Kada bi se vrednost političkih stranaka u Srbiji merila brojem nekretnina, Socijalistička partija Srbije bila bi aposlutni je rekorder. Za njom slede SRS, SNS i DSS sa znatno manje nekretnina.

Kao pravni naslednici Saveza komunista i Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije, ova stranka je nasledila većinu njihove imovine. SPS je vlasnik zgrade na Studentskom trgu u Beogradu ,u kojoj se nalazi i sedište i Gradski odbor stranke. Pored pomenute zgrade, u prestonici Srbije SPS je u posedu dva objekta na Čukarici i Voždovcu, i  ujedno vode spor protiv firme „Balkan ril estejt” u vezi sa vlasništvom nad osam i po spratova Poslovne palate „Ušće”, gde je nekada bilo sedište Centralnog komiteta. Sremska Mitrovica, Požarevac, Subotica, Čačak, Kraljevo, Šabac, samo su neki od brojnih gradova u kojima SPS poseduje nekretnine uknjižene na svoje ime. Imovina na atraktivnim lokacijama, omogućava ovoj stranci da iznajmljujući prostor ostvaruje dodatan prihod, te da tako obezbedi sredstva za funkcionisanje stranke.

Predstavnici SPS-a nisu bili raspoloženi za razgovor na ovu temu, poručivši da su sve informacije o svojoj imovini dostavili nadležnim institucijama.

I koalicioni partner socijalista iz devesetih godina, Srpska radikalna stranka, takođe poseduje određene nekretnine u svom vlasništvu. SRS je vlasnik poslovne zgrade u Srpskoj Crnji, kao i jednog objekta u Valjevu, dok je za zgradu Magistrata u Zemunu 1998. godine izdvojeno 200.000 maraka za zakup, u trajanju od trideset godina. Površina od 2.153 kvadrata plaćena je 1,57 dinara za metar kvadratni mesečno, zbog čega je kasnije zatražena sudska revizija. Ona je, međutim, 2009. godine odlukom Vrhovnog suda odbijena, pa su radikali nastavili da koriste zgradu na Magistarskom trgu. Kao stranačke prostorije, koriste i kuću koju je kupio lider stranke Vojislav Šešelj. Reč je o objektu od 345 kvadrata, koji se nalazi u Školskoj ulici u mestu Hrtkovci, u kom je, po presudi suda u Hagu, Šešelj počinio zločine protiv čovečnosti.

Pored socijalista i radikala, Demokratska stranka Srbije, takođe, poseduje sopstvenu imovinu. Reč je o stanu od 24 kvadrata, koji se nalazi u ulici Braće Jugovića u Beogradu.

Šef informativne službe DSS-a, Uroš Piper, ističe da je ova nekretnina kupljena od privatnog lica u jesen 2008. godine, kad je njegova partija prešla u opoziciju:

“To je sve što DSS poseduje. Pre navedenog perioda nismo imali ništa u našem vlašnistvu. Da smo imali, lakše bismo rešili finansijsku situaciju i probleme sa kreditima, koji su uzimani za ranije kampanje.”

Piper dodaje da Demokratska stranka Srbije iznajmljuje nekoliko desetina prostorija širom zemlje, a da zakup plaćaju po povlašćenim cenama, na osnovu Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Predsednik Srbije i SNS-a, Aleksandra Vučića nedavno je izjavio da naprednjaci, u posedu imaju  “svega tri-četiri nekretnine.” Prema ranijim pisanjima Centra za istraživačko novinarstvo (CINS-a), ova stranka je u decembru 2017. godine dobila na poklon pet lokala, na trećem spratu zgrade u ulici Palmira Toljatija na Novom Beogradu, ukupne površine od 590 kvadratnih metara. Poklon u vrednosti od 1,3 miliona evra, SNS-u je darovalo 27 donatora, na čijem čelu je odbornik te stranke u Skupštini Grada Kruševca, Velibor Jovanović. Iz CINS-a navode da je Jovanović prethodno u februaru 2016. godine, takođe, učestvovao u donaciji prostorija za stranku. U to vreme je predvodio konzorcijum od 20 građana, koji je kupio prostorije koje je koristila Agrobanka u Kruševcu. Reč je o 396 metara kvadratnih poslovnog prostora u Balkanskoj ulici u Kruševcu. Procenjuje se da vrede nešto više od 13 miliona dinara, a namenjene su tamošnjem Gradskom odboru SNS-a.

Demokrate bez imovine

Iako među najstarijim političkim organizacijama u Srbiji, Demokratska stranka za trideset godina svog postojanja, prema rečima njenog sekretara, Gorana Jaića, nikada nije posedovala nijednu nekretninu. On ističe da svih 40 odbora stranke plaća zakup prostora:

“Imamo nekoliko odbora koje finansiramo na osnovu ranijih ulaganja, pa nam se to danas nadomešćuje kroz zakupninu. Ipak, većinu njih finansiramo iz prinudne naplate, jer nismo u mogućnosti da drugačije plaćamo iznajmljivanje kancelarija.”

Još jedna politička organizacija koja ne poseduje nijednu nekretninu u svom vlasništvu je Liberalno demokratska partija. Član Predsedništva LDP-a, Đorđo Žujović je kazao da njegova stranka nikada nije ni imala sopstvenu imovinu, naglašavajući da su im određene prostorije date na korišćenje od strane članova i simpatizera:

“Stranački prostori su danas prevaziđeni. Zbog unapređenja tehnologije, veliki broj poslova se može obaviti na drugim mestima. Uglavnom se sve aktivnosti dešavaju u centralama stranaka, a kancelarije se najviše koriste za vreme kampanje, kad se čak i dele sa drugim stranakama zbog racionalizacije troškova.”