović, Ekološki ustanak, kao i samostalni poslanici iz redova Pokreta slobodnih građana.
Podsetimo, ovoj inicijativi prethodili su sastanici stranaka opozicije, koje su deo parlamenta, sa predstavnicima Saveza ekoloških organizacija (SEOS), Zlatkom Kokanovićem i Nebojšom Petkovićem i liderom pokreta „Kreni-promeni“ Savom Manojlovićem.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare