5
Nakon napuštanja SNS, bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović ocenila je da su stranku Aleksandra Vučića mnogi doživljavali kao “džuboks za bogaćenje”. Jedna od najisplativijih strana ovog stranačkog džuboksa svakako je bila Elektroprivreda Srbije, čije je poslovanje decenijskim zloupotrebama i lošim poslovnim potezima bilo podređeno isključivo jednom cilju: isisavanju državnog novca u privatne džepove. O EPS su se “očešali” mnogi, ali imena pojedinih tajkuna neizbežno iskaču kad god se otvori pitanje poslovanja, odnosno propasti državnog energetskog sistema.
Bivša ministarka i potpredsednica Vlade Srbije, Zorana Mihajlović, rekla je u intervjuu za Nova.rs da je stanje u energetskom sektoru Srbije tragično i da se tačno zna ko je kriv za energetski kolaps koji se dogodio krajem 2021. godine. Ona je rekla da su u EPS-u uz pomoć tajkuna bliskih vlasti (lobista kako ih ona naziva) organizovani štrajkovi zbog kojih jedno vreme nisu radile teromelektrane i kopovi.
Pročitajte još...
„Tajkuni su uvek u svakoj vlasti. Ja ih nazivam lobistima. Oni su uvek bili vezani za velika preduzeća, a EPS nije izuzetak. Daću vam samo jedan primer, a to je, na primer, želja EPS-a da sa jednim od lobista gradi termoelektranu, toplanu “Kolubara B”. Setićete se sigurno štrajka koji je Grčić organizovao sa raznoraznim ljudima, neki su čak bili iz SNS, a tu su bili i ti lobisti, protiv mene. To su uradili zato što je Ministarstvo te 2021. godine reklo da Srbija nema dovoljno uglja, a da to što ima je veoma lošeg kvaliteta. Rečeno je da je je lignit najlošijeg kvaliteta. To znači da morate da koristite mnogo mazuta da biste proizveli neki kilovat-sat. Rečeno je da ceo svet ulazi u zelenu tranziciju, a to znači da ne bi trebalo graditi nove termoelektrane, već da bi trebalo gledati kako da se održi sistem gradeći neke drugačije elektrane. Takođe, ta termoelektrana je trebala tokom devedesetih godina da se gradi. Oprema za tu termoelektranu se nalazi po livadam. Sve to, međutim, nije bilo bitno. Postojao strašan pritisak od strane EPS da se krene u izgradnu tog kapaciteta. S druge strane, imali ste neke druge kapacitete tipa “Đerdap 3”, koji je najvažniji kapacitet u ovoj državi. Za to niko nije bio zainteresovan zato što, pretpostavljam, nisu mogli na da se organizuju da na drugi način budu prisutni isti ti lobisti. Tada se organizuje štrajk, ne rade termoelektrane, ne rade kopovi nekoliko sati, ponovo imamo štetu… Da, ima lobista, ima onih ljudi koji su tu bili. Sad se oni zovu drugačije, nekad su to bili Vojin Lazarević i Vuk Hamović, a sad se zovu nekim drugim imenima“, ispričala je Mihajlović.
Nove igrače Mihajlovićeva nije htela da imenuje, uz komentar „znamo svi ko su“.
Od basketa sa Vučićem do meklarena i hidroelektrana
Igrajući kao mladić basket ispred zgrade, današnji vlasnik i suvlasnik brojnih privatnih firmi, avio kompanije i desetak mini hidroelektrana Nikola Petrović upoznao je Aleksandra Vučića.
Vremenom su postali prijatelji, naknadno i kumovi.
Na izborima 2012. godine naprednjaci preuzimaju vlast, a Petrović zauzima kormilo državnog preduzeća “Elektromreže Srbije”, a od 2015. i mesto potpredsednika Privredne komore Srbije.
Na mestu direktora EMS ostao je do 2016, kada se vratio privatnom biznisu, ali je i značajno uvećao svoju imovinu. Prema pisanju KRIK, Petrović je tada bio i vlasnik ofšor kompanije „Arkshore International“ na Britanskim Devičanskim ostrvima, preko koje je imao račun u Švajcarskoj. U naredne dve godine, on i supruga postaju vlasnici dve vile u Beogradu.
Petrović je i vlasnik, odnosno suvlasnik devet mini hidroelektrana od kojih EPS, uz ogromne gubitke, kontinuirano godinama otkupljuje električnu energiju po privilegovanim cenama. Prema navodima medija, samo u 2021. godini, devet malih hidro elektrana u vlasništvu firmi povezanih sa Petrovićem dobilo je oko 3,1 miliona evra.
Za 2019. im je isplaćeno 2,3 miliona evra, a za dve ranije godine 3,1, odnosno 2,9 miliona evra. Ovim tempom, EPS iz godine u godinu beleži ogromne gubitke zbog novca koji izdvaja za plaćanje struje iz obnovljivih izvora energije povlašćenim proizvođačima, među kojima je Petrović bio jedan od najprisutnijih.
