3
Srbiji je stigla još jedna packa iz Evropske unije, pa je našoj zemlji naloženo da hitno formira vladu i konstituiše sve organe parlamenta. Kako je poručio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik, od juna kada su održani izbori do septembra bilo je dovoljno vremena za to.
„EU očekuju ‘hitno formiranje nove Vlade u Srbiji i konstituisanje svih organa parlamenta. Izbori su bili u junu, sada je septembar. Ostalo je još nekoliko meseci do kraja godine, ako Srbija misli da nešto uradi, ako misli da otvori bar još jedno poglavlje, moramo videti rad na tome i rezultate tog rada“, naglasio je Bilčik i dodao da ako nema napretka u vladavini prava, borbi protiv korupcije i ostalim reformama, onda se ni nova poglavlja ne otvaraju.
„To vam je sasvim jasna poruka! Nijedno poglavlje nije otvoreno. Ako nema rada i rezultata, onda se poglavlja ne otvaraju. Kraj priče. Mislim da je to vrlo jasno“, kazao je Bilčik.
Neverica u EU
Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike za Nova.rs kaže da Evropa izvesno sa nevericom gleda na to što Srbija još nema vladu.
„Siguran sam da je gospodin Bilčik želeo da dobronamerno ukaže da se unutar EU sa nevericom posmatra politička situacija u Srbiji i da je veoma teško objasniti zašto predsednik Srbije jos uvek nije dao mandat za formiranje Vlade u situaciji kada postoji neupitna većina za to. Obzirom da su zemlje u okruženju koje su održale izbore posle Srbije već formirale svoje vlade, sto je na primer u Severnoj Makedoniji bila posledica ozbiljnih pregovora i kompromisa, činjenicu da Srbija još uvek nema Vladu je teško racionalno objasniti“, kaže Majstorović.
Što se tiče hitnosti, vremenska perspektiva se, kaže Majstorović, može tumačiti iz dva ugla.
„Prema važećim propisima, rok za formiranje vlade je 3. novembar i mogli smo čuti zvanična uveravanja da će vlada biti formirana u tom roku. Međutim, ukoliko se racionalno sagledaju brojni izazovi sa kojima se Srbija trenutno suočava, od pandemije, njenih izvesnih ekonomskih i socijalnih posledica, dijaloga sa Kosovom, kašnjenjem u izvršavanju preuzetih obaveza prema EU i urušavanjem političkog sistema koje je kulminiralo izborima čiji je legitimitet upitan, onda je jasno da je Srbija odavno trebalo da formira vladu. Što se tiče mogućnosti otvaranja novih pregovaračkih poglavlja do kraja godine, nisam ubeđen da će sam čin formiranja vlade biti dovoljan da se dokaže spremnost Srbije da se sa mnogo više energije i ambicije posveti neophodnim promenama i izvršavanju preuzetih obaveza“, kaže Majstorović.
On dodaje da će otvaranje novih poglavlja zavisiti od Izveštaja o napretku Srbije koji bi trebalo da bude objavljen početkom oktobra, a u kojem će posebna pažnja biti usmerena na stanje demokratije tokom pandemije, nastavka dijaloga sa Kosovom, zatim od takozvanog non-paper o ispunjavanju obaveza iz oblasti vladavine prava koji se očekuje u decembru, kao i od toga da li će Srbija napokon i zvanično prihvatiti da pregovore nastavi po novoj metodologiji oko koje su članice Unije postigle konsenzus u februaru ove godine.
Biće još sličnih poruka
Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić uverena je da će ovakvih poruka tek biti.
„Mislim da će ovakvih reakcija biti sve više. Političko upravljanje procesom pristupanja EU biće mnogo izraženije. To će se odvijati na razne načine. Na poslednjem samitu lidera EU i država Zapadnog Balkana u maju u Zagrebu jasno je rečeno da će biti pokrenuto veće angažovanje EU, kako bi se ubrzao proces pristupanja i da će EU u tom procesu biti zaista angažovana. Zato možemo očekivati sve veći broj ovakvih poruka, podsticaja, dokumenata… Od naših zemalja očekuje se da se više angažujemo u primeni evropskih politika. Činjenica je da ove godine nismo otvorili nijedno novo poglavlje, kad nemate konstituisanu vladu ti procesi se usporavaju“, navodi Minić i dodaje da ukoliko ne budemo uskoro formirali vladu možemo očekivati još ovakvih i sličnih izjava evropskih zvaničnika.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
