31
Predsednik Aleksandar Vučić, koji je bio meta protesta u Beogradu, igra svoju ulogu u odbrani Srba na Кosovu, gde su tenzije nedavno planule. Udvaraju mu se američke i evropske diplomate, aplaudira mu medijska mašina posvećena omalovažavanju njegovih kritičara, a preostalo mu je još četiri godine predsedničkog mandata koji je prošle godine osiguran ubedljivom pobedom na ponovnim izborima. Ali predsednik Aleksandar Vučić, lider Srbije više od decenije, nikada nije izgledao tako izgubljeno kao kada se ove nedelje pojavio u zvaničnom video snimku na ogromnoj krovnoj terasi svoje predsedničke kancelarije na kom je delio činiju trešanja sa dvojicom poručnika — žaleći se na ulične demonstrante nazivajući ih nepristojnim imenima, uključujući „nenormalne ludake, ubice i kriminalce“.
Prekomerne uvrede, redovno obeležje rotvajlerskih tabloida lojalnih Vučiću i provladine televizije, nekada su bile usmerene uglavnom na predsednikove neprijatelje, bar u javnosti. Ali, posle višenedeljnih uličnih protesta pokrenutih prošlog meseca nakon dve masovne pucnjave, gospodin Vučić je sada na udaru — i u defanzivi kao nikada pre od kada se 2012. etablirao kao stožer oko koga se okreće srpska politika.
Protesti, sa pozivima na smene visokih službenika za provođenje zakona i oduzimanjem dozvola za emitovanje sa dve provladine televizijske stanice, prerasli su u širi revolt protiv „klime nasilja“ za koju su okrivili Vučića i njegove medijske napadače.. Još jedan protest planiran je za petak uveče.
„Ne kladim se na njegov pad jer lideri poput Vučića imaju veoma moćne tehnike za opstanak“, rekao je Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, nezavisnog istraživačkog instituta. “Ali postoji otvorena rana i morski psi kruže u vodi.”
U ovim nemirnim vodama nestrpljivo je pecala Rusija, čiji je ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko ove nedelje okrivio Zapad za podsticanje protestnog pokreta, što se poklopilo sa rasplamsavanjem tenzija na Kosovu — bivšoj srpskoj teritoriji koja proglasila nezavisnost 2008. godine.
Dok su desetine hiljada ljudi izašle na ulice Beograda krajem prošlog meseca, Vučić je naredio svojoj vojsci da krene ka severu Kosova, koji je uglavnom naseljen etničkim Srbima. Taj potez usledio je nakon odluke kosovskog premijera Aljbina Kurtija da zauzme opštinske zgrade u toj oblasti i postavi nove gradonačelnike etničkih Albanaca koji su pobedili nakon što je izbore bojkotovalo samo desetak glasača etničkih Srba.
To je razbesnelo kosovske Srbe, koji su napali mirovne snage NATO-a, ranivši na desetine njih i nateravši alijansu da požuri i pošalje stotine dodatnih vojnika na sever Kosova.
Pozivajući se na probleme sa Kosovom, Botcan-Harčenko, ambasador Moskve, rekao je za RT Balkan, rusku državnu medijsku operaciju, da je „cilj Zapada da promeni politiku Srbije“ – poruka koja je igrala nacionalističkim Srbima koji vide Rusiju kao njihovog branioca i mrze Sjedinjene Države zbog NATO bombardovanja 1999. godine tokom rata oko Kosova.
Nedavno istraživanje Demostata, istraživačke grupe, pokazalo je da je samo 3 posto Srba reklo da se divi Sjedinjenim Državama i da žele dobre odnose s njima, za razliku od 22 posto onih koji tako misle o Rusiji. Istovremeno, 32 posto favorizuje Evropsku uniju i skandinavske zemlje, što ukazuje da podrška Rusiji, iako snažna, zaostaje za Zapadom u celini.
A ono što je ruski ambasador predstavio kao zapadnu zaveru da izazove probleme na Kosovu i svrgne Vučića, većina stručnjaka, ali i demonstranata, vidi upravo suprotno.
Kosovo je, kaže Čedomir Čupić, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Beogradu, „već izgubljeno“ jer ne postoji realna mogućnost da Srbija vrati i vlada nad više od milion nemirnih etničkih Albanaca. Ali za Rusiju, rekao je on, domaće strasti koje još uvek izaziva su Božji dar za Moskvu – „čačkalica koju uvek može da probode da bi se SAD i Evropa osećale nervozno“.
Nasilje na Kosovu je takođe pružilo retku dobru vest za Vučića jer je igralo u njegovu korist kao branioca srpskih interesa dok se bori da smiri ulične proteste.