Zahvaljujući, između ostalog, ovakvom poslovanju i kupovini struje po znatno višim cenama od onih po kojima se inače struja kupuje na tržištu, EPS-ov ukupan dug do 2O22. godine iznosio je više od 23 milijarde dinara.
Dok je EPS sve više tonuo u dugove Petrović je, prema pisanju KRIK, nedavno postao vlasnik i privatne avio kompanije “Air Posh” koju je otkupio od Stanka Subotića, kao i automobila Meklaren čija cena doseže do 600.000 evra, a koji je pre par meseci slupao na beogradskim ulicama.
Mada Petrovićev uspon među svetske milionere očigledno koincidira sa dolaskom njegovog prijatelja sa basketa na vlast i unosnim poslovanjem sa EPSom, Aleksandar Vučić tvrdi da je u pitanju novinarska “malicioznost”, pojašnjavajući da je Petrović, prosto, “oduvek bio bogat”.
Kreditna garancija za SNS kao ulazna karta u EPS
Godinu dana nakon što je uhapšen zbog utaje 600.000 evra poreza, boznismen Dragoljub Zbiljić je napravio, kako se ispostavilo, poslovni potez veka: odlučio je da finansijski pomogne SNS da dođe na vlast.
Za potrebe izborne kampanje naprednjacima je “zafalilo” pola miliona evra, te se Zbiljić ponudio da da bankarsku garanciju za traženu sumu. Od tog moneta, Zbiljić od nekadašnjeg optuženika i vlasnika malog preduzeća za sakupljanje metalnog otpada “Mankes”, postaje ugledni bogataš.
Sudski postupak protiv njega volšebno pada u zaborav, sve do potpune zastare, a Zbiljić 2014. godine postaje većinski vlasnik Južne Bačke.
Istovremeno, poslovanje ove firme probija sve rekorde, zahvaljujući poslovima sa državom, a posebno sa Elektroprivredom Srbije. Samo do 2020. Zbiljićeva firma od države inkasira preko skoro 7 milijardi dinara, od kojih su čak 6 milijardi tenderi EPS.
Zbiljićev prvi posao, kao vlasnika Južno Bačke, bio je upravo sa EPS 2014. godine, kada je dobio posao isušivanja tada potopljenog basena Kolubara.
Posao vredan milion evra, za koje Južno Bačka nije imala nikakve reference, zahtevala je angažovanje podizvođača. Među njima se, prema pisanju Birna, našao i “Hidro – tan”, firma povezana upravo sa Nikolom Petrovićem.
Od tada, Južno Bačka praktično postaje monopolista na svim EPS ovim tenderima. Samo u 2019., Zbiljić pobeđuje na 317 tendera EPS, od čega je na 302 bio jedini ponuđač. Krajem 2020. godine on postaje vlasnik i Elektromontaže iz Kragujevca, koju preuzima od Nenada Kovača, dugogodišnjeg poslovnog partnera Nikole Petrovića. I ovo preduzeće beleži rekorde u pobedama na EPS-ovim tenderima, na kojima je u 90 posto slučajeva, naravno, jedini ponuđač.
Kud svi, tu i Milenijum tim
O EPS se, tokom godina, uspeo očešati i “Milenijum tim”, omiljena naprednjačka firma “za sve”: od rekonstrukcije pozorišnih scena, izgradnje puteva na groblju kućnih ljubimaca, razminirivanja, upravljanja Institutom “Jaroslav Černi”, podradova na Beogradu na vodi … Milenijum tim je 2018. kupio istraživačko-razvojni Institut „Goša“. Ubrzo, ova firma dobija poslove stručnog obrazovanja sa Infrastrukturom Železnice Srbije i EPS, za koji bobijaju oko 90 hiljada evra. Vlasnici Milenijum tima Ivan Bošnjak i Stojan Vujko vlasnici su i “KBV Datakom”, koji je, prema pisanju Birna, takođe dobijao poslove na javim nabavkama EPS tokom 2021. godine.
U kasi EPS se našlo para i za poslovanje sa bratom ministarke za rad i socijalna pitanja Darije Kisić Tepavčević.
Prema dokumentaciji koju je iznela u javnost Marinika Tepić, podpredsednica Stranke slobode i pravde, kompanija Nites, na čijem čelu je bio Bojan Kisić, dobila je od EPS posao vredan tri miliona evra. Kisićev partner u ovom poslu je bio “Khaticen d.o.o.”, firma koja je, prema tvrdnjama SSP, za samo šest meseci dobila poslove vredne više od 16 miliona evra.
Pomenuti ugovor sklopljen je 23. januara 2020. godine, a usluga zbog kojih su ove firme od EPS-a plaćene 360 miliona dinara bez PDV-a odnosi se na „implementaciju sistema za bezbedno upravljanje SCADA okruženjem“. I na ovom tenderu nije bilo drugog ponuđača koji se, čak ni pro forme, više ni ne prijavljuju na tendere, svesni da jedino što još funkcioniše u EPS je kordon SNS kumova, prijatelja sa basketa, braća i pobratima … koji je odavno nemoguće probiti.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
