Političke procese u Crnoj Gori dominantno kontroliše Vučić, preko svog vazala Abazovića, koji vodi vladu Crne Gore, postavljen iz Beograda da kao poslanik upravlja Crnom Gorom, smatra pisac Andrej Nikolaidis.
Kako će eventualna normalizacija odnosa, šta god ta fraza značila, između Srbije i Kosova uticati na političku klimu Zapadnog Balkana, jedno je od brojnih pitanja koja se sve češće postavljaju.
Da ceo proces neće ići glatko, kako neki naivno zamišljaju, pokazuju demonstracije desničarskih grupa u Beogradu.
Za njih je svaki dogovor sa Kosovom „izdaja Srbije“, a na sastanku su tražili da se odbaci nemačko-francuski plan za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije.
Samo dan kasnije, kosovski premijer Aljbin Kurti je, kako su prenele novinske agencije, rekao da nemačko-francuski predlog nije zamišljen kao predlog konačnog sporazuma, dodajući, kako je preneo Kosovski klan, da plan predstavlja de faktičko priznanje Kosova.
„To nije zamišljeno kao predlog konačnog sporazuma. Ali to je normalizacija, koja još nije završena, jer predviđa, možemo reći, de fakto priznanje“, rekao je premijer Kosova.
Stidljivo, pre izvesnog vremena, pitanje kakvu će politiku zvanični Beograd nastaviti da vodi u slučaju normalizacije odnosa Srbije i Kosova, a oni malo smeliji, u svojim razmišljanjima, zapitali su se koja će država biti predmet pojačanog prisustva srpske politike. U tim raspravama iskristalisalo se jedno ime – Crna Gora, piše Al Jazeera Balkans.
Crna Gora je već teren na kojem velikosrpska politika izvodi opasne hegemonističke manevre, kažu sagovornici Al Jazeere Balkans, svesni dve stvari: prvo, da su razmišljanja o mogućem pojačanom delovanju takve politike osnovana; drugo, da će Crna Gora biti područje delovanja politike „srpskog sveta“, čak i ako ne dođe do normalizacije odnosa Srbije i Kosova.
Politički analitičar Ljubomir Filipović i pisac Andrej Nikolaidis smatraju da do normalizacije odnosa Srbije i Kosova najverovatnije neće doći, a da će Crna Gora, istovremeno, ostati poligon za realizaciju „opasnih srpskih velikodržavnih ideja“.
„Ako bismo na proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova gledali kao na pojavu izolovanu iz konteksta u kojem se odvija, to bi bio odličan prvi korak ka suštinskom približavanju stavova dve zemlje, “ kaže Ljubomir Filipović.
„To bi značilo da bi Srbija prestala da blokira kosovske institucije i da bi se stvorio prostor za normalizaciju života građana Kosova, bez obzira na etničku pripadnost.
Međutim, ističe Filipović, ako vidimo ko je na vlasti u Srbiji, „imamo situaciju u kojoj je na delu igra nerava”.
„Bojim se da imamo situaciju da su svi za dogovor, a mi čekamo da neko prvi popusti i odbije. Otuda oni nastupi u srpskom parlamentu, gde desničari napadaju Vučića, otuda sve ove igre kojima su skloni predsednik Srbije i njegova vlada, sve ove bizarne igre, koje nisu razumljive nama, njihovim susedima u regionu”.
Hipotetički, u slučaju normalizacije odnosa Srbije i Kosova, „negativna pažnja srpske politike” mogla bi da se preusmeri na Crnu Goru, kaže Filipović, iskreno sumnjajući da će do normalizacije, o kojoj se priča u javnosti, uopšte i doći.
Crna Gora je, pojašnjava, već država sa „dubokim otiskom velikosrpske politike na svom državnom telu”, a predstojeći predsednički izbori biće „pokretač operacije uticaja Srbije i Rusije”.
„Srbija ima svoje kandidate, Crna Gora im je laka meta jer imaju prijateljsku vlast. Bosna i Hercegovina takođe, jer oni kontrolišu polovinu teritorije. Što se tiče Crne Gore, ključno je pitanje šta oni žele da naprave od Crne Gore. Što znači da su svi ti velikosrpski apetiti sada otvoreni, da su probuđeni implementacijom ‘otvorenog Balkana’ i jednostavno prirodom vlasti u Crnoj Gori. Sve što pre tri-četiri godine ne bi bilo realno – sada jeste.
A srpski apetiti samo rastu i, nažalost, mislim da će naši zapadni prijatelji i saveznici skupo platiti svoju iluziju da sa ovakvom društvenom klimom mogu da računaju na mirnu integraciju Srbije u zapadni sistem vrednosti.
„Srbija može da postane članica EU i NATO-a, ali sistem vrednosti i društvena klima u Srbiji su daleko od onoga što su transatlantske vrednosti“, jasan je Filipović.
Postizanje sporazuma između Srbije i Kosova, za koje su manje šanse nego „malo verovatno“, ne bi bitno uticalo na politička dešavanja u Crnoj Gori, kaže pisac Andrej Nikolaidis.
I odmah objašnjava da tako misli, jer je „Crna Gora itekako u „srpskom svetu“ i jednostavno zato što je količina intervencionizma Beograda, kada su u pitanju crnogorski izbori i politički procesi u zemlji, ionako na maksimumu“.
Nikolaidis kaže da verovatno nije zabeležen period u modernoj crnogorskoj istoriji u kojem se jače osećalo prisustvo srpske politike u Crnoj Gori.
„Mislim da od 1989. godine nije zabeležena tolika količina ne uticaja već kontrole Beograda na dešavanja u Crnoj Gori. Čak bi rekao da od 1918. godine, kada je Crna Gora bila okupirana od Srbije, nije postojala takva vrsta i tako potpuna kontrola Beograda nad Crnom Gorom. Dakle, političke procese u Crnoj Gori dominantno kontroliše Aleksandar Vučić, preko svog vazala Dritana Abazovića, koji vodi Vladu Crne Gore, zbog čega sam više puta isticao da je to druga vlada Srbije, odnosno da je ova vladu je imenovao Beograd i ona upravlja Crnom Gorom, strankama srpskog bloka, od kojih se neke lažno predstavljaju kao građani, a neke su otvoreno nacionalističke, pa čak i gotovo fašističke, poput Demokratskog fronta“, kaže Nikolaidis.
Bilo kakav dogovor Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija neće imati posledice po Crnu Goru, jer je Crna Gora već „pala pod uticaj Beograda“, kaže Nikolaidis.
Postizanje sporazuma, ili neuspeh pregovora, malo će uticati na situaciju u Crnoj Gori jer je svima jasno, objašnjava Nikolaidis, „da su Crnu Goru, pre svega SAD, Beogradu dale kao neku vrstu nadoknade za ono što se očekuje da će Aleksandar Vučić isporučiti kada je reč o Kosovu“.
Paradoksalno, Vučić neće ništa „isporučiti“ SAD i Evropskoj uniji, smatra Nikolaidis, jer je njegov „strah od Rusije znatno veći od straha koji oseća prema SAD i EU“.
„Dakle, cela arhitektura koju SAD grade sa Srbijom će se neslavno završiti, ali će za Crnu Goru biti kasno jer je za Crnu Goru već kasno“, zaključuje Nikolaidis nimalo optimistično.
BONUS VIDEO Abazović pokazao fotografiju: Milo Đukanović sa „škaljarcima“