Situacija je uznemirila Sjedinjene Države i Evropsku uniju, koje su dugo pokušavale da snize temperaturu i posreduju u rešavanju pitanja Kosova. Oni su neobično oštro osudili raspoređivanje snaga bezbednosti na severu Kosova od strane Kurtija, kosovskog premijera.
Tenzije na Kosovu „samo pomažu Vučiću” raspirujući strasti oko teritorije koju većina Srba smatra delom svoje zemlje, rekao je Milomir Mandić, generalni direktor Demostata.
„Kurti stalno pomaže Vučiću“, rekao je Pavle Grbović, opozicioni poslanik u Skupštini Srbije iz Pokreta slobodnih građana, koji je pomogao u organizaciji nedeljnih uličnih protesta u Beogradu.
„Niko na političkoj sceni Srbije nije učinio više za poziciju Srbije na Kosovu i za Vučića od Kurtija“, rekao je on.
Dok su visoke američke i evropske diplomate ljute zbog onoga što vide kao provokaciju od strane Kosova, Srbija uživa u tome što je tretiraju kao važnog partnera.
General Daniel R. Hokanson, član Zajedničkog načelnika štabova, posetio je ove nedelje Beograd i pozdravio ono što je opisao kao „zaista fantastično partnerstvo“ sa Srbijom.
Njegove pohvale su deo američkih napora da se Srbija udalji od Rusije ka Evropskoj uniji. Malo je znakova da je evropski blok zainteresovan za oživljavanje dugotrajne aplikacije Srbije za pridruživanje, a Srbija se protivila uvođenju sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini.
Ali Srbija je glasala za osudu Moskve u Ujedinjenim nacijama i, na bes Rusije, oružje proizvedeno u Srbiji dospelo je u ruke ukrajinskih snaga.
Milovan Drecun, narodni poslanik iz Vučićeve stranke i predsednik kosovskog odbora, rekao je da je Srbija napravila jasan izbor da bude deo Evrope. „Rusija pripada Istoku, a mi Zapadu“, ali Srbiji „i dalje treba Rusija“ jer se protivi bilo kakvom priznanju Kosova kao nezavisne države od strane Ujedinjenih nacija.
Sjedinjene Američke Države, uprkos nedavnim kritikama na račun Kosova, rekao je on, „i dalje 100 odsto podržavaju Kosovo“ za polaganje prava na državnost „ali su im potrebni dobri odnosi sa Srbijom jer smo mi najvažnija zemlja na Balkanu“.
Bilo kakvo poboljšanje koje je Vučić dobio od sukoba oko Kosova bilo je umanjeno zbog naleta domaće opozicije.
Veličina protesta — i neuspeh Vučića da mobiliše što veći broj ljudi za sopstveni provladin skup 26. maja — ujedinila je obično lomljivu opoziciju u gađenju zbog uzastopnih masakra početkom maja, jednog od strane 13-godišnjeg strelca u visokoj beogradskoj školi, drugi od 21-godišnjaka u selima u blizini prestonice.
„Možda sam previše optimista, ali mislim da je Vučić gotov“, rekao je Dragan Bjelogrlić, jedan od najpoznatijih srpskih glumaca i učesnik protesta. “On formalno neće odmah izgubiti vlast, ali najvažnije je za sve autokrate da ne pokažu da su uplašeni.”Vučić, dodao je, „sada izgleda veoma uplašen i ovo je početak kraja“.
Vučić je demonstrante prvobitno osudio kao „ološ“ i „lešinare“, a njegova medijska mašina je pojačala žestoke napade na njegove protivnike. Uoči velikog protesta 19. maja, Informer, provladin tabloid, objavio je na naslovnoj strani slike šestorice opozicionih političara pod naslovom: “Oni prete ubistvom i silovanjem dece”.
„Mržnja i laži su konstantne“, rekao je Dragan Đilas, lider opozicije koji je jedan od šestorice na slici.
Vučić je od tada usvojio pomirljiviji ton. U sredu je rekao da je nestrpljiv da započne pregovore sa svojim protivnicima i predložio održavanje prevremenih izbora, opciju koju opozicioni lideri odbijaju jer je teren protiv njih.
Vučić je takođe obećao povećanje plata za nastavnike i zdravstvene radnike, kao i novčanu isplatu za građane mlađe od 16 godina, što se smatra mitom da bi se oni i njihovi roditelji sklonili sa ulice.
***
BONUS VIDEO: Građani ostavljaju poruke predsedniku Vučiću
