0
“Zajednica srpskih opština i tablice, pa onda možemo dalje”, poruka je predsednika Srbije Aleksandra Vučića u vezi nove krize na Kosovu i Metohiji i izlaska srpskih predstavnika iz prištinskih institucija. Istina je da i danas, gotovo 10 godina nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, ima vrlo malo onih koji znaju šta zapravo predstavlja ZSO, ko je zadužen za njeno formiranje i kakve bi joj bile nadležnosti. Pokušali smo da rasvetlimo ovu enigmu.
Govoreći o trenutnoj situaciji na KiM i izlasku srpskih predstavnika iz kosovskih institucija, predsednik Srbije je u emisiji Hit tvit na televiziji Pink rekao:
“Sad malo Zajednica srpskih opština i povlačenje odluke o tablicama, da se (Aljbin Kurti) drži slova onoga što je potpisano. Kad to naučiš, onda možemo dalje”, rekao je Vučić.
Što se tiče ZSO, njeno formiranje je predviđeno Briselskim sporazumom, koji su 2013. godine potpisali tadašnji srpski i kosovski premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači.
Pun naziv je Asocijacija/Zajednica opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Кosovu.
Čak šest prvih tačaka Briselskog sporazuma govori o tome, a glase ovako:
1. Postojaće Asocijacija/Zajednica opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Кosovu. Članstvo će biti otvoreno za svaku drugu opštinu pod uslovom da se o tome saglase članovi.
2. Ova Zajednica/Asocijacija će biti uspostavljena na osnovu Statuta. Do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica. Pravne garancije će pružiti merodavno pravo i ustavno pravo (uključujući i pravilo dvotrećinske većine).
3. Strukture Asocijacije/Zajednice će biti uspostavljene na istoj osnovi na kojoj počiva postojeći Statut Asocijacije kosovskih opština, npr. predsednik, potpredsednik, Skupština, Veće.
4. U skladu sa nadležnostima dodeljenim Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opštine učesnice će imati pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz Zajednicu/Asocijaciju. Asocijacija/Zajednica će imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.
5. Asocijacija/Zajednica će vršiti i druge dodatne nadležnosti koje joj mogu delegirati centralne vlasti.
6. Zajednica/Asocijacija će imati reprezentativnu ulogu prema centralnim vlastima i u tom cilju biće predstavljena u konsultativnom veću zajednica. U cilju ispunjavanja ove uloge predviđena je funkcija monitoringa.
Iz napisanog ostaje nejasno ko je zadužen za pisanje Statuta ZSO – Beograd ili Priština?
Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić za Nova.rs kaže da su sudeći prema poslednjim izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića to uradili predstavnici Srpske liste.
“Što se ZSO tiče, Briselskim sporazumom iz 2013. predviđeno je da budu obuhvaćene četiri opštine sa severa KiM, zatim je dogovorom iz 2015. to prošireno na 10 opština u kojima je većinsko srpsko stanovništvo. Predsednik Vučić je sinoć u Hit tvitu rekao da je Srpska lista sačinila i predala predlog Statuta ZSO. Ne zna se kome su predali, ali pretpostavljam da su to predstavnici EU, Miroslav Lajčak bi to morao da zna”, kaže Janjić i dodaje:
“Zapravo je sporazumom i predviđeno da za statut bude zadužen tim, koji će činiti četiri predsednika opština sa severa i jedan predstavnik EU. Zatim bi taj tim trebalo da sačini predlog statuta, da ga preda EU i da se zatim čeka mišljenje Prištine. Ako se Priština složi sa predlogom, on se potpisuje”, kaže Janjić.
Dalja procedura nije najjasnija, ali kako kaže Janjić, po automatizmu bi kosovska skupština trebalo da ga uvede u pravni sistem.
“Da li kroz neki zakon ili na neki drugi način, ne znam, ali moralo bi da dođe pred skupštinu”, zaključuje Janjić.
