34
Srbija je samo deklarativno na evropskom putu, reforme sprovodi tek toliko da ne bude izbačena iz tog procesa u kojem joj Evropska unija (EU) služi kao "kasica prasica", dok na drugoj strani koketira sa Kinezima i potpisuje različite sporazume, izjavio je FoNetu potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak.
On smatra da aktuelna vlast sasvim komforno živi sa statusom kvo Srbije, kada je reč o evropskim integracijama, jer time nastavlja svoju politiku sedenja na više stolica.
Imali smo prvo sedenje sa Rusijom, pa je ta stolica nestala i sada tražimo ubrzanim tempom zamenu u vidu Kine. Problem je što se sve to radi na uštrb strateških interesa ove zemlje, a to je da bude u skladu sa svojim okruženjem, rekao je Međak u serijalu razgovora Agreman.
Kako je upozorio, Srbija nekad ide u suprotnom pravcu od neophodnih evropskih reformi, posebno kada je reč o političkim kriterijumima, demokratiji, slobodi govora, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Mi smo u tom segmentu sve udaljeniji od EU, ukazao je Međak.
34
30
0
Upitan o Reformskoj agendi, dokumentu čija je izrada u toku, a neophodan je za Plan rasta EU za Zapadni Balkan, Međak je rekao da se o njemu još pregovara, ali da strahuje da će to biti samo još jedan u nizu dokumenata kojim će se zemlja obavezati na ozbiljne reforme koje neće sprovesti.
Naši dokumenti nemaju veliki značaj, jer to šta ćemo mi uraditi obično nema veze sa time što piše u njima. Piše i da je pristupanje Srbije strateški cilj, a mi radimo stvari koje nisu sa time saglasne, kao što je sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, ilustrovao je Međak.
Što se samog Plana rasta tiče, Međak navodi da se radi o ozbiljnom novcu, šest milijardi evra, od kojih bi Srbija možda mogla da dobije polovinu.
Kako je najavio, prva tranša će biti isplaćena sada, moguće već na leto, jer je to u diskrecionoj moći Evropske komisije, koja verovatno nema problem sa ovim što se u Srbiji događa, iako su među uslovima za taj novac demokratija i slobodni izbori.
Videćemo kako će posle ići sa novom Evropskom komisijom, ko će biti predsednik Komisije i komesar za proširenje, odnosno da li će njima evropske vrednosti demokratije i slobode izbora biti bliže srcu nego ovima sada, predočio je Međak.
On predviđa da će posle evropskih izbora u junu sastav Evropskog parlamenta ići u desno, ali ponavlja da se na „slobodnim i fer izborima nikad ne zna kako će ljudi glasati“.
To je nešto što mi ovde zaboravljamo, ocenio on i naveo da sledeća Evropska komisija, kada se pogledaju brojke, može da računa na iste partije u parlamentu sa manje-više sličnim brojevima kao sada.
Krajem juna, početkom jula, znaće se sastav Evropske komisije, novi predsednik, a onda i komesar za proširenje, jer o tome pregovaraju države članice EU, uzimajući u obzir izbore u Evropskom parlamentu, objasnio je Međak.
On smatra da će ovo sada biti najzanimljiviji pregovori o sastavu Evropske komisije u proteklih nekoliko izbornih ciklusa, što ne mora da znači bolju poziciju za Srbiju, jer ekstremni desničari nisu baš veliki prijatelji proširenja.
Upitan da li će Ukrajina postati članica EU pre država Zapadnog Balkana, Međak je odgovorio da je ruska agresija na Ukrajinu „pogurala“ proces proširenja.
To vam je kao jedan voz, poslednji vagon gura prednji, ali je vrlo teško da zadnji vagon preskoči prve vagone, osim ako oni ispred ne iskoče iz šina, poput Srbije, opisao je Međak.
Prema njegovom viđenju, Crna Gora je u veoma dobroj poziciji da se „otkači“ od cele te kompozicije i da sad u junu dobije potvrdu da je ispunila prelazna merila za poglavlja 23 i 24, imajući u vidu niz hapšenja kojih je tamo bilo.
Međak misli i da će izbor evropskog komesara za proširenje biti značajan pokazatelj u kojem pravcu će ići ceo taj proces.
On podseća da se u prethodnoj Evropskoj komisiji „niko nije tukao“ za resor proširenja, pa sada treba videti koja će zemlja iskazati interesovanje za tu poziciju i tako pokazati koliko je proširenje visoko na liste prioriteta.
Istočnoevropsko proširenje je vodio Nemac, a završio ga Finac. Ako je proširenje prioritet, onda ćemo imati komesara za proširenje koji dolazi iz zemlje sa mnogo većom težininom nego što ima Mađarska pod Viktorom Orbanom, zaključio je Međak.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare