1
Predsednica Srpske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski ocenila je danas da vlast u Srbiji ne isključuje mogućnost uvođena sankcija Rusiji.
Đurđević Stamenkovski je agenciji Beta kazala da se državno rukovodstvo glasanjem u Ujedinjenim nacijama u tri navrata svrstalo na stranu NATO i protiv Rusije, a da u poslednje vreme i „propagandna glasila režima“ vode hajku protiv Rusije i njenog predsednika.
„Pojedine novine koje su do juče delile fotografije Vladimira Putina, sada tog Putina na naslovnim stranama predstavljaju kao predsednika države koja nam je zabola nož u leđa. Sve ovo podseća na 1948. godinu, i samo nedostaje da vlast organizuje logore za sve nas koji se protivimo uvodjenju sankcija Rusiji“, ocenila je predsednica Zavetnika.
Po njenim rečima, u medijima dobijaju najveći prostor funkcioneri SNS-a koji zagovaraju evro-atlantske integracije, a „krajnji cilj na tom putu jeste uvođenje sankcija Ruskoj federaciji“.
„Funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) Dragan Šormaz je čak izjavio da bi u novoj vladi trebalo da budu samo oni ministri koji su za uvođenje sankcija Rusiji i za nacionalizaciju NIS-a, ne ulazeći u analizu kakve bi bile posledice takvih odluka po Srbiju“, kazala je Đurđević Stamenkovski.
Dodala je da provladini mediji tvrde da je Putin odlučio da prizna nezavisnost Kosova i Metohije, što po njenim rečima „apsolutno nije tačno“.
„Vlast pokušava da u javnosti stvori sliku da je Rusija promenila stav o Kosovu, čime bi dobila alibi da uvede sankcije Rusiji i da prestane da se bori za očuvanje Kosova i Metohije unutar granica Srbije“, naglasila je Đurđević Stamenkovski.
Istakla je da su mnogi opozicioni političari promenili stav prema Rusiji tek nakon održanih izbora.
„Radomir Lazović iz koalicije ‘Moramo’ je za vreme izborne kampanje bio protiv uvođenja sankcija Rusiji, a sada Dobrica Veselinović insistira na sankcijama. Marinika Tepić i Borko Stefanović su, takođe, uoči izbora bili protiv sankcija, a sada insistiraju da se srpska spoljnja politika uskladi s politikom Evropske unije. Pokazalo se da su beogradski izbori bili samo paravan za susret Đilas-Vučić, a da su na Andrićevom vencu dogovorene mnogo krupnije stvari, da se u Srbiji formira prozapadna opozicija i prozapadna vlast“, ocenila je predsednica Zavetnika.
Dodala je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić svakim danom posle izbora pravi distancu od Ruske federacija „menjajući politiku o vojnoj i političkoj neutralnosti koju je kandidovao u izbornoj kampanji“.
Naglasila je da osim spoljno-političkih pritisaka postoji i unutrašnjo-politička situacija koja nagoveštava da je uvodjenje sankcija Rusiji moguće.
„Nadam se da će se Srbija ipak odupreti svim tim pritiscima jer je najmanje 70 odsto građana protiv uvođenja sankcija Rusiji. Očekujem da aktuelno rukovodstvo uvaži stavove većinske Srbije“, rekla je Đurđević Stamenkovski.
Na pitanje da li će stavovi prema Rusiji uticati na formiranje Vlade Srbije između SNS-a i SPS-a, Đurđević Stamenkovski je kazala da je SPS stranka koja može da se prilagodi različitim političkim agendama.
„Pretpostavljam da će SPS učestvovati u novoj vlasti, ali da će dobiti određene resore koji se tiču isključivo unutrašnje politike. Uloga SPS-a u kreiranju spoljne politike neće biti naglašena. Moj apel poslanicima i ministrima SPS-a je da ne glasaju za uvođenje sankcija Rusiji i da se drže onoga što su govorili u kampanji“, kazala je ona.
S obzirom da je državotvorna opozicija, dodala je, danas ozbiljan politički faktor u parlamentu, „scenario uvodjenja sankcija sigurno neće proći lako“.
„Zavetnici su svesni da je situacija veoma delikatna, ali Srbija mora pre svega da sledi svoje interese i da ostane neutralna. Srbija nikada neće postati članica EU jer to ne želi Brisel. Postavlja se pitanje šta bi Srbija dobila zauzvrat ako bi posekla jedinu granu na kojoj sedi, a to je dobra saradnja sa Rusijom i Kinom“, zaključila je Milica Đurđević Stamenkovski.
BONUS VIDEO Hoće li nova Vlada odoleti pritisku Brisela i uvesti sankcije Rusiji
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
