29
U vreme potpisivanja Briselskog sporazuma 2013.godine, Aleksandar Vučić je bio "dečko koji obećava", a danas je "dečko koji ne izvršava", izjavio je predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose Dušan Janjić i dodao da predsednik Srbije "još nije otpisan kao Boris Tadić, ali je u sličnoj poziciji i ima još neko vreme".
Na pitanje da li se i u kojoj meri stav Evropske unije (EU) prema predsedniku Srbije razlikuje u odnosu na 2013. godinu, kada je potpisan Briselski sporazum, on je u serijalu razgovora Kvaka 23 odgovorio da se sada postavlja pitanje „poverenja i kredibiliteta“.
Mada bi u „tumačenju trebalo biti oprezan“, Janjić je novinarki Danici Vučenić rekao da su „sumnje počele, iako još nije odlučeno da je to „brod sa koga treba pobeći“.
PROČITAJTE JOŠ...
Primetio je da „oni koji su najviše investirali u Vučića“, poput nemačkih narodnjaka, Britanaca i Amerikanaca, već sada aktiviraju svoje mehanizme „stavljanja do znanja da mora stvari da menja ili će oni menjati njega“.
Povodom nastavka dijaloga Beograda i Prištine, on je, ipak, primetio pozitivnu promenu u odnosu na prethodne susrete te vrste, jer ona sada uključuje „osnovne informacije“ sa sastanka, a isključuje „emocije i smatranja o pitanjima neke daleke budućnosti“.
Pregovaračka vizija
Janjić ističe da je „sve smislenije od toga da se ništa ne radi 20 meseci“ i da se, pri tome, „kreira atmosfera političko-bezbednosnih provokacija, poput hapšenja Đurića, vozova i ideološko-političkog ludila i ivice sukoba“. On procenjuje da su „možda nešto, u međuvremenu, naučili od Ričarda Grenela, a to je da pokušaju sa „win-win“ pozicijom, umesto sa pričama „mora nešto da se izgubi, da bi onaj dobio i obrnuto“.
Govoreći o temama koje su otvorene u Briselu, Janjić je konstatovao da one „ne mogu da se reše ako nema političkog dogovora, ali da, pre svega, ne mogu da se reše „ako pregovarači nemaju viziju“. Pozvao se na primer načina na koji kosovski premijer Avdulah Hoti razume temu ekonomije, u koju je smestio i „ratnu odštetu i sukcesiju“.
„Pravila sukcesije su utvrđena u Beču i ona se znaju. Kada dođeš do tog statusa da si međunarodno-javno priznat, ti ćeš onda rešiti i problem sukcesije“, objasnio je Janjić.
Kada u septembru na dnevni red dođu pitanja imovine, „Hoti će dva puta razmisliti o ratnoj odšteti“, jer će se računati i „spaljena, uništena i uzurpirana srpska imovina“, predvideo je Janjić. .
„Koga će onda da tuži za ratnu odštetu – NATO ili vojno-policijske snage za uništavanje imovine porodice Jašari, na šta ima pravo“, upitao je Janjić.
A ratna odšteta?
Prema njegovom tumačenju, kada je reč o ratnoj odšteti, „Hoti polazi od pretpostavke da je borba OVK sve vreme bila međunarodno-javno i politički legitimna, zaboravljajući da su oni do 1997. bili tretirani kao međunarodna teroristička organizacija“.
„Ne postoji primer da je gerila koja je uspela u secesiji naplatila još i ratnu štetu, i to pošto je oduzela deo teritorije“, naglasio je Janjić.
On obnavljanje dijaloga Beograda i Prištine vidi kao „drugi talas, a ne novi pik, prvog talasa“, mada napominje da „nije reč o dva različita procesa, već o kontinuitetu“.
PROČITAJTE JOŠ...
Ovo je šansa da se, „posle prekida i dodatnog umnožavanja problema, sagledaju pozicije“, istakao je Janjić i ocenio da je Beograd, ipak, učinio ustupak, jer je seo za sto, uprkos tome što su takse samo suspendovane. Priština „ima problem sa EU i sopstvenim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju“, konstatovao je on, ali je priznao i da o beogradskom planu „ne zna dovoljno“.
„Stvari će biti jasnije kada se budem video sastav nove Vlade Srbije“
Janjić nije 100 odsto siguran da „Vučić strateški hoće da politiku normalizuje, što bi bio okvir za članstvo u EU, da hoće da gradi mini evropske regione, od Prijepolja, do Peći“, mada dopušta da je možda reč o „taktici“. Stvari će biti jasnije kada se budem video sastav nove Vlade Srbije i „da li će ljudi koji su slali vozove, osvajali, pa gubili sa 5:0, i dalje igrati igru“, rekao je on i podsetio na staro pravilo da nema nove politike sa starim igračima.
Upitan da li će se stvari oko Kosova rešavati mimo Beograda, ukoliko Srbija ne prihvati pravno obavezujući sporazum ili ne dopusti članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN), Janjić je odgovorio da će „pravno obavezujući sporazum, šta god to značilo, biti na kraju prihvaćen“.
Kako je procenio, zvaće se sveobuhvatni sporazum, pri čemu će pravna obaveznost značiti „menjanje unutrašnjih regulativa“.
Prema Janjićevom shvatanju, „formalno priznanje bi bilo kraj priče i problem više ne bi postojao“. Kako je poručio, „ako Srbija želi da napreduje, ne bi trebalo da radi ono što je Vučić radio od 2016.godine sa idejom razmene teritorija, kojom je zapravo ohrabrio stav o priznanju“, a istovremeno „bodrio snagu argumenata Nemačke o modelu dve Nemačke“.
„Moja briga je sada da se nemačka politička scena ne okrene protiv nas“, upozorio je Janjić, argumentujući to strahovanjem „da Vučićevi lobisti i dalje pričaju o podelama“.
Prema njegovom mišljenju, vlast u Srbiji trebalo bi da stavi do znanja „da je reč o dugom procesu, ali da problemi mogu brzo da se rešavaju kroz „priznanje realnosti Kosova, odustajanje od terminoligije tzv.država ili Priština“ i prihvatanje činjenice da je reč o „Republici Kosovo“.
Kako je razjasnio, u nju ne šaljemo ambasadora, ali sa njom normalizujemo odnose u dva koraka, s tim što je drugi korak potpuno priznanje, koje bi trebalo ostaviti za budućnost, dok bi, u medjuvremenu, skinuli sa vrata sve ostale međusobne probleme. Uprkos otkazivanju sastanka u Vašingtonu, Janjić tvrdi da je Amerika veoma prisutna, što se vidi i na osnovu susreta Lajčaka sa Palmerom, uoči skupa u Briselu.
On je podsetio da su i Rusi su prisutni i obavešteni, jer je Lajčak posetio i Moskvu, ali je visokom evropskom predstavniku za spoljnu politiku i glavnom pregovaraču EU zamerio što se „svima udvaranju“.
Oni dolaze iz država koje nisu priznale Kosovo i „trebalo bi da se drže Rezolucije iz 2011. i da Rezoluciji 1244 ostave po strani“, rekao je Janjić.
Osvrćući se na pismo podrške 311 evroposlanika zahtevu opozicije o upućivanju ekspertskog tima EU u Srbiju da proceni stepen ugrožavanja demokratije, ljudskih prava i slobode medija, Janjić je naglasio „da su tri stranke koje stoje iza ovog zahteva nadolazeća sila u Evropi“.
To se vidi po rezultatu lokalnih izbora u Francuskoj, ocenio je Janjić i zaključio da se, pre svega u Nemačkoj, neće formirati blok potiv takvog stava, bez obzira na to da li će zahtev da „prođe“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
