2
Različite izjave dao je aktuelni ministar za zajednice i povratak Goran Rakić, koji je vršio funkciju potpredsednika u Hotijevoj Vladi. Nakon izveštavanja "Kohe" u vezi sa neprijavljivanjem pozicija i prihoda preduzeća i institucija Srbije, APK je pokrenula slučaj u vezi sa lažnim prijavljivanjem imovine Gorana Rakića.
„Obaveštavamo vas da je u vezi sa visokim funkcionerom povodom kog ste se obratili Agenciji za borbu protiv korupcije, otvoren predmet za razmatranje“, objavila je Koha, a prenosi Kossev.
„Prema Zakonu br.03/L-159 o Agenciji za borbu protiv korupcije, za svaku prijavu sumnje na korupciju, Agencija na početku ocenjuje pokretanje predistražnog postupka, gde u slučaju pokretanja ovog postupka preduzima određene mere za pretres, prikuplja, istražuje i analizira relevantnu dokumentaciju i informacije, kao i ispituje okolnosti relevantne za predmet. Sve radnje APK se preduzimaju nakon ispitivanja slučaja i provere navodnih povreda. Shodno tome, Agencija ni u kom slučaju ne prejudicira rezultat istrage pre nego što se sve istrage sprovedu u skladu sa zakonima na snazi“, kažu iz APK-a.
Rakić je 2020. godine u Hotijevoj vladi prijavio samo mesto zamenika premijera. U međuvremenu, u Srbiji je, pored toga što se nije izjašnjavao, u formular upisao mesto direktora Javnog preduzeća za čistoću Severne Mitrovice „Standard“, registrovanog samo u Srbiji i asistenta u (Visokoj prim. red.) ekonomskoj školi u Leposaviću.
Vozila kompanije u kojoj je Rakić direktor bila su viđena u medijima, posebno prošle godine u vreme napetosti u vezi sa registarskim tablicama na Severu, tj. blokade puteva.
Direktorica pokreta FOL Medžide Demoli pozdravila je potez APK, ali je rekla da civilno društvo očekuje mnogo više od novog rukovodstva Agencije, uključujući i veće korišćenje Zakona o zaštiti uzbunjivača.
„Veoma bih volela da službenici Agencije za borbu protiv korupcije ne čekaju da ih novinari, civilno društvo, obaveste o takvim stvarima. Trebalo bi da budu malo oprezniji i da znaju da čim dobiju formulare i od samih zvaničnika koji prijave svoju imovinu, jer je Kosovo mala država. Ovoj agenciji je veoma lako da koristi ovaj zakon, da promoviše zakon i da kroz promociju ovog zakona pozove građane i funkcionere koji znaju da se neko nije izjasnio Agenciji za borbu protiv korupcije i da ih pozove da se prijave ovoj agenciji“, rekla je Demoli.
Rakić nije jedini visoki funkcioner koji je drugačije prijavio svoju imovinu na Kosovu i drugačije u Srbiji. Narodni poslanik Slavko Simić 2019. godine nije prijavio svoja primanja, niti je potvrdio da je na funkciji načelnika mitrovičkog okruga u srpskim institucijama koje deluju na Kosovu. I u vezi sa Simićem je, posle pitanja Kohe, otvoren antikorupcijski slučaj.
Koha od srede kontaktira Vladu Kosova, Ministarstvo za zajednice i povratak, kao i Srpsku listu povodom Rakićevih lažnih izjava, ali nije dobila odgovor ni od jednog od njih.
BONUS VIDEO Kosovo postalo meka za rudarenje bitkoina
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