Trebalo bi posebno istaći i sporazum od 25. avgusta 2015. godine u kojem se opširnije govori o organizacionoj strukturi ZSO i njenim nadležnostima u okviru kosovskog sistema.
Prema ovom sporazumu ZSO bi trebalo da čine: Skupština, predsednik, potpredsednik, savet, odbor, administracija i komisija za žalbe.
U delu koji određuje odnos ZSO i centralnih vlasti Kosova se kaže da ZSO radi sa centralnim vlastima na osnovu međusobne saradnje i razmene informacija, s ciljem da promoviše interese srpske zajednice u odnosu sa centralnim vlastima.
Predviđeno je da ima pravo da predlaže, u skladu sa zakonom Kosova, izmene zakona i drugih propisa koji su od važnosti za ostvarivanje njenih cilјeva, da ima pravo da pokrene ili da učestvuje u postupcima pred nadležnim sudovima, uklјučujući i Ustavni sud, protiv svih akata ili odluka svake institucije koji utiču na obavlјanje nadležnosti ZSO.
Prema ovom dogovoru ZSO ima pravo i da predlaže predstavnike u nadležnim organima/telima centralnih vlasti, uklјučujući i u Savetodavnom veću zajednica. U cilјu ostvarenja nadzora koji je predviđen Briselskim sporazumom, predstavnici ZSO imaju pravo na pristup i na dobijanje informacija od centralnih organa u skladu sa zakonom Kosova, a predviđeno je i da u ime ZSO četiri gradonačelnika severnih opština dmogu da dostavlјaju MUP-u spisak kandidata za imenovanje na mesto regionalnog komandanta policije.
Uprkos svemu ovome, od ZSO i dalje ni traga ni glasa.
Priština kao argument koristi odluku njihovog Ustavnog suda, koji je utvrdio da ZSO nije u skladu sa kosovskim Ustavom.
“Priština je za razliku od Srbije ratifikovala Briselski sporazum, ali je zatim njihov Ustavni sud utvrdio da ZSO nije u skladu s kosovskim Ustavom. I na osnovu te odluke se prištinske vlasti vrlo uspešno ograđuju od formiranja ZSO godinama. Istina je da je Briselski sporazum iznad odluke kosovskog Ustavnog suda, tako da je to obrazloženje besmislica”, kaže Janjić.
Ipak, to je glavni adut koji kosovski premijer Aljbin Kurti koristi kadgod treba da objasni zašto nema ZSO. Nešto slično rekao je i prošle nedelje u Berlinu, nakon što su u okviru Berlinskog procesa Beograd i Kosovo potpisali tri sporazuma.
On je najpre korigovao novinare Pinka i Tanjuga, rekavši da se ne radi ni o kakvoj zajednici srpskih opština, već o zajednici opština sa srpskom većinom.
“Ne postoji opština na nacionalnoj osnovi, ali postoji opština u kojoj većinski živi jedno stanovništvo. To su različite stvari“, kazao je Kurti.
Istakao je i da takva organizacija, iako predviđena dijalogom u Briselu, nije prošla test Ustavnog suda Kosova.
Za Kurtija je argument i to, kako navodi, da ne može Srbija da traži nešto što nije spremna da uradi kod sebe, napravivši aluziju na to zašto Srbija ne formira takvu organizaciju za Mađare, Rumune, Albance…
Da se pitanje formiranje ZSO u ovom trenutku uopšte ni ne razmatra u Prištini, za Nova.rs je rekao politički analitičar Nedžmedin Spahiu.
“ZSO važi samo kao trampa za priznanje od Srbije. Ta opcija važi samo ako Beograd pristane da prizna nezavisnost Kosova”, rekao je Spahiu, komentarišući zahteve Srba s KiM, koji su tokom vikenda napustili prištinske institucije, čime je izazvana još jedna kriza u odnosima Beograda i Prištine.
BONUS VIDEO: Zajednica srpskih opština bi brinula o Srbima, ali po kosovskim zakonima
