9
Optužbe koje je izneo ruski ambasador u Srbiji najnoviji su napor Moskve da osujeti diplomatsku kampanju da se Srbija izvuče iz ruske orbite, piše Njujork Tajms.
Pecajući u nemirnim vodama Srbije nakon osporavanih izbora, Rusija je u ponedeljak optužila Zapad da je organizovao antivladine ulične proteste u Beogradu, glavnom gradu Srbije, koji su u nedelju uveče prerasli u nasilne, piše Njujork tajms, čiji tekst prenosimo u celosti.
Tvrdnje ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka o zapadnjačkoj zaveri bili su najnoviji napori Moskve da osujeti dosadašnju uglavnom bezuspešnu diplomatsku kampanju Sjedinjenih Država i Evrope da izvuku Srbiju iz ruske orbite i raskinu tradicionalno jake veze između dva slovenska i pravoslavna hrišćanska naroda.
Ranije mirni ulični protesti u Beogradu zbog, kako opozicija kaže, nameštenih opštih izbora 17. decembra, postali su ružni u nedelju nakon što su demonstranti pokušali da upadnu u zgradu Gradske skupštine u prestonici, a policajci ih dočekali suzavcem.
Ruski ambasador je u televizijskom intervjuu rekao da postoje „nepobitni dokazi“ da je „nered“ podstakao Zapad. Ovo je ponovilo tvrdnje srpskog snažnog lidera, predsednika Aleksandra Vučića, da je njegova vlada bila na udaru spoljnih snaga koje traže „obojenu revoluciju“, termin koji je skovala Rusija da opiše narodne pobune koje ona uvek vidi kao zapadne zavere.
„Ovo je bio pokušaj nasilnog preuzimanja državnih institucija Republike Srbije“, rekao je Vučić za TV Pink, provladinu televiziju, ismevajući optužbe za izborne neregularnosti kao „laži“ koje su iskovali njegovi politički protivnici.
Nema dokaza da su zapadne vlade podstakle prošlonedeljne ulične proteste protiv Vučića i onoga za šta njegovi protivnici veruju da su pokradeni beogradski izbori.
Protesti protiv izbora nastavljeni su i u ponedeljak. Demonstracije koje su predvodili studenti univerziteta privukle su samo skroman odziv, ali su blokirale saobraćaj u centralnoj beogradskoj ulici koja vodi do sedišta vlade.
U izveštaju posmatrača izbora iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju od prošlog ponedeljka navodi se da je srpskim biračima dat širok izbor kandidata i da se „sloboda izražavanja i okupljanja generalno poštuje“. Ali, kako se navodi, vladajuća stranka je uživala u „nefer prednosti“ jer su „pritisak na birače, kao i odlučno uključivanje predsednika i sistemske prednosti vladajuće stranke potkopali izborni proces u celini“.
Vladajuća Srpska napredna stranka savladala je opoziciju na ovomesečnim parlamentarnim izborima, ali je prošla slabije na izborima za Skupštinu Beograda, ostvarivši tesnu pobedu koju je opozicija pripisala biračima za koje kažu da su ilegalno dovezeni u glavni grad iz drugih područja zemlje i iz susednog Kosova i Bosne i Hercegovine.
Prihvatajući poraz na glasanju za novi parlament, opozicija je obećala da će poništiti ono što vidi kao namešteni rezultat na izborima u Beogradu i organizovala je svakodnevne ulične proteste tokom protekle nedelje.
Zapadne zemlje, koje su oprezne od paljenja mostova sa Vučićem, prigušene su u svojim kritikama izbora. Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil pozvao je prošle nedelje zemlju da se pozabavi „nedostacima“ izbornog sistema, ali je naglasio da se „američka vlada raduje nastavku rada sa vladom Srbije“ i tome da je „potpunije dovede do u porodicu zapadnih nacija.”
Srbija je podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji 2009. godine, ali je njena prijava bila u zastoju godinama. Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru prošle godine raste pritisak sa Zapada na Vučića da izabere stranu.
Vučić je osudio rusku invaziju na Ukrajinu, ali je odbio da se pridruži evropskim sankcijama Rusiji i pokazao je samo mali interes za rešavanje dugogodišnjeg spora oko statusa Kosova, nekadašnje srpske teritorije koja se proglasila nezavisnom državom 2008. Kosovo, naseljeno uglavnom od strane etničkih Albanaca, prekinulo je svoje veze sa Srbijom nakon NATO bombardovanja Beograda i drugih gradova 1999. godine, zbog čega su čak i mnogi proevropski orijentisani Srbi bili duboko sumnjičavi prema namerama Zapada.
Zla krv se polako smirila između Srbije i Zapada, koji je okrivio Kosovo, a ne Vučića, za zaoštravanje tenzija nakon rasplamsavanja nasilja u pretežno srpskim oblastima severnog Kosova u septembru. Taj stav je doveo do optužbi za „umirivanje“ Beograda od strane evropskih političara i komentatora koji u Vučiću vide glavnu pretnju miru na Balkanu.
Umesto da daju Vučiću više slobode da raskine sa tvrdolinijskim srpskim nacionalističkim snagama blisko povezanim sa Rusijom, kako se Vašington nadao, čini se da su ga nedavni izbori samo gurnuli bliže Moskvi.
Posle sukoba u Beogradu u nedelju uveče, premijerka Srbije Ana Brnabić, bliska Vučićeva saveznica, zahvalila je ruskim bezbednosnim snagama što su podelile informacije koje ukazuju na zapadnu ruku u protestima opozicije.
„To verovatno neće biti popularno kod onih sa Zapada, ali večeras posebno osećam da je važno da se založimo za Srbiju i da se zahvalimo ruskim bezbednosnim službama koje su imale te informacije i podelile ih sa nama“, rekla je Brnabić.
***
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
