"Posle toliko razočaranja, naravno da je režim došao u idealnu situaciju da je demokratski zanos umrtvljen i počiva na izduvanoj nadi i ubeđenju da su svi isti", smatra politikolog Mladen Mrdalj.
Pre 30 godina na današnji dan, Srpski pokret obnove organizovao je na Trgu Republike u Beogradu prve masovne demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića, sa sloganom „Miting protiv petokrake“. Taj protest organizovan je u ime pobune protiv režima i uređivačke politike državne televizije, koja je bila neobjektivna, puna optužbi i uvreda na račun opozicije i u službi propagande za tadašnji režim Slobodana Miloševića zbog čega su je zvali „TV Bastiljom“.
„Deveti mart je bila velika nada, pada komunizam, okoštala birokratija, sistem centralne vlasti, dolazi novo vreme, nada da će demokratija doneti nešto više, ne samo 1991, nego i kasnije 1996. Peti oktobar je bio više izraz očaja, a mart revolta i nade. Tada se još verovalo da je demokratija sama po sebi dobra. Peti oktobar je došao nakon bombardovanja kada smo uvideli da se nema kud više, nikla je nada da ćemo se pomiriti sa svetom i unutar sebe. Ali, posle toliko razočarenja, naravno da je režim došao u idealnu situaciju da je demokratski zanos umrtvljen. Počiva na izduvanoj nadi, ubeđenju da su svi isti“, navodi Mrdalj za N1.
Politikolog smatra da nam se ponavljaju posledice izbornog sistema i da dodaje da je porblem Srbije sistemski.
„Izborni sistem u ovakvim okolnostima proizvodi partije koje žele da dominiraju i nakače se na sistem i pristalice nagrađuju, a protivnike kažnjavaju i imaju poluge da prisvoje medije. Treba menjati sistem, veličine, i na vlasti i opozicione svući sa visina među građane i naterati ih da se kandiduju na svoje ime, bez partijskih mašinerija pa da vidimo. To bi srušilo partijske strukture“, kaže on.
Na pitanje da li je danas teže opoziciji nego pre 30 godina, Mrdalj kaže da u neku ruku jeste.
„Za razliku od devedesetih, režim ima podršku spolja koja je dosta sofisticiranija, kada imate kritike, a nikakve sankcije, čemu onda opozicija da se nada. Opozicija dobija neke lažne nade sa Zapada. Opozicionari devedesetih su išli glavom tamo gde ovi neće nogom. Devedesetih su lideri bili na čelu, jurišali su po celoj Srbiji, sada slabo vidimo lidere da špartaju po Srbiji i mobilišu narod. Devedesetih je bila jednostavna priča – da sklonimo Miloševića i biće bolje, sada već počinje da liči na dajte nas jer su ovi loši i verujte da ćemo mi biti bolji, dok je većina iz opozicije već bila na vlasti. Narod više neće da trči na prazna obećanja“, dodaje.
Zato, kaže, opozicija mora da da neku platformu koja je konkretna.
Komentarišući hapšenje Veljka Belivuka i njegove kriminalne grupe, Mrdalj je rekao da izgleda da je država odlučna u borni protiv „određenog orgnizovanog kriminala“.
„Ova ili druge grupe ne bi mogle da funkcionišu bez prećutnog dogovora s državom, tako da vidimo samo površinu. Suština je koje su frakcije SNS kontrolisale koga i zašto je došlo do sukoba. Pre ili kasnije mora doći do obračuna Stefanovića i Vučića, čim poverenja nema, ne znaju kada će ovaj drugi da zabode nož u leđa. Ako protok vremena ide na ruku jednom ili drugom, onda ovaj drugi ima razloga da predupredi. Ako Vučić ostavi Stefanovića na miru, Stefanović zna mnogo stvari i može to da doturi ljudima koji bi iskoristili mnogo bolje, može da bude nezgodan. Ne zna kada će Vučić da ga udari, mislim da tu ne može da bude dila kao sa Tomislavom Nikolićem, koji je bio u godinama. Ovo sve što se dešava je artiljerijska priprema uništavanja kredibiliteta onoga što bi Stefanović mogao da iznese“, smatra Mrdalj.
Kada su u pitanju pregovori Beograda i Prištine, Mrdalj kaže da treba da se uporedimo s drugim hroničnim konfliktima i da počnemo da učimo od njih, ne bi li smo onda mogli da napravimo strategiju učeći na tim primerima.
„Briselski sporazum je imao dvosekli mač, Srbi su izgubili pozicije na terenu i te paralelne strukture, a s druge strane to je kupilo legitimitet Vučiću kao civilizovanom pregovaraču i na taj način je Srbija dodatno kupila poziciju člana kluba civilizovanih zemalja koje se ne slažu oko nečega, ali poštuju civilizovane norme. Status kvo je održiv koliko mi možemo da napravimo funkcionalnu ekonomiju i pravnu državu, da Kosovo ne utiče na proces Belivuku i ekipi. Izrael je napravio fantastičnu državu, bez obzira što je u težoj poziciji nego Srbija. Kosovo je izgovor za nerešavanje ključnih problema“, kaže politikolog Mrdalj.
Kaže da ne ne treba potcenjivati pitanje emocija i dodaje da poštuje da većina građana ne želi da prizna Kosovo i želi da nastavi neki vid borbe da Kosovo ostane u Srbiji, a da je „na političkoj eliti da artikuliše tu želju“.
„Ali da se organizovani kriminal i gušenje medija opravdava time da se borimo za Kosovo, to su indikacije manipulacije Kosovom da bi kriminalne grupe trpale pare u džepove“ poručuje.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar