Pozorišna rediteljka Milica Kralj u intervjuu za Nova.rs govorila je o bojkotu predstojećih izbora, o prozivkama na njen račun od nekadašnih saboraca iz Pokreta slobodnih građana, o njenom delovanju u ovom pokretu i uopšte stanju u Srbiji.

Kako komentarišete navode Aleksandra Radovanovića iz Pokreta slobodnih građana, koji je rekao da ste Vi bili osnivač PSG-a, da ste bili poverenica za Vračar i da ste se povukli posle šest meseci bez rezultata?

„Gospodin koga pominjete, a koga ja uopšte ne poznajem, piše to isto već godinama, ne samo o meni već ima posebnu, gadnu priču o svima nama koji smo napustili Pokret. Uglavnom smo namerno nanosili štetu, ili smo neradnici i lažovi. To po pravilu piše onda kad pomenemo Pokret u bilo kom smislu. Svaki put me to seti zašto sam otišla. Baš zbog tih nameštanja jezivih stvari ljudima iza leđa. Ono što je važno je da PSG dugo živi bez mene, pa je čudno da se još neko bavi ogovaranjem nas koji smo tu aktivnost skupo plaćali. Nemam nikakvu nameru da to posebno komentarišem jer se to neće promeniti“.

Ona je osnivač PSG, bila je i poverenica za Vračar, povukla se posle 6 meseci, bez rezultata.

— Aleksandar Radovanović (@Aledar989) May 28, 2020

Koja su uopšte bila Vaša „zaduženja“ dok ste bili u Pokretu slobodnih građana, i koji je glavni razlog zbog kojeg ste odlučili da izađete iz Pokreta?

„Jedan sam od osnivača PSG, bilo mi je logično – da se posle angažovanja u kampanji predsedničkog kandidata Saše Jankovića, naša borba nastavi na jedan tako organizovan način, ali način koji nema stranačku tvrdu strukturu i nije strog u smislu uniformisanog mišljenja i funkcionisanja po principu nekog komiteta i putem naredbi, klanjanja lideru. U skladu sa imenom pokreta. Nakon osnivanja u junu, otišla sam na put i vratila se u Srbiju tek sredinom septembra kada mi je predloženo da razmislim da budem “lice Vračara”. Bila sam poverenik za Vračar, i takođe mladi su me pozvali u njihov odbor da im pomognem u aktivnostima jer su se osećali skrajnuti i nevažni Pokretu. A ja sam mislila da su oni najvažniji i na sastanku osnivača predložila da se osamostale. Nažalost, kad sam se priključila Pokret je već otišao nekim putem koji nije bio i moj put i nije mu više bilo povratka ka onome zbog čega je osnovan, i čekajući Skupštinu u novembru da javno sve raspravimo, ja je ni ne sačekah u Pokretu. Mislila sam da je od mene nepošteno da dalje stojim na Kalenić pijaci ispod logoa pokreta i promovišem komšijama nešto u šta ni sama ne verujem. Prošle su godine, PSG se reformisao nekoliko puta, ja im želim sve najbolje. I kada kritikujem. Kritika nije ništa nenormalno. Međutim, reakcija na kritiku dosta govori“.

Zbog čega su po Vama sada usledili ovakvi komentari i da li mislite da je to povezano sa gostovanjem u Utisku nedelje?

„Kad smo kod komentara, ljudi mi uglavnom, i to najčešće nepoznati, kažu : Hvala, što ste govorili umesto nas. Građane niko ne čuje, čak i kad se odvaže da progovore“.

Zoran Živković iz Nove stranke takođe Vas je pominjao u svojim objavama na društvenim mrežama, kako komentarišete njegove reči?

„Kod nas je dijalog sagovornika koji imaju različito mišljenje postao toliko neobična pojava da se sve tumači kao prozivka ili sukob. Gospodin Živković od početka zagovara izlazak na izbore i u tome je dosledan. Ono što je pak činjenica je da bojkotaši neće biti odgovorni za novi Vučićev mandat i da poslanici koji su u parlamentu već 20 godina ne mogu više da nas ubede da moramo da glasamo za njih, jer će oni “nešto menjati i biti naš glas tamo”. Tu se mi ne slažemo. S druge strane postoji bar 40 odsto apstinenata koje oni koji izlaze na izbore se ne trude da animiraju“.

Zbog čega je bojkot toliki trn u oku svima i zašto ljudima smetaju oni koji deklarativno neće na izbore?

„Kojim ljudima smetaju? Nisam primetila da smetaju ljudima. Jer mi ljudi smo bojkot. Bojkot je u svakom slučaju jedino što neosporno smeta pre svega vladajućoj partiji. Bojkot smeta i onima koji imaju neki konkretan interes. Da na primer glume neke poslanike i nekakvu demokratsku vlast i uopšte onima koji imaju interes da održavaju privid da u ovoj državi postoje institucije, zakoni… Histerija oko pitanja bojkota ukazuje da za političke aktere koji se otimaju za svoje parče vlasti, mi građani ne postojimo. S druge strane, bojkot je i pitanje za nas građane, postojimo li mi uopšte ili smo se skroz predali“.

Smatrate li da je išta sem bojkota trenutno moguće u Srbiji?

„U Srbiji u kojoj je na primer moguće da vlast štrajkuje glađu protiv opozicije koja štrajkuje glađu i da onda organizuje miting podrške svojim štrajkačima glađu i to usred pandemije… sve je moguće“.

Da li je bojkot u stvari kampanja za sledeće izbore?

„Jeste. Manje ili više građani se od svih osećaju prevareni i ovo je prilika da se povrati poverenje, zadobije poverenje ali i na neke zablude zauvek stavi tačka. Supermen se neće pojaviti to je sigurno, ali neko čestito i novo lice, sigurno hoće ako ga ohrabrimo da izdrži provlačenje kroz blato. Vreme je i da se okanemo naše potrebe da se divimo vođama, to nas je i dovelo u ovaj bezizlaz“.

Kakav je Vaš stav o onima koji su naprasno odlučili da ipak izađu na izbore, odnosno, kako komentarišete njihova objašnjenja, zbog čega su rešili da učestvuju na izborima, za koje sve vreme govore da nisu fer i demokratski?

„Mučno je to gledati, i slušati. I uvredljivo. Ali, to je njihovo pravo. Ali je i dobro. To je zalog za budućnost. Gledaju ih građani sa pravom glasa. Pa kako hoće“.

Ima li Vaša odluka o bojkotu veze sa odnosnom aktuelne vlasti prema kulturi?

„Moja odluka da bojkotujem izbore ima veze sa odnosom vlasti prema svemu. Najviše sa odnosom prema građanima, kako onima koji drugačije misle, tako i onima koji ih obožavaju“.