1
Iako pominjanje Zapadnog Balkana u novoj NATO strategiji možda izgleda kao novost, NATO je u regionu prisutan još od sredine 1990-tih godina i to prisustvo je bilo od ključne važnosti za okončanje rata u Jugoslaviji, rekao je ambasador Alesandro Minuto-Rico, predsednik NATO Fondacije i bivši zamenik generalnog sekretara NATO-a u intervjuu za European Western Balkans. “Operacija KFOR-a na Kosovu i dalje je u toku. Može se reći da će se ovaj istorijski angažman Alijanse nastaviti i u budućnosti,” poručio je Minuto-Rico.
Govoreći o angažmanu NATO-a po na Kosovu i doprinosu KFOR-a održanju bezbednosti i mira, ambasador je rekao da KFOR već dugo vremena radi “u dobroj veri i disciplinovano” kako bi pružio podršku konsolidaciji dobrih praksi, te da je Italija pokazala posebno interesovanje za ovu misiju i očuvanje kulturne baštine na Kosovu.
“Kosovo je nezavisna država i tu je da ostane. Naravno, razumemo emocije iz prošlosti koje objašnjavaju stalno stanje napetosti. Poštujemo svačija osećanja. Međutim, trebalo bi da prevlada duh kompromisa, uz uvažavanje političke realnosti i davanje prava srpskoj manjini da zadrži svoj kulturni identitet,” rekao je on za EWB.
Na pitanje o pojačanoj podršci koju Alijansa pruža Bosni i Hercegovini od početka rata u Ukrajini, Minuto-Rico je ocenio da svi treba da imaju u vidu koliko je teško promeniti trenutnu ravnotežu, te da bi napori trebalo da budu usmereni na “održanje mira i unapređenje državnosti.” On je naveo da budućnost Bosne i Hercegovine u evro-atlantskim institucijama, ali da država ostaje krhka “iz dobro poznatih razloga” kao i da trenutni sporazumi nisu savršeni.
Strateški koncept iz 2022. godine po prvi put je ocenio autoritarizam kao izazov NATO-u, a ni Zapadni Balkan nije zaobišao trend erozije demokratije. Minuto-Rico se složio da nestabilne demokratije predstavljaju pretnju bezbednosti i poručio da “autoritarizmu nije mesto u Evropi,” te da je demokratija prioritet, iako vidimo spori napredak u ovom pravcu.
“Malo je demokratske tradicije na Balkanu po današnjem shvatanju. Mnogi nacionalni akteri nemaju istorijsku državnu konsolidaciju. Fragmentacija podstiče lokalizam i iskrivljeno značenje nacionalnog identiteta. Stoga je važno pratiti uloge i pravila koja već postoje u Evropi i evropskim institucijama, čak i ako za to treba vremena,” rekao je Minuto-Rico.
Ambasador se osvrnuo i na okretanje Alijanse sveobuhvatnom pristupu bezbednosti i ljudskoj bezbednosti, što je izraženo u dokumentu “Ljudska bezbednost: pristup i vodeći principi” iz 2022. On smatra da je dobro shvatati bezbednost u širem smislu i da nije moguće odgovoriti na upravljati krizama ako je fokus isključivo na vojnom aspektu i zanemaruje sve ostale.
NATO ne vidi Kinu kao protivnika, već kao suparnika, objasnio je Minuto-Rico, i dodao da ostaje da se vidi kako će se ovaj odnos razvijati u budućnosti. Uključivanje Indo-Pacifika u osnovne dokumente predstavlja novo poglavlje za Alijansu, ali još uvek nije jasno definisana strategija po ovom pitanju.
“Kina ima uticaj u nekim zemljama regiona i brinemo se da bi taj uticaj mogao postati neka vrsta uslovljavanja za te zemlje. Međutim, ne mogu da kažem da je Balkan u ovom trenutku prioritet za Kinu,” rekao je on.
Kada je reč o ruskom uticaju u Srbiji, koja je izložena oštrim kritikama zapadnih partnera zbog neusaglašavanja sa sankcijama povodom rata u Ukrajini, Minuto-Rico je objasnio da kulturni i politički uticaj Rusije na Balkanu, a posebno u Srbiji, ima dugu istoriju tokom koje je ova zemlja često bila posmatrana kao “zaštitnik od drugih stranih interesa.” Bez obzira na to, veruje da ima prostora za poboljšanje odnosa NATO-a i Srbije.
“Srbija je važan akter, ima čvrstu nacionalnu tradiciju i imamo dobre razloge da uverimo njen narod da je njihova budućnost da postane deo evropske porodice. Mislim da će s vremenom ovo biti uspešna priča. NATO nije neprijateljski nastrojen prema Srbiji, što je realnost koja će biti prepoznata kada ljudi u Srbiji pogledaju svoj stvarni dugoročni interes,” zaključio je Ambasador Minuto-Rico.
BONUS VIDEO: NATO garant mira na Kosovu. Zašto nema rasprave o članstvu?
