Linta: Hrvatska i BiH sistematski krše ljudska prava Srba

Pismo je uputio generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Antoniju Guterešu, predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu, predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, predsedniku Evropskog parlamenta Davidu Sasoliju, generalnoj sekretarki OEBS-a Helgi Šmit, predsedniku Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Riku Demsu i komesarki Saveta Evrope za ljudska prava Dunji Mijatović, saopštio je Savez Srba iz regiona.Pozvao ih je da izvrše pritisak na vlasti u Zagrebu i Sarajevu kako bi, kako je naveo, konačno počele da poštuju Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Ugovor o pitanjima sukcesije koji su u Beču 2001. godine potpisali predstavnici država naslednica bivše Jugoslavije.Linta je, kako se navodi, izrazio očekivanje da oni dele stav da je stvarno, a ne deklarativno poštovanje ljudskih prava jedan od važnih preduslova jačanja komšijskih odnosa i izgradnje bolje budućnosti na području bivše Jugoslavije i regiona.U pismu je naveo da su "proterani i preostali Srbi u Hrvatskoj i Federaciji BiH diskriminisani u nizu oblasti".Kao primer je naveo sporu obnovu porušenih kuća i komunalne infrastrukture, "zakonsku onemogućenost naknade štete za uništenu imovinu u terorističkim akcijama", "blokiranje povratka uzurpiranih i bespravno otetih stanova, kuća, poslovnih prostora, poljoprivrednog zemljišta i šuma", zaostale, a neisplaćene penzije, "nerešavanje pitanja neadekvatno prodatih i zamenjenih srpskih kuća pod pritiscima i pretnjama tokom rata".Naveo je i da se "sprečava priznanje dela ili čitavog radnog staža pre rata", da se "blokira isplata deonica i dinarske i devizne štednje", da srpski povratnici ne mogu da se zaposle u javnom sektoru i da se krši pravo na obrazovanje na srpskom jeziku i ćirilici.Povodom slanja pisma, Linta je izjavio da je Savez Srba iz regiona sproveo anketu koja se odnosila na "evidentiranje otete, uništene, oštećene, neadekvatno obnovljene, neadekvatno razmenjene i neadekvatno prodate imovine proteranih Srba i drugih oštećenih građana" u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Sloveniji."Ukupno su 10.322 prognaničke porodice popunile obrazac za evidenciju. Prosečna porodica broji tri člana, što znači da je ovom evidencijom obuhvaćeno nešto više od 30.000 proteranih Srba i drugih oštećenih građana zbog čega se evidencija može smatrati veoma reprezentativnom anketom", naveo je Linta.Dodao je da je "Izveštaj o rezultatima ankete otete i uništene imovine izbeglih i prognanih Srba i drugih oštećenih građana u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Sloveniji" sačinjen 2019. godine, na 87 strana i da je engleska verzija Izveštaja takođe poslata navedenim predstavnicima međunarodnih organizacija.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram