1
Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike, rekao je danas za Betu da bi prvi mogući termin za eventualno otvaranje nekog od pregovaračkih poglavlja za članstvo Srbije u Evropskoj uniji (EU) mogao da bude tek krajem godine.
„Dinamika pregovora će zavisiti od realnog napretka Srbije u ispunjavanju preuzetih obaveza u poglavljima posvećenim vladavini prava i od funkcionisanja demokratskih institutcija. Prvi mogući termin za eventualno otvaranje nekog od poglavlja bi mogao da bude krajem ove godine“, rekao je Majstorović.
Po njegovim rečima, postoji mogućnost da nova Vlada svojim aktivnostima i pre svega neposrednim i konkretnim rezultatima u kratkom roku eventualno obezbedi neophodnu podršku i ubedi članice EU da je Srbija zaslužila da otvori barem jedno poglavlje do kraja godine.
„Međutim, odluku o otvaranju ili zatvaranju pojedinih poglavlja donose sve članice jednoglasno. Nisam siguran da u ovom trenutku postoji zajednički stav svih 27 članica da je Srbija spremna za nastavak pregovora“, ocenio je Majstorović.
Na pitanje Bete kako komentariše činjenicu da Srbija u poslednjih deset meseci nije otvorila ni jedno pregovaračko poglavlje, Majstorović je kazao da zastoj u pregovorima „jasno“ ukazuje na dva zaključka.
„Prvi je da EU nije zadovoljna napretkom Srbije u oblasti vladavine prava koja je jedan od suštinskih principa na kojem se zasnivaju pregovori o pristupanju Uniji. Izveštaji uglednih međunarodnih organizacija ukazuju da Srbija u proteklih nekoliko godina nazaduje umesto da koristi proces pristupanja Uniji kao sredstvo da ubrza promene u oblasti obezbeđivanja uslova za nezavisnost sudstva, borbu protiv korupcije i poštovanje osnovnih prava“, rekao je predsednik UO Centra za evropsku politiku.
Drugi zaključak, po oceni Majstorovića, je da vlast u Srbiji nije želela da razume poruke koje su joj slate u prethodnom periodu kada su članice EU, na osnovu redovnih izveštaja o stanju vladavine prava, odobravale otvaranje po jednog pregovaračkog poglavlja.
PROČITAJTE JOŠ...
„Vlast u Srbiji je morala mnogo bolje da „pročita“ situaciju i učini sve kako bi ubedila članice Unije da je spremna da ubrza suštinske promene. Nažalost, umesto ubrzanja procesa, svedoci smo kašnjenja u ispunjavanju preuzetih obaveza što je konačno rezultiralo da Srbija u junu, po prvi put od početka pregovora, ne otvori ni jedno poglavlje“, objasnio je Majstorović.
Na pitanje Bete da li je aktuelnim vlastima u Beogradu članstvo Srbije u EU zaista prioritet, Majstorović je rekao da je na to pitanje teško odgovoriti sa da ili ne.
„Imajući u vidu nespremnost vlasti da se ispune neophodni uslovi i vlastiti planovi s tim u vezi, legitimno je postaviti pitanje da li je to zaista prioritet. Ukoliko analizirate retoriku koja se koristi u javnom diskursu, prepoznaćete čitav spektar kvalitativno različitih stavova vodećih političkih ličnosti prema Uniji“, rekao je on.
Majstorović kaže da je unutar odlazeće Vlade bilo ministara koji su se zalagali za članstvo u EU i onih koji su suprotno tome, otvoreno promovisali alternativne opcije i bliže odnose sa drugim međunarodnim partnerima, što nije bilo u skladu sa deklarisanim ciljevima Vlade Srbije.
Na pitanje Bete zašto Srbija već godinu dana nema šefa tima za vođenje pregovora sa EU, Majstorović kaže da je nedostatak šefa Pregovaračkog tima teško racionalno objasniti i da značajno utiče na kredibilitet Srbije kao kandidata za članstvo.
„Među članicama EU postoje i one koje nisu preterano naklonjene proširenju Unije i koje ovakvim potezima dobijaju dodatne argumente za svoje skeptične stavove u vezi sa spremnošću Srbije za pristupanje EU“, naveo je on.
Majstorović kaže da nedostatak šefa Pregovaračkog tima predstavlja lošu poruku i građanima Srbije i dovodi u pitanje zainteresovanost vlade za evropske integracije s obzirom da godinu dana ne želi da imenuje novog šefa Pregovaračkog tima.
„Nažalost, ova situacija na neposredan način ukazuje i na problem koji je mnogo širi od ovog konkretnog slučaja i tiče se činjenice da su institucije u Srbiji u potpunosti obesmišljene. U takvim okolnostima, nedostatak šefa Pregovaračkog tima, koji bi u uređenoj državi koja pregovora sa EU predstavljao ozbiljno pitanje, relativizuje se i ne predstavalja razlog za preteranu zabrinutost vlasti“, ocenio je on.
Majstorović ističe da, iako izveštaji Evropske komisije (EК) upozoravaju na gušenje medijskih i ljudskih sloboda i nefunkcionisanju demokratskih institucija, pre svega kada je u pitanju borba protiv korupcije, vlast ne pokazuje zainteresovanost da se pozabavi ovim problemima.
„Ocene EК i drugih relevantnih međunarodnih organizacija ukazuju na ograničeni napredak u pojedinim oblastima, ali i naglašavaju i nazadovanje u nekim od ključnih oblasti. Posebno zabrinjava to što se pojedini problemi navode u ovim izveštajima već nekoliko godina u nazad. To ukazuje na nezainteresovanost vlasti da se pozabavi ovim pitanjima“, rekao je on.
Srđan Majstorović naglašava da će iz te perspektive biti veoma važan predstojeći izveštaj o napretku koji će EК objaviti na jesen.
„Ovaj izveštaj će biti posebno značajan s obzirom da će pokriti i period trajanja vanrednog stanja u Srbiji tokom kojeg su bila ugrožena osnovna prava i slobode građana, kao što je dokumentovano u izveštajima domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija. Ovaj izveštaj će biti prilika da EU pokaže koje su to crvene linije zaštite demokratskih prava i institucija u državi koja pretenduje da postane njena članica“, ocenio je on.
Na pitanje Bete šta vlast u Srbiji treba da uradi kako bi se kroz poglavlja intezivirali pregovori za članstvo u EU, Majstorović kaže da je odgovor na ovo pitanje veoma jednostavan.
„Potrebno je da se dokaže nedvosmislena politička volja i spremnost da se pristupi neophodnim promenama. Pored toga, neophodno je da se proces pregovora bolje organizuje i prilagodi novoj metodologiji koju bi Srbija prethodno trebalo da zvanično prihvati, i da se pronađe osoba koja će svojim stručnim autoritetom i ličnim integritetom voditi pristupne pregovore“, rekao je Srđan Majstorović u intervjuu agenciji Beta.
