0
Sa Zapada nam niko ne nudi ništa za Kosovo osim poniženja, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu austrijskom dnevniku "Klajne cajtung".
Na konstataciju da su Beograd i Priština veoma udaljeni od normalizacije odnosa, da su pregovori pod pokroviteljstvom EU do sada bili neuspešni, i pitanje zašto Srbija nije spremna da prizna nezavisnost Kosova, Vučić je kazao da „ono što nam svi nude nije ništa“.
„Kažu nam glasajte za nezavisnost Kosova i onda će put u pravcu EU biti lakši – to je veliko ‘ništa’. Niko ne može da nam garantuje zauzvrat članstvo u EU. Niko nam ne kaže šta Srbija zauzvrat dobija na Kosovu, čak ni Zajednicu srpskih opština ili nešto drugo. U to se ubraja i status naših crkava i manastira”, objasnio je on.
Vučić je kazao da ne može reći o čemu se sve radi, jer onda pregovori ne bi imali smisla.
Podvukao je da niko neće moći da natera Srbiju da prizna Kosovo bez da za to nešto dobije.
„Naravno, moramo živeti zajedno. Potreban je kompromis i moramo misliti na budućnost. Protiv sam zamrznutnog konflikta, jer time ostavljamo našoj deci isti problem. Zamrznuti konflikti mogu ponovo biti odmrznuti, što trenutno vidimo oko Nadgorno Karabaha, između Jermenije i Azerbejdžana“, rekao je Vučić.
Upitan o promenama na svetskoj političkoj sceni, on je ukazao da danas postoje četiri dominantne snage – SAD, Kina, Rusija kao prva ili druga vojna sila u svetu, te EU, koja je ekonomsko-politička sila, ali ne i vojna.
„Pod tim uslovima, u kojima svi nastupaju kao imperijalne sile i Srbija se nalazi na raskrsnici, mora se voditi borba svaki dan, a to nije lako. U to spadaju reforme i strane direktne investicije, kao i da imamo najbolje odnose sa Rusijom i Kinom. Takve odnose imamo i toga se ne stidimo, već se time dičimo. Naravno, imamo i dobre odnose sa SAD i na evropskom smo putu“, objasnio je on.
Vučić je kazao da Srbija nema izbora, jer niko na Zapadnu nije ništa ponudio za Kosovo osim poniženja, izuzev SAS koja je ponudila ekonomsku pomoć za razvoj naših odnosa.
„Priznanjem da smo od EU dobili značajnu finansijsku i ekonomsku pomoć, što cenimo, jer nijedan evropski poreski obveznik nije dužan da ostavi novac ovde. Na drugoj strani imamo Rusiju i Kinu, koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Nravno da moramo na njih da računamo“, naglasio je on.
Upitan za vašingtonski ugovor, Vučić je kazao da je to dobar sporazum.
„Mislim da predsednik SAD Donald Tramp i, pre svega, njegovi saradnici dobro razumeju da bolji ekonomski odnosi u budućnosti vode ka boljim političkim odnosima. To je dobra premisa“, konstatovao je on.
Podsetio je da su SAD do skoro u Srbiji bili najnepopularnija zemlja, i da se to promenilo.
To, kako kaže, delimično ima veze sa predsednikom Trampom, ali i sa njegovim ambasadorom u Beogradu, koji nastupa drugačije od svog prethodnika, koji poštuje Srbiju i ne ponaša se kao administrator jedne kolonije.
„Daleko veća arogancija prisutna je kod predstavnika drugih zapadnih država“, istakao je Vučić.
Upitan za projekat „mini Šengen“ i zašto mu je on tako važan, Vučić je odgovorio da se strastveno zalaže za taj projekat.
Preneo je da mu je nedavno jedan predstavnik Svetske banke izračunao da region može da uštedi između 10 do 11 odsto operativnih troškova prilikom izvoza i uvoza robe, ako bi se taj projekat realizovao.
Tome se, kako ukazuje, dodaje i politički aspekt.
„Srbija je sama mala i slaba prema Briselu. Ali, ako se pet država poveže, onda bi imali 20 miliona stanovnika i ne bi bili više tako beznačajni. To moramo da razumemo. Želimo sklapati ekonomske saveze, jer nas pre svega interesuje ekonomskim napredak“, podvukao je Vučić.
Na konstataciju da između Srbije na Zapadnom Balkanu i Nemačke u EU postoje paralele, da je nemačka privredna sila od drugih članica EU prihvaćena samo uz negodovanje, da je Berlin dugo bio uzdržan u spoljnoj politici i pitanje koja je pozicija Srbije, imajući u vidu „mini Šengen“, Vučić je odgovorio da nije često potpuno srećan i zadvoljan zbog stava koji EU pokazuje prema nama, ali da se zemlje nalazi jasno na evropskom putu i da želi da bude deo Evrope.
„Srbija je u izjavama u regionu mnogo opreznija od svih drugih, pošto iz prethodnog vremena postoji neka vrsta stečenog prava za sve druge da Srbiju napadaju tokom svake prilike, kako kada je kriva, tako i kada nije. Pokušao sam da na to ne reagujem i ispružim svima ruku pomirenja, jer je privreda za nas najvažnija“, naglasio je on.
Kazao je da je tačno da je Nemačka dominantna sila u EU i da se Srbija od stalnog gubitnika pretvorila u nekog ko ima bolju perspektivu od većine drugih zemalja na Zapadnom Balkanu.
„Ali, mislite li da bi trebalo za to da se nekom izvinimo? Mi smo to sve postigli našim radom, sa teškim žrtvama. Predložite nekom drugom u regionu da smanji plate i penzije. Mi želimo dobre odnose sa svima, želimo slobodni tok kapitala i robe, i zbog toga sam oduševljen ovom regionalnom inicijativom“, dodao je on.
Upitan da oceni politiku Srbije i Jugoslavije tokom 90-tih godina, Vučić je odgovorio da Srbija nije pravila samo mnoge greške, već kao narod nije razumela koje su se promene u svetu dogodile padom Berlinskog zida.
„Nakon 2000. godine smo mislili da je dovoljno da idemo na prijeme ambasadora SAD, Nemačke, Velike Britanije i Francuske i da su time svi politički problemi rešeni. To je bilo okretanje drugom ekstremu i doživeli smo više korupcije i još veći ekonomski pad nego pod Slobodanom Miloševićem. Danas dobro razumemo šta se dešava u svetu“, istakao je predsednik Srbije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
