0
Premijer Kosova Aljbin Kurti kaže da sa Srbijom nije postojao tajni dogovor za uklanjanje barikada na severu. Ističe da je jedina garancija koju su dali međunarodnim partnerima da na severu ne postoje spiskovi za hapšenje i kategorički negira da je dao garancije za formiranje Zajednice srpskih opština, prenosi Reporteri.
Kurti je naveo da je za rešavanje situacije na severu bilo sastanaka sa ambasadorima Kfora, Euleksa i ambasadorima Kvinte, pored američkog.
Kako kaže, poslednjih dana je bila povećana njihova posvećenost uklanjanju barikada, jer je kosovska policija pokazala odlučnost da ih ukloni.
“Nije bilo tajnog dogovora. Bilo je sastanaka sa Kforom i bilo je sastanaka sa Euleksom i bilo je sastanaka sa ambasadorima Kvinte, posebno sa onim SAD. Pošto smo više puta rekli da je strpljenje građana i vlasti na izmaku, dajemo malo više vremena i malo više prostora Kforu, ali to ne može biti beskonačno. Ali isto tako, sa sastanaka koje smo imali, počeli smo da primećujemo njihovu povećanu posvećenost uklanjanju tih barikada, pa smo u nedelju rekli da je pitanje dana kada će te barikade biti uklonjene. Ako ne bi reagovao Kfor, onda bi kosovska policija bila prinuđena da to učini. Ona me je direktno ubedila kada sam je pitao da ima ne samo volju već i kapacitet da efikasno ukloni te barikade”, kaže on.
Ipak, kaže da je dobro da su sami uklonili barikade, a ne da to radi kosovska policija.
„Dali smo više vremena Kforu, pošto je iz informacija koje smo dobili postalo jasno da su na severu Kosova počeli da kruže ljudi koji su ili direktno namešteni ili su imali veze sa Vagnerovim plaćenicima, zatim sa paravojnom formacijom Noćni vukovi a istovremeno su koristili taktiku sličnu onima iz 2014. godine u Ukrajini. Ove barikade nisu bile toliko barikade protiv vlasti, koliko verujem da su bile protiv političkog pluralizma u srpskoj zajednici na Kosovu. Bilo je barikada protiv Nenada Rašića i Rade Trajkovića, možda i više nego barikada protiv Aljbina Kurtija. Drugi razlog je unutrašnja teritorijalizacija Kosova, gde deo teritorije kontroliše Beograd. Ovo je za nas bilo i biće neprihvatljivo. Kosovo je na stazama razvoja, napretka i demokratije. To je nezaustavljivo, ali nervoza u Beogradu, koja ponekad prelazi u paniku, stvara barikade na severu. Bolje da ih uklone oni koji su sami sebe blokirali, nego da ih na to natera kosovska policija“, dodaje Kurti.
Prema njegovim rečima, jedina garancija koju su dali internacionalcima je da nema liste za hapšenje. Kako Kurti kaže, druge garancije za kosovske institucije su Ustav, red i zakon, ali i koordinacija sa međunarodnim saveznicima, prenosi Kosovo Onlajn.
„Jedina garancija koju smo dali je ono što je ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja već rekao da Vlada i Policija Kosova nemaju spiskove za hapšenje. Nemamo spiskove ljudi koje pratimo ili uhodimo. Ali druge garancije za nas su Ustav, red i zakon i uvijek radi mira i sigurnosti, koordinacije sa međunarodnim faktorima koji su nam partneri i prijatelji”, kaže on.
Kurti negira da je dao garancije za formiranje Zajednice srpskih opština. On kaže da oni koji su postavili barikade traže ZSO.
„Takve garancije Vlade Kosova nema. Nama je jasno da je ZSO postala Zajednica barikada. Dakle oni koji su napravili asocijaciju barikade traže asocijaciju opština. Drugim rečima, vole opštine kao barikade i žele da rade zajedno. Kao što su zajedno napravili 16 barikada, tako žele zajedno da naprave deset opština u Zajednici. Sa ovakvim načinom razmišljanja koji se ne distancira od prošlosti, odnosno Miloševića, niti od njihove sadašnjosti, odnosno Putina, o takvim garancijama ne može biti reči. Mi smo za prava Srba na Kosovu, mi smo za stvaranje mogućnosti za sve njih“, naglašava Kurti.
Prema njegovim rečima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali i Rusija koriste barikade kao političko oruđe za dijalog Kosova i Srbije.
“Ne samo on, već verujem da to radi i Kremlj, jer je glavna parola na tim barikadama, tim ljutim barikadama i glavna parola protesta koji su Srbi na Jarinju pozvali za sve Srbe na Balkanu da dođu tamo, ali i okupljanja Srba na liniji sa Kosovom, najčešći slogan koji se čuo bio je ‘molite se Bogu i zauzmite se za Rusiju’. Meni je ovo delovalo kao neka vrsta odjeka glavnog slogana Nikole Pašića pre više od jednog veka, a to je bio „Bog, narod i Rusija“, kaže Kurti.
Povodom kritika da predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Raške odlučuje o pitanju barikada, Kurti kaže da je Srpska lista više puta odlazila u Srbiju na političke konsultacije.
„Ovo nije ništa novo. Znamo da je Srpska lista redovno tokom ovih 10 godina postojanja u kontinuitetu odlazila u Rašku na političke koordinacije. Vi znate da je čak i vladajuća koalicija koja je formirana u septembru 2017. i ranije formirana u decembru 2014. godine, više puta odlazila u Rašku i tamo se konsultovala pre glasanja za vladu u Prištini. Sada imamo vladu koja ne zavisi od njihovih glasova. Verujem da je nervoza i panika u Beogradu upravo to“, navodi on.
Povodom polarizacije sa pravosudnim sistemom nakon oslobađanja mere bezbednosti bivšem srpskom policajcu uhapšenom zbog terorizma, Kurti kaže da nije smatrao da neko optužen za terorizam treba da bude poslat u kućni pritvor.
“Veoma sam bio zabrinut za zdravstveno stanje Pantića, što sam shvatio lično, posebno kada sam saznao da štrajkuje glađu i da ima 56 godina i da ima problema sa srcem, jer je imao i srčani udar. Mislio sam da će ga tužilac i sudija za prethodni postupak poslati u bolnicu. Ali pošto je optužen za terorizam, nisam mislio da će biti poslat u kućni pritvor. Ali to je posebna i nezavisna dimenzija od vlasti u našoj zemlji”, kaže Kurti.
***
BONUS VIDEO – Jelena Obućina o pobedniku kosovske krize i spinovanju tokom nje
