Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović ocenio je danas da nerasvetljena sudbina nestalih sa prostora bivše Jugoslavije predstavlja jedan od najtežih, i za sada nerešenih, problema koji opterećuju odnose izmedu Srbije, Hrvatske i BiH.
Odalović je za Prvi program Radio Beograda precizirao da se nešto manje od 10.000 osoba vodi kao nestalo, a direktan interes da se ovo pitanje reši, odnosno rasvetli njihova sudbina, imaju članovi njihovih porodica, rođaci i prijatelji.
To je, kako kaže, veoma važno pitanje i od pozitivnih rezultata i brzine njegovog rešavanja, na neki način, zavisi i ukupna stabilizacija prilika na ovom prostoru.
Prema rečima Odalovića, pitanja koja opterećuju proces nestalih su nedostatak novih informacija, nespremnost jednog broja nadležnih institucija u regionu da se zajednička i već dogovorena pitanja rešavaju i konačno činjenica da postoji još oko 4.000 tela koja nisu identifikovana.
„Mnogo je potencijalnih i opterećujućih problema koji usporavaju proces. Međutim, ukoliko bi se oni prevazišli imali bismo značajne rezultate. Rešeno je oko 75 procenata slučajeva nestalih lica, tačnije od više od evidentiranih 35.000 nestalih nerazjašnjena je sudbina još oko 10.000 lica“, rekao je Odalović.
On je precizirao da su oko 3.500 – od skoro 10.000 onih koji se u regionu vode kao nestali – pripadnici srpskog naroda.
„Više od jedne trećine žrtava su Srbi i njihova tela se nalaze u Hrvatskoj, u BiH i na KiM. Tamo su i pocinioci zlocina i istražni organi. Mi ne možemo autonomno da odemo tamo i vršimo istragu, moramo da budemo pozvani. To narocito važi sa Prištinu, posebno u kontekstu nedavne izjave Kurtija u Briselu da neće da otvori lokacije, a koja svedoci o bahatosti i neodgovornom odnosu privremenih institucija prema nestalim licima“, kaže Odalović.
On je dodao da nije dobro što sa Hrvatskom trenutno, i iz njima znanih razloga, postoji nepotreban zastoj u komunikaciji, jer Zagreb ne postupa po zahtevima Beograda, iako smo mi njima izašli u susret, u smislu ispunjavanja njihovih zahteva.
Proces, generalno, usporava veliki broj tela koja su pronadena, ali nisu identifikovana po mrtvacnicama u BiH, Hrvatskoj i u Prištini, navodi predsednik Komisije za nestala lica.
Destruktivno ponašanje Zagreba Odalović tumaci pokušajem da se odgovornost prebaci na Srbiju, ali i neprihvatanjem činjenice da se neekshumirena tela kidnapovanih i ubijenih Srba nalaze u 36 grobnica u Hrvatskoj.
„Ocigledno je da Hrvati nisu spremni da se suoce sa cinjenicama i prihvate da postoje srpske žrtve, da su najveci zlocini pocinjeni tokom “Bljeska“ i “Oluje“. Zahteve koje imamo prema BiH – odnose se na vojnike i njihovu sudbinu – još ne možemo da rasvetlimo, jer ta država nije spremna da se detaljnije bavi tim problemom“, kaže Odalović.
Kada je o sudbini nestalih na KiM reč, Odalović ukazuje da su dešavanja na tom delu naše teritorije najkompleksnija.
„U ovom trenutku se 1.639 osoba srpske narodnosti vode kao nestale, a na poceku sukoba bile su evidentirane 6.064 nestale osobe. Nalazimo se u fazi u kojoj Priština uporno odbija da postupi po zahtevima Beograda – bazirani su na izjavama svedoka, relevantnim informacijama i dobrim dokazima, da izvršimo pretragu 10 lokacija“, rekao je Odalović.
Beograd je, kaže, kroz razne mehanizme, od 1999. godine, preuzeo 380 posmrtnih ostataka.
Pratite nas i na društvenim mrežama: