2
Afere Krušik, Jovanjica i Telekom Srbija morale bi da budu razrešene, kao slučajevi koji izazivaju veliku pažnju javnosti, a neophodno je i doći do pravde u slučaju rušenja Savamale u Beogradu, navodi se u jednom od usaglašenih amandmana na izveštaj poslanika Evropskog parlamenta Vladimira Bilčika.
N1 je imao uvid u ovaj dokument, u kom se navodi da se „Srbija poziva da postigne uverljive rezultate… u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebno kada je reč o slučajevima oko kojih postoji visok nivo interesovanja javnosti, uključujući slučajeve Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbija“, stoji u jednom od „kompromisnih amandmana“, u kome se ponavlja poziv iz 2018. da se reši slučaj „nezakonitog uništavanja privatnog vlasništva u beogradskoj četvrti Savamala“.
U izveštaju se poziva Srbija i da postigne rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije kako bi rasformirala velike kriminalne grupe koje su se proširile van granica Srbije.
„Izražavamo zabrinutost zbog rastućeg nasilja esktremističkih grupa i organizovanog kriminala i pozivamo vlasti da do kraja istraže i slučajeve koje su otkrili istraživački novinari ili uzbunjivači i da poziovu na odgovornost javne službenike koji su za to odgovorni,“ navodi se u jednom od amandmana.
Govor mržnje protiv Fajon i opozicije
Evropski perlament osudio je javne napade i govor mržnje kojima su u Skupštini Srbije izloženi Tanja Fajon i drugi poslanici, ali njeno ime nije navedeno već samo funkcija predsedavajuće u Odboru za stabilizaciju i pridruživanje. Iako pozdravlajju promene uvedene radi boljeg funkcionisanja Skupštione Srbije, u Evropskom parlamentu smatraju da su te promene samo kozmetičke.
U usaglašeni amandmanima osuđeni su i napadi poslanika Skupštine Srbije sa skupštinske govornice na političke protivnike, nezavisne medije i novinare.
„To je kršenje demokratskih praksi i osnovnih demokratskih vrednosti, koji bi morali da budu predmet stroge osude i sankcionisani u skaldu sa pravilima,“ navodi se u tekstu usaglašenih amandmana u koji je N1 imao uvid.
U tom tekstu pooštren je deo u kome se govori o medijima i više se ne navodi da nedostaje napredak na medijskim slobodama, već da je došlo do „pogoršanja stanja“, ali i da je primetan „agresivni rečnik, uznemiravanje, pa i govor mržnje prema poslanicima parlamentarne opozicije, nezavisnim intelektualcima, novinarima i uglednim pojedincima, koji dolaze i od članova vladajućih stranaka, čija obaveza da poštuju sve predstavnike medija je od ogromne važnosti“.
Kosovo i Srbija – „dve države“
Od vlasti u Srbiji se i u prvobitnom tekstu tražilo da preduzme hitne korake i garantuje slobodu izražavanja i nezavisnost medija, ali se u kompromisnim amandmanima vlast poziva i da „osigura pravu istragu tih slučajeva“.
Podsećajući da je dogovor Beograda i Prištine o budućim odnosima od suštinske važnosti za evrointegracije, u kompromisnim amandmanima „pozdravlja se aktivno i konstruktivno učešće Beograda u dijalogu sa prištinom i primena obaveza preuzetih Briselskim sporazumom“ i naglašava neophodnost primene dosadašnjih sporazuma, a posebno osnivanje Zajednice Srpskih opština „bez daljeg odlaganja“. Međutim. Poslanici Evropskog parlamenta prvi put su u jedan dokument stavili formulaciju „dve države“, govoreći o kompromisnom dogovoru dve strane kao uslovu za evrointegracije.
U kompromisnim amandmanima u koje je N1 imao uvid, Evropski parlament izražava zabrinutost zbog izbornih neregularnosti.
„Izražavamo žaljenje zbog nastavka dugoročnih trendova pritisaka na glasače, medijske pristrasnosti i nejasnih granica između aktivnosti svih državnih zvaničnika i političke kampanje“. U tom smislu ukazujemo na ulogu kampanja dezinfomracijama koje finansira država, a čiji je cilj promena stava građana o izborima,“ kaže se u jednom od usaglašenih amandmana.
Problem spuštanja cenzusa
Zabrinutost postoji i zbog spuštanja cenzusa nekoliko nedelja pre samih izbora, iako Venecijanska komisija smatra da se ključni elementi izbornih zakona ne bi smeli menjati najmanje godinu dana pre izbora.“ Parlament izražava žaljenje zbog odluke opozicije da bojkotuje izbore, ali se dodaje da je odgovornost za poboljšanje izbornih uslova na svim političkim akterima, a pre svega na vlastima. Ipak poziva opoziciju „da se vrati za pregovarački sto i obnovi svoje učešće u političkim i parlamentanim aktivnostima“.
Na izveštaj Vladimira Bilčika stiglo je skoro 400 amandmana članova Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta. Usaglašavanje teksta amandmanma između predstavnika raznih političkih grupacija trajalo je neuobičajeno dugo, saznaje N1 iz izvora u Evropskom parlamentu, i umesto nekoliko sati, pregovori su trajali puna tri dana. Kompromisom se došlo do 38 amandmana, ali je neizvesno da li će u ovom obliku i biti usvojeni, jer postoji nezadovoljstvo dela poslanika najbrojnije parlamentarne grupacije Evropske narodne partije, čija je članica i SNS, delom kompromisnih amandmana.
O amandmanima i izveštaju u celini glasaće Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta 23. februara, Evropski parlament na mini plenarnoj sednici zakazanoj za 24 i 25. mart.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
