0
Pandemija koronavirusa i uvedeno vanredno stanje odložili su izbore u Srbiji koji su prvobitno bili planirani za 26. april. I dok se iz jednog dela opozicije sve jasnije čuje da će vlast od 3. juna biti nelegalna kao i da je izborni zakon protivustavan, stručnjaci tvrde da imamo nezapamćenu situaciju - da se u izbornoj godini menja Zakon o izboru narodnih poslanika.
Marijana Pajvančić profesorka u penziji ustavnog i izbornog prava za naš portal kaže da ono što svakako može biti sporno i nije uobičajeno, od momenta raspisivanja izbora pa do momenta održavanja izbora, a ovog puta su oni odloženi zbog pandemije, je da se bilo šta menja u izbornim pravilima nezavisno od toga šta je sadržaj promena.
„Sama činjenica da se izborno zakonodavstvo menja posle raspisivanja izbora je nešto što bi Ustavni sud mogao da ocenjuje, a da li će naći da je ustavno ili neustavno, to ja ne mogu da vam kažem, ali tu bi bilo razloga da se ocenjuje ustavnost zakona, odnosno da li je to u skladu sa Ustavom – da se pravila menjaju nakon što je proces počeo“, objasnila je Pajvančić.
Ona dodaje da je odlaganje izbora bilo moguće zato što je proglašeno vanredno stanje, ali pošto je ono ukinuto, ostalo je na snazi da mandat poslanicima ističe 3. juna.
„U svakom slučaju, imaćemo period u kom Srbija neće imati parlament i u tom periodu, kada mandat poslanicima tekućeg saziva istekne do momenta dok se ne konstituiše novi parlament“, izjavila je Pajvančić za Nova.rs.
Na pitanje da li je to protivustavno, Pajvančić tvrdi da nije, ali ističe da bi to pitanje zasluživalo jednu „jako debelu“ raspravu šta se tu uzima u obzir imajući u vidu da se puno toga što se zove fer i demokratski izbori nije poštovano.
„Mandat ovim poslanicima ne može da se produži. Mogao je da se produži u vreme vanrednog stanja, čak i mandat poslanika kojima je istekao mandat ako bi bilo vanredno stanje on bi se automatski obnovio. U svakom slučaju, Ustavni sud bi morao mnogo toga da oceni ne samo u vezi sa izborima, ima jako mnogo toga što je u vezi i sa odlukom o vanrednom stanju“, ističe profesorka u penziji.
„Mi zabranu u tom smislu nemamo, ali to sigurno nije fer i nije u skladu sa demokratskim standardima, fer i slobodnim uslovima a eksplicitne prepreke u tome nema. Sud može oceniti da to nije u skladu da se menja pozivajući na načela ali nema eksplicitne ustavne zabrane“, zaključila je Pajvančić.
Bivši potpredsednik Ustavne komisije Narodne skupštine Stevan Lilić saglasan je sa Pajvančić u delu oko promene izbornih uslova u toku samih izbora.
„Bez obzira što je to učinjeno u formalnom smislu donošenjem Zakona o izmeni o dopunama zakona, učinjena je izuzetno štetna stvar. Još od rimskog vremena su govorili da postoji situacija koja se zove oštećenje preko polovine što znači praktično – šteta ne može da se sanira. Ovim zakonom, skupština je u suštini oborila ustavni i izborni poredak u Srbiji. I pravni laik će postaviti pitanje da li takav zakon može da se donese i da li je ustavan ili ne. Odgovor glasi, jedno je pitanje da li može zakon da se donese a drugo je pitanje da li takav zakon je opravdan da se donese, naravno da nije jer mi imamo situaciju da skupština može da donese zakon o uvođenju ropstva, da li može skupština da donese takav zakon? Naravno da može, a da li je tako nešto opravdano, da li je dopušteno sa vrednosne tačke gledišta? Naravno da nije“, kaže za naš portal Lilić dodajući da je skupština sa svojom većinom zadala pravni udarac ustavnom i izbornom poretku Srbije.
Lilić kaže da izlaz iz ove situacije ne treba tražiti pravno, ali i pravna i ustavna komponenta moraju da se uzmu u obzir jer, kako objašnjava, od pamtiveka postoji izreka koja kaže „nužda zakon menja“.
„Prema tome, ako je situacija nužde a jeste, mi smo imali jedno vanredno stanje zbog pandemije a sada se pretvara u izborno i političko stanje. Zato je potrebno da svi naprave jedan korak nazad, naročito vlast i da omogući jedan socijalno – društveno – politički dijalog koji bi resetovao ili barem sanirao veliku štetu koja je napravljena ovim zakonom i raspisivanjem izbora za 21. jun. Najbolje bi bilo da se po ovom principu načini korak nazad, uspostavi novi dijalog, nazovimo to FPN 2 gde bi svi učestvovali u tome, da se odrede novi termini za izbore“, ocenio je Lilić.
Prema njegovim rečima, to je već učinjeno u Evropi, u Poljskoj, i sve te priče da može ili ne može su dimne zavese dok je suština u političkoj volji i političkoj odgovornosti da se situacija u Srbiji koliko toliko vrati iz „kliničke ustavne smrti“.
On naglašava da je ceo ustavni i izborni poredak u Srbiji oboren ovim zakonom.
„Moje mišljenje je da će morati da postoji i vlada i parlament dok se stanje ne sanira. Ustavni sistem je pao i on mora da se resetuje. Celo ovo pitanje vezano za izbore je oko izbornog zakona i odlaganja izbora i po mom mišljenju to treba da dođe do RIK jer njen glavni zadatak su izbori. Ima hiljadu načina da se to pravno sanira, u suprotnom mi društveno propadamo. Ako se ne odlože izbori i ovo se nastavi, ceo ustavni sistem je bespredmetan. Nema demokratije, nema komunikacije, ferpleja, zakonitosti, gotovo je bićemo Venecuela“, poručio je Lilić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
