0
Evropska komisija usvojila je danas novu metodologiju pristupanja Evropskoj uniji, koja će biti obavezujuća za Severnu Makedoniju i Albaniju kada otpočnu pregovore, ali će biti ponuđena i Srbiji i Crnoj Gori, zemljama koje su već odmakle u pregovaračkom procesu.
Beograd i Podgorica moći će da izaberu da li će put ka EU nastaviti po staroj metodologiju ili će se ipak opredeliti za nova pravila koja mogu da donesu ozbiljne benefite državama koje sprovode obećane reforme, ali i kazne ukoliko pomaka u reformama nema. Šta previđa nova metodologija, kakve bi koristi Srbija mogla da ima ukoliko je prihvati, u kojim slučajevima će uslediti kazne i kakve?
Čim je Evropska komisija usvojila novu metodologiju pristupanja Uniji, evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je da je cilj EU da se proširi na ceo Zapadni Balkan. On je rekao da Srbija kao zemlja koja već pregovara sa EU „ima mogućnost, ako tako odluči“, da se priključi novoj metodologiji.
„Ne mogu se nametati nova pravila zemljama koje su već u procesu. Ali, uzmite na primer ekonomski sektor i činjenicu da zemlje koje idu brže u ekonomskim reformama mogu sada da brže počnu i završe taj klaster, što će biti povezano sa dodatnim investicijama kao podsticajem“,naveo je Varhelji, a preneo je RTS.
Nova metodologija pristupanja EU, koju još treba da usvoje države članice, predviđa da se pregovaračka poglavlja podele po klasterima, odnosno po šest oblasti, što bi trebalo da doprinese dinamičnijem procesu pregovora i pristupanja. Takođe, po novim pravilima, države članice imale bi značajni angažman u pregovaračkom procesu i monitoringu napredovanja kandidata. Na taj način bi se, kako je naveo Varheji, izbegla iznenađenja kada se neke države članice nisu slagale sa procenama EK o ispunjenosti uslova za napredak u pregovorima.
„Eksperti zemalja članica sa ekspertima Evropske komisije ići će na teren da procenjuju napredak“, kaže Varhelji.
Države članice bi takođe imale veću ulogu u odlučivanju o „nagrađivanju, ali i sankcijama“ postignutog u procesu pregovaranja. Zemlje koje sprovode reforme mogle bi da budu nagrađene dodatnim novcem iz evropskih fondova, ali i ulaskom u institucije EU.
„Mora biti jasno da se može ići unazad ukoliko zemlje na zadovoljavajući način ne sprovode reforme. Suspenzija fondova je jedna od sankcija, kao i ponovno otvaranje pregovora u poglavljima koja su već zatvorena ili suspendovanje pregovora“, naveo je evropski komesar za proširenje.
A šta kažu eksperti? Da li bi bilo dobro da Srbija prihvati novu metodologiju?
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta i bivši pravni savetnik u pregovaračkom timu Vlade Srbije za pristupanje EU, kaže za „Novu“ otvaranje poglavlja po klasterima, odnosno oblastima, za Srbiju nije primenjivo, jer smo mnogo odmakli u tom procesu, ali da bi sve ostalo moglo da bude dobro i korisno za Srbiju.
„Na primer, po toj metodologiji neophodno je da se prave mape puta za izgradnju demokratskih institucija. U Srbiji imamo krizu u parlamentu, imamo bojkot parlamenta, bojkot izbora. Mapa puta bi predvidela jasne korake kako taj problem rešiti i to putem društvenog konsenzusa, zatim bi napravili dogovor sa EU po tom pitanju. Realizaciju svega toga bi Unija pratila“, objašnjava Međak.
Za njega nije sporno veće prisustvo država članica. Naprotiv, Međak smatra da bi eksperti iz tih država mogli da nam pomognu u rešavanju problema koje imamo.
„Srbija ima potrebu za jačim političkim guranjem. Ova metodologija, prvo što razvejava neke sumnje, ona na više mesta govori o punopravnom članstvu. Ne privilegovanom, ne o evropskom ekonomskom prostoru, ne samo učešće na jedinstvenom tržištu…, što su bile ideje koje su se pominjale u zadnjih par meseci. Ovo nama daje politički vetar u leđa“, objašanjava Međak.
On ističe da nova metodologija predviđa i da se svake godine posle usvajanja evropskog izveštaja pravi posebna međuvladina konferencija između na primer Srbije i EU i država članica EU, gde će se jasno definisati šta će se raditi u narednoj godini.
„Znači, to bi bio plan dogovoren na vrhu, kojim bi se Srbija obavezala da će sprovesti. Kad se otvori pregovaračko poglavlje na toj međuvladinoj konferenciji, pravi se plan kad će poglavlje biti zatvoreno. Time su uozbiljuje proces, jasno se prave redosled koraka ko će šta raditi, a onda se na kraju i vidi ko nešto nije uradio. EU neće biti obavezana da zatvori poglavlja, ako Srbija na primer ne odradi svoj deo posla“, navodi Međak.
Kada je reč o kaznama kao što je uskraćivanje novca iz fondova EU, zamrzavanje pregovora, otvaranje privremeno zatvorenih poglavlja… Međak navodi da su te sankcije postojale i ranije, samo su sada jasno naznačene.
Po novoj metodologiji, države članice biće u obavezi da svojim građanima objašnjavaju da je u strateškom interesu EU da dođe do proširenja. Isto tako, države Zapadnog Balkana pojašnjavaće svojim građanima zašto je dobro da pristupe Uniji.
„Dakle, nema više huškanja protiv EU“, zaključuje Međak.
„Srbija nije ni blizu siromašnoj zemlji EU“
Za Naim Lea Beširija, direktora Instituta za evropske poslove, promena metodologije za Srbiju ne bi bila ništa drugo nego davanje novog zamaha u pregovorima koji prosto ne postoje.
„Pregovori ne postoje zato što na tim sastancima sa predstavncima EU, članovi Vlade Srbije ponavljaju iste one informacije koje su imali na prethodnom sastanku pre šest meseci. Problem ne leži isključivo u EU. Neko bi u EU rekao da je u redu poglavlje 23 i 24 kada bi u Srbiji, konkretno, pravosuđe počelo da funkcioniše nezavisno od političkog uticaja. Pošto se to ne dešava druga metodologija ocenjivanja toga neće moći ništa drugo da pokaže osim ponavljanja onog što piše u izveštajima EK“, smatra Beširi.
On navodi da se nešto ipak pomerilo kada je u pitanju stanje ljudskih prava u odnosu na pre pet godina, ali je pitanje nacionalnih manjina i dalje veliki problem.
„Poglavlje 35 (Kosovo) Vlada često koristi kao izgovor za nesprovođenje reformi u drugim delovima. Logično je pitanje – kada bi problem Beograda i Prištine bio rešen, da li bi ostala 34 poglavlja bila rešena istovremeno. Ne bi. Na primer, ministra poljoprivrede ništa ne sprečava da poveća konkurentnost poljoprivrednih gazdinstava“, dodaje on.
Beširi navodi da postoji ozbiljan deficit kapaciteta Vlade Srbije u sprovođenju reformi.
„Srbija je daleko bolje mesto za život nego što je bila 1997, ali i dalje to nije ni blizu neke siromašne zemlje EU, a kamoli proseka EU. Ozbiljno kaskamo“, zaključuje on.
