3
Dok je Bela kuća u petak pozvala Srbiju da povuče svoje trupe skupljene na granici sa Kosovom, zvaničnici Sjedinjenih Država opisali su to vojno prisustvo kao „destabilizujuće“ i zabrinjavajući znak potencijalne eskalacije tenzija između Srbije i Kosova, piše danas Njujork tajms.
Kako piše u analizi Njujork tajmsa, saopštenje je usledilo pet dana nakon napada na severu Kosova u kojem su naoružani etnički Srbi upali u jedno selo, a zatim se zabarikadirali u manastiru, što je nasilna epizoda koja je dovela do smrti četiri osobe, uključujući kosovskog policajca.
Džon F. Kirbi, portparol Bajdenove administracije, osudio je taj napad u petak i rekao da su američki zvaničnici doprli do lidera Srbije i Kosova kako bi ih pozvali da se uključe u diplomatski dijalog.
On je takođe rekao da će više trupa NATO-a biti raspoređeno u to područje, iako nije rekao da li američki zvaničnici očekuju da će se rasplamsavanje prerasti u vojni sukob.
Prošle nedelje je nekoliko desetina naoružanih pripadnika etničkih Srba koristilo oklopna vozila da upadne u selo na severu Kosova, a zatim se sakrilo u obližnji srpski pravoslavni manastir. Sa tog položaja su se borili protiv kosovske policije, a kosovski oficir je ubijen zajedno sa nekoliko napadača.
Narednih dana srpski i kosovski lideri su jedni druge okrivljavali za nasilje. Kosovske vlasti su takođe javno saopštile da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić podržao napadače.
„Kosovo je na udaru“, rekla je kosovska predsednica Vjosa Osmani za Rojters u četvrtak, dodajući da su naoružani napadači „jednostavno iskoristili namere i motive Srbije kao zemlje i Vučića kao lidera“.
Američki zvaničnici opisali su napad kao veoma organizovan i rekli da su napadači verovatno imali značajne resurse iza sebe. Kirbi je rekao da su naoružani napadači uklonili preko desetina sportskih terenskih vozila koja su korišćena za transport oružja sa „alarmantno sofisticiranošću“.
On je rekao da oružje predstavlja pretnju ne samo za Kosovo, već i za međunarodne trupe koje su tamo stacionirane. Mirovna misija koju vodi NATO deluje na Kosovu od 1999. godine, a alijansa ima nekoliko hiljada vojnika stacioniranih u zemlji.
PROČITAJTE JOŠ
Borbe su izbile i ovog proleća kada su kosovske albanske vlasti poslale snage bezbednosti u nekoliko gradova da preuzmu kontrolu nad opštinskim zgradama i postave gradonačelnike etničkih Albanaca koji su pobedili na lokalnim izborima. Lokalni Srbi su uglavnom bojkotovali glasanje.
Najnovija eskalacija deo je spora oko statusa Kosova, koje je proglasilo nezavisnost od Srbije pre 15 godina, skoro deceniju nakon 78-dnevne kampanje bombardovanja NATO-a koje je proteralo srpske snage koje su učestvovale u brutalnom maltretiranju etničkih Albanaca.
Iako su Sjedinjene Države i mnoge evropske zemlje priznale nezavisno Kosovo, Srbija – zajedno sa svojim ključnim saveznicima, Rusijom i Kinom – još uvek ne priznaje nezavisnost Kosova. Srbija je odvajanje nazvala kršenjem Rezolucije Ujedinjenih nacija 1244, koja datira od kraja rata na Kosovu.
Vučić i drugi srpski lideri tvrde da je Kosovo „srce“ njihove zemlje, delom zato što je dom mnogih poštovanih pravoslavnih hrišćanskih mesta. Vučić je odbacio priznanje Kosova i obećao da će tamo „zaštititi“ etničke Srbe.
Srpskim nacionalistima na Kosovu pridružili su se umereniji Srbi u zahtevu da se sprovede sporazum iz 2013. godine, u kome je posredovala Evropska unija, i koji poziva na meru samouprave za opštine na severu Kosova u kojima dominiraju Srbi, što je odredba koju Kosovo nije podržalo.
U februaru su lideri Kosova i Srbije provizorno prihvatili mirovni sporazum uz posredovanje Evropske unije, ali su ga nacionalisti sa obe strane odbacili.
Tenzije između dve etničke zajednice redovno su se rasplamsavale tokom protekle decenije, što je region učinilo središtem raštrkanog nasilja.
PROČITAJTE JOŠ
Sukobi su izbili u julu 2022. kao odgovor na zakonm kojim se od etničkia Srba koji žive na Kosovu zahteva da pređu sa srpskih registarskih tablica na kosovske.
Do nedavne eskalacije neprijateljstva došlo je pošto je ruska invazija na Ukrajinu apsorbovala pažnju ključnih saveznika Kosova, Sjedinjenih Država i Evropske unije.
Srbija, kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, vekovima je blizak partner Moskve. Iako je Srbija glasala za rezoluciju Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu u martu 2022. godine, Srbija se nije pridružila zapadnim zemljama u uvođenju sankcija Moskvi zbog rata.
BONUS VIDEO Kosovo dan posle oružanog obračuna: Stižu osude za teroristički akt i istovremeno insistiranje na dijalogu
