Mesec i po dana do izbora u Beogradu: Da li ima dovoljno vremena za brisanje fantoma iz biračkog spiska

Pretpostavka je da takvih ulica širom Srbije ima mnogo, a nakon decembarskih izbora opozicija je nedeljama obilazila Beograd i pronalazila napuštena gradilišta, kafiće i kuće u kojima je bilo prijavljeno nekoliko desetina, pa i više od stotinu glasača.

Borba protiv fantomskih birača zato je fokusirana isključivo na birački spisak, a predsednica Skupštine Ana Brnabić je saopštila da će, nakon odluke o spajanju izbora 2. juna, izaći u susret opoziciji da se formira komisija koja će obaviti njegovu reviziju.

Da li do 2. juna, za kad su zakazani beogradski i ostali lokalni izbori, ima dovoljno vremena da se to uradi?

Direktor pravnih poslova Crte Pavle Dimitrijević za Novu kaže da sve zavisi od suštinske volje vlasti da nešto suštinski promeni.

“Zaista ne možemo da govorimo šta je realno uraditi, a šta nije realno uraditi, jer je to zaista nezahvalno posle svih iskustava koje smo imali do sada, što se tiče nedostatka volje pre svega vladajuće stranke da bilo šta suštinski promeni. U vezi samih izbornih uslova. Ali uvek moramo da istaknemo da je presudna ta politička volja, koja je apsolutno u posedu same vlasti. Ona do sada nije pokazana u praksi. Naprotiv, i dalje imamo na delu negiranje ključnih problema koji se odnose na birački spisak”, kaže Dimitrijević i dodaje da to negiranje problema dolazi od samog Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

“U reagovanju na podatke koje je Crta poslednje iznela, ministrastvo je zapravo negiralo problem. Umesto da uloži napore i razjasni koje je evidencija zaista tačna i precizna”.

Terenska provera

Što se tiče stvari koje elementarno mogu da budu urađene do 2. juna, Dimitrijević kaže da se pre svega može govoriti o povećanoj transparentnosti samog biračkog spiska.

“Dakle, objavljivanje biračkog spiska, koji će sadržati ime i prezime, ime roditelja, adresu stanovanja, datum prijave prebivališta ili status prebivališta u poslednje tri godine. Zatim, utvrđivanje i otklanjanje problema koji su vezani za nepostojeće adrese i čišćenje tog biračkog spiska od elementarnih tehničkih grešaka. Takođe, moguće je organizovati i ad hoc misije za terensku proveru adresa, gde bi se vršile provere da li su zaista adrese iz prebivališta građanima aktivne i da li na njima oni zaista žive. To su neke stvari koje je moguće preduzeti do 2. Juna”, navodi Dimitrijević.

Na pitanje da li bi se radom na terenu i proveravanjem adresa, mogao rešiti problem koji se nedavno pojavio u Valjevu, Dimitrijević odgovara:

“Svakakao da bi terenske provere mogle da popišu pre svega probleme, a da se onda u saradnji sa relevantnim institucijama i nadležnim organima, preduzmu određeni koraci. Pa da li je to promena adrese, da li je to istraživanje kako su ta lica dobila uopšterešenje o prebivalištu, na zakonit ili nezakonit način, to podrazumeva postupanje više državnih organa u lancu. Ali bi tom terenskom proverom svakako mogal da bude identifikovan konkretan problem i da onda dalje državni organi, svako iz svoje nadležnosti, preduzmu određene mere”.

Smatra i da bi to bio samo početak.

“Za sve probleme koje smo prepoznali u izbornom procesu, nema brzog i jednog rešenja. Ti problemi se ne mogu rešiti jednom akcijom, kratkoročnim potezom. Tako bi i ova povećana transaprentnost biračkog spiska bila dobar korak u pravcu rešavanja problema s biračkim spiskom. Međutim, to opet ne znači puno u kontekstu širih problema koji se odnose na same izbore. Tu govorim o pritiscima na birače, medijskoj neravnopravnosti itd. Ti problemi takođe moraju da budu tretirani i zahtevaju drugačije postavljanje, proaktivno postavljanje samih institucija”, zaključuje Dimitrijević.

BONUS VIDEO: