Ukupan broj omladinaca u političkim partijama u Srbiji znatno je umanjen u prethodnih deset godina, samo vladajuće partije danas imaju konstantan broj mladih članova i ne beleže pad, dok opozicione i stranke bivših režima imaju manji broj omladinaca u odnosu na period od 2000. do 2010. godine.
Nezainteresovanost za politiku, prema oceni Zorana Gavrilovića, direkotora Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), osnovni je razlog zbog čega mladi u manjoj meri učestvuju u radu stranaka. On je kazao da je u Srbiji, ujedno i u partijama, u periodu od 2000. do 2010. godine bilo više omladine, jer tada nisu imali mogućnosti da napuštaju zemlju u meri u kojoj to danas čine.
„Vladajuće stranke su za mlađu populaciju ‘biroi za zapošljavanje’. Oni najčešće ne žele da budu aktivni članovi stranaka, niti da učestvuju na izborima“, kaže Gavrilović za Nova.rs.
Jedina politička organizacija, koja je dostavila precizne podatke o promenama broja omladinaca, je Demokratska stranaka. DS je 2000. godine u svom članstvu imala registrovanih 28.502 mladih, da bi deset godina kasnije taj broj iznosio 52.228. Danas demokrate broje 11.368 članova mlađih od 30 godina.
Doživljaji s početka dvehiljaditih, koje pamti poverenik Demokratske omladine, Mihailo Dimitrijević, ilustracija su interesovanja za politiku, koje je postojalo u tom periodu:
„Mnogi od nas su prohodali na protestima, uz govore Zorana Đinđića. Bili smo deo neverovatne euforije, nade i snage promena koje su se tada dogodile.“
Da su mladi nekada bili zainteresovaniji za politiku, smatra i Igor Tešanović, predsednik beogradskog Saveta za omladinu i sport unutar Srpske radikalne stranke:
„Zahvaljujući odličnim izbornim rezultatima u periodu od 2000. do 2008. godine, SRS je imao znatno više članova mlađih od 30 godina.“
On dodaje da je veliki broj omladinaca napustilo tu partiju, nakon podele radikala, ali da se situacija u značajnoj meri popravila 2014. godine, povratkom Vojislava Šešelja iz Haga:
„Omladina naše stranke sada ima nekoliko hiljada ljudi na nivou cele Srbije“, kazao je on.
Moć diktira broj omladinaca
Zdravko Veselinov, predsednik omladine Demokratske stranke Srbije, kazao je da njegova partija ne poseduje precizne podatke o tome kako se kretao broj mladih u proteklih dvadeset godina. On je, međutim, rekao da se masovnost omladinaca menjala nakon odlaska njegove stranke sa vlasti:
„Kako je rasla naša snaga, nakon 2000. godine, tako se uvećavao i broj mladih članova. Vrhunac je bio u periodu od 2004. do 2008. godine, kad ih je bilo nekoliko hiljada. Nakon toga, taj broj je opao. Pozitivne promene u masovnosti javljaju se od 2017, kad je na čelo DSS-a došao Miloš Jovanović.“
Od osnivanja 2005. godine, Liberalno demokratska partija je dugo važila za stranku koja je bila atraktivna mladim ljudima. Predsednik omladine LDP-a, Nikola Stavrov, kazao je da je ova stranka za vreme parlamentarnih izbora 2012. godine i kampanje „Preokret“, imala 10.000 članova mlađih od 30 godina:
„Tada smo imali 1.000 aktivnih omladinaca, ali se taj broj vremenom smanjivao, te danas u celoj Srbiji imamo njih stotinu. U bazi je registrovano nekoliko hiljada mladih, ali mali broj njih je zaista aktivno.“
Od 5.oktobra 2000. do 2003. godine, Socijalističku partiju Srbije napustio je značajan broj omladinaca. Prvi vidljiviji napredak u članstvu osetio se dolaskom Ivice Dačića na mesto lidera SPS-a. Predsednik omladine socijalista, Uglješa Marković, istakao je da ne postoje precizni podaci kako se menjao broj mladih u toj stranci u prethodnih dvadeset godina. Ono što se ipak zna, to je da omladinci SPS-a imaju konstantan broj članova od 2010. godine do danas:
„Raspoloživi podaci govore da naša stranka broji između devet i deset hiljada članova, mlađih od 30 godina. Ono što privlači omladince u našu stranku jeste i mogućnost da razgovaraju sa profesorima, doktorima, ministrima, te da se na taj način usavršavaju i proširuju svoje vidike“, kaže Marković.
Predstavnici Srpske napredne stranke nisu bili raspoženi da govore za naš portal.
Najmasovnija politička organizacija u Srbiji, koja broji 700 hiljada članova, partija je, koja po mišljenju Zorana Gavrilovića, ne mora da brine o broju omladinaca. Prema njegovim rečima, razlog je jednostavan – SNS je najmoćnija stranka u zemlji:
„Položaj marginalnih grupa u Srbiji, u šta spadaju i mladi, u velikoj meri je određen odnosom vladajuće stranke. Stoga je normalno da omladinci idu ka njoj“, zaključio je Gavrilović.