2
Puna tri dana bez većih problema funkcioniše dogovor Beograda i Prištine po kom se građanima sa kosovskim ličnim kartama na prelazima ka Srbiji ne izdaju deklaracioni listovi. U duhu te odluke, u jeku energetske krize i najave novih poltičkih potresa, u severnom delu Kosovske Mitrovice razgovarali smo sa urednicom portala KoSSev, Tatjanom Lazarević.
Lazarević navodi da je postignuti dogovor o ličnim kartama i te kako važan Albancima:
„Ovo je, pre svega, vest za medije na albanskom. Pokazali su do sada najveće interesovanje. za one koji poseduju samo kosovska dokumenta, ovo je najbitniji deo dogovora. Neizdavanje ulazno – izlaznih dokumenta trebalo bi mnogo da olakša slobodu kretanja, bar prema najavama“, ističe Lazarević.
Dodaje da se deo sporazuma iz 2011. godine o slobodi kretanja upravo odnosi na jednu od tih tačaka koja podrazumeva izdavanje ulazno-izlaznih dokumenata za građane koji preko odeđene teritorije idu u treće zemlje.
„Ono što ne treba da se prenebregne je taj politički značaj u kom se ovo doživljava kao svojevrsno osećanje trijumfa i da se kolokvijalno izrazim bitka koju je dobio Aljbin Kurti“, smatra Lazrević.
Kako navodi, stiče se utisak da je ovim dogovorom „Srbija priznala Kosovo“.
Na pitanje šta ovu krizu razlikuje od one iz septembra prošle godine, kada je proizašao dogovor o stikerima, navodi da postoje značajna odstupanja na terenu.
„Pre svega, mi smo se prošle godine susreli sa bezbednosno rizičnom situacijom, a to je masovno prisustvo kosovskih specijalaca na severu, i sa druge strane građana, mahom zaposlenih u javnom sektoru koji su imali obavezu da budu tamo. Kriza je trajala punih 13 dana. Međutim, sada su barikade trajale jendu noć, govorim o noći između 31. jula na 1. avgust. Izlazak dela građana je bio brz. Prema nekim izveštajima govori se i o naoružanim grupama“, ističe naša sagovrnica.
Lazarević podseća da je Srpska lista potvrdila da se na barikadama našao i Milan Radoičić.
„Ova akcija je bila i te kako rizična i mislim da je to razlog zato što je munjevito reagovao ambasador SAD kod Aljbina Kurtija, nakon čega je usledilo odlaganje odluke“, podvlači urednica KoSSeva.
Kaže da je pitanje gde su građani severa u svemu tome.
„Imaju izuzetno jaku povezanost sa Srbijom kao svojom maticom, ne žele RKS tablice, ali je isto tako fer reći da se RKS tablice godinama voze na severu, da su one preko potrebne građanima na jugu koji koriste sever kao jedinu urbanu sredinu“, ističe Lazarević.
Mišljenja je da je proteklih deset godina politička moć Srba sa severa – obesmišljena,
„To znači da Srbi sa severa rade tačno ono što se odluči između dve strane uz međunarodno posredovanje. Drugim rečima, ako popusti Beograd, to će uraditi i Srbi ovde, ja bih rekla, bez problema i to sa lošim osećajem. Da budem preciznija, ono što Aleksandar Vučić bude rekao iz Beograda, to će Srbi sa severa i uraditi. To ne znači da oni podržavaju tu odluku, naprotiv“, upozorava sagovornica Nove.
Lazervić dodaje da je Aljbin Kurti neko ko razbija zamrznuti konflikt i on kao jedan od svojih strateških ciljeva ima preostalu itegraciju severa Kosova, odnosno završetak onog procesa koji je počeo sa Briselskim sporazumom.
„Ono što trenutno vidimo je rešenost kosovoskih vlasti, pre svega Kurtija i Svećlje, koji od početka ove nove krize, ne ostavljaju mogućnost za drugačije tumačenje. Kada je u pitanju srpska vlast, tu stižu oprečne poruke, U jendom danu imate poruke da će 1. oktobra biti pogrom, pa idu poruke o likvidaciji Srba, pa onda da se neće preći na RKS tablice i onda imate ateriranje od tog stava. Za sada sve ide ka tome da KM tablica neće biti još dugo ovde, a da li će biti RKS tablica ili KS – to je drugo pitanje“, navodi Lazarević.
PROČITAJTE JOŠ
Smatra da bi trebalo ponovo čitati sporazum iz 2011. godine koji je potpisao tadašnji pregovarač Borko Stefanović, dodajući da se to „prenebregava, dok se kritikuje ova vlast“.
Energetska kriza – pakao
Iako prištinski mediji navode da od juče nema restrikcija, ovaj razgovor vodili smo u trenutku kada je struja nestajala tri puta po dva sata.
„Posleratne 1999. i 2000. godine bile su jake zime, sistem je tada potpuno otišao. Ljudi su tada po prvi put počeli da uče šta je to kupiti agregat, invertor i uveliko to sada postaje tražena roba. Ova kriza upućuje da se nemate čemu nadati zimi.“, kaže Lazarević.
Smatra da do dogovora o osnivanju energetske mape puta nije došlo, Kosovo je pretio „energetski bankrot“.
Integracija prosvete i zdravstva – crvena linija
„Bez obzira što se formiranje ZSO različito tumači, neko uvreženo mišljenje je da je to kompenzacija za povlačenje Srbije, a da se u okrilju ZSO sačuva autonomija, odnosno očuvanje, pre svega, zdravstva, školstva i kulture, kao i lokalne samopuprave na neki način“, smatra sagovrnica Nove.
Navodi da pomno prati pisanje tabloida iz Beograda, jer su oni „produžena ruka vlast“ za sve ono što ne smeju da saopšte građanima.
„Nisam neko ko tu žutu štampu tek tako baca u smeće. Za mene su naslovnice mapa puta“, podvlači urednica KoSSeva.
Kad se sve sabere i oduzme, izvesno je da bi intergracija prosvete i zdravstva bila crvena linija preko koje Srbi, uprkos strahu u kojem žive, ne bi mogli da pređu.
Kao što to obično biva na Kosovu, taman kad se jedan problem reši, u vazduhu lebdi nova napetost.
Prvi dan septembra doneo je početak procesa preregistracije vozila sa oznakama srpskih gradova na „RKS“.
Prema poslednjim informacijama, a koje je saopštio sprski predsednik Aleksandar Vučić, do sada je zainteresovano dvoje ljudi.
****
BONUS VIDEO: Anketa Kosovo
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
