0
U pauzi vređanja novinara i tužilaštva, ministar kulture Nikola Selaković kojem se na teret stavlja zloupotreba službenog položaja i falsifikovanje službene isprave u slučaju "Generalštab", odlučio je da se sakrije iza predsednika Srbije Aleksandra Vučića, pokušavajući da svoju očiglednu upletenost u zakonom zabranjene radnje, maskira tako što će javnost pokušati da ubedi da je on kolateralana šteta u pokušaju da se sa vlasti skine predsednik Srbije. Sagovornici Nove navode da Selaković ništa nije mogao ni da radi bez naloga Vučića, kao i da je pominjanje predsednika države namenjeno SNS biračima koji su od njega napravili idola.
Ministar kulture Nikola Selaković jedna je od centralnih ličnosti afere „Generalštab“ koja poslednjih meseci okupira pažnju javnosti, nakon što su otkrivene namere vlasti da zgradu tog bombardovanog kompleksa pokloni zetu američkog predsednika Donalda Trampa, Džerardu Kušneru, koji bi da tu gradi luksuzni hotel.
Kako je ranije objavio BIRN, upravo je miinistar kulture Nikola Selaković 10. jula 2024. godine lično tražio od vršioca dužnosti direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, Aleksandra Ivanovića, da dostavi dokument u kome se predlaže ukidanje svojstva kulturnog dobra za Generalštab u centru Beograda.
Ministru Selakoviću se zato na teret stavljaju dva krivična dela i to zloupotreba službenog položaja i falsifikovanje službene isprave.
Selaković je među četiri osobe koje su osumnjičene u okviru istrage u predmetu Generalštab. Osim njega za zloupotrebu službenog položaja u saizvršilaštvu osumnjičena je i sekretarka Ministarstva kulture Slavica Jelača. Osumnjičen je i v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (RZS) Goran Vasić koji je priznao ono što mu se stavlja na teret, a to je i zloupotreba službenog položaja i falsifikovanje službene isprave. Za zloupotrebu službenog položaja osumnjičen je i direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Aleksandar Ivanović
U četvrtak popodne, Selaković je kao osumnjičeni saslušan u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Nakon saslušanja, ovo tužilašto nazvao je „autoimunim oboljenjem“.
„Oni su ne samo organizovana kriminalna grupa, oni su autoimuno oboljenje“, izjavio je ministar Nikola Selaković ispred zgrade Tužilaštva za organizovani kriminal.
To nije sve. U pokušaju da umanji značaj slučaja koji se vodi protiv njega i u potpunosti ga relativizuje, ministar Selaković izabrao je dobro oproban recept naprednjaka.
Tako je odmah po izlasku iz tužilaštva iskoristio priliku da optuži ovu instituciju za udar na Aleksandra Vučića.
„Aleksandar Vučić je njima glavna prepreka, i sve što rade — rade kako bi na kraju pogodili njega. I samo to što sam ja pozvan, jasno pokazuje da je njihov pravi cilj Aleksandar Vučić. Pogledajte samo kako su se udružili sa opozicionim političarima i pojedinim medijima. Danas sam pokazao koliko su im ruke u prljavim poslovima — i to do ramena“, rekao je on.
Advokat Božo Prelević kaže za Novu da je Selaković zapravo „potpuno u pravu“, jer teško da bi ministar šta mogao da uradi bez naloga predsednika Srbije.
„On je u pravu i ja isto mislim da je sve urađeno po nalogu ‘velikog ćacija’. To mislim i za ove njihove vračeve iz tabloidnih medija koji sve vide i koji sve znaju. Ništa od toga nema bez predsednika i njegove okoline“, kaže Prelević.
Dodaje da je tužiac postupao po drugoj logici, tako što je saslušao Selakovića, jer je njegovo ime bilo pomenuto.
„Ko je zvao, ko je potpisao, ko je morao da radi nadzor, to je jedna varijanta hijerarhije“, kaže Prelević koji veruje da Selaković tužiocu nije pominjao ime Aleksandra Vučića jer bi u tom slučaju, kako kaže, istraga morala biti proširena.
Inače, ovo nije prvi put da funkcioneri SNS u svoje lične afere upliću predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Kada je Marinika Tepić, potpredsednica SSP, dovela u vezu sa trgovinom oružja na moguću štetu državnih fabrika i Srbije, tadašnjeg ministra policije Nebojšu Stefanovića i njegovog oca Branka, Aleksandar Martinović iz SNS brzo je sazvao konferenciju na kojoj je naveo da se čini da su ti napadi na prvi pogled usmereni ka ministru policije Nebojši Stefanoviću, ali da je stvarna meta zapravo predsednik države i SNS Aleksandar Vučić.
Isto se dogodilo i tokom jedne od najkontroverznijih afera ove vlasti – Jovanjice, kada je otkiveno da je policija ušla na imanje desetak kilometara od Beograda, a umesto organske hrane, zatekla je plantaže marihuane.
Ovaj put naprednjaci su sledili i kad su istraživački i nezavisni mediji objavljivali svoja druga otkrića, pa je napad na državu i predsednika postalo svojevrsna mantra koja se koristila u tim situacijama.
Komentarišući ovaj šablon koji koriste naprednjaci, profesor socijalne psihologije na beogradskom Filozofskom fakultetu Dragan Popadić kaže za Novu da je primer mInistra Nikole Selakovića jedan od 100.
PROČITAJTE JOŠ
„To je jedna već toliko providna odbrana i pomeranje priče, to se pričalo 100 puta“, kaže Popadić.
Sagovornik Nove navodi da je to namenjeno biračima Srpske napredne stranke koji smatraju Aleksandra Vučića – idolom.
„Mislim da je namenjeno biračim, onima kojim je Vučić idol, koji su to od njega napravili. Jedna svrha toga je i da optužbe na njihov račun mogu da tumače kao napad na Vučića. Teško mi je da kaže koliko ljudi u to veruje. Rekao bih da niko u to ne može da poveruje, ali nam iskustvo govori drugačije“, kaže Popadić.
