Kopanje litijuma nije prepreka za ulazak Srbije u EU: Ovo su ključni uslovi koje Vučić nikad neće hteti da ispuni

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre izjavio je za Novu da realizacija projekta Jadar nije uslov za pristupanje Uniji, ukazujući da su političke prilike u svetu u poslednjih dodinu dana znatno uticale na podsticanje procesa proširenja. Istakao je i da su se u poslednjih godinu dana na Zapadnom Balkanu desili ozbiljni koraci u procesu pridruženja EU.

„Pitanje litijuma je veoma široko za EU, mi sada imamo transformisanu ekonomiju i potrebne su nam kritične sirovine kako bismo bili konkurentni. Ukoliko Srbija i EU odluče da rade na zelenoj tranziciji i dodatno integrišu i razvijaju ekonomiju, to će biti dobro za integraciju Srbije u jedinstveno tržište“, dodao je Žiofre.

Kada je reč o članstvu Srbije u EU, često se otvaraju pitanja do kog stadijuma smo došli i da li će se išta promeniti po pitanju pregovora Srbije i usklađivanja naših politika sa evropskom. Inače, krajem ove godine biće tri godine otkako naša država nije otvorila nijedno pregovaračko pitanje i napravila korak bliže Uniji.

Kako sagovornici Nove tvrde, formalni uslovi su dobro poznati, ali postoji nekoliko prepreka koje sprečavaju Srbiju da napreduje u pregovorima. Između ostalog, reč je o relativno poznatim pitanjima - sankcije Rusiji, ali i situacija na Kosovu i Metohiji. Takođe, u pitanje se dovode i izbori u Srbiji prošle i ove godine tokom kojih je zabeležen niz spornih dešavanja.

Osim toga, Srbija kao veliku prepreku ima i druge stavke koje se ne tiču samo članstva već i dobijanja pomoći od EU, o čemu je Nova nedavno pisala. Preciznije rečeno, u martu je predstavljen Plan rasta za Zapadni Balkan u kom je saopšteno da će Srbija morati da poštuje demokratska načela, sprovodi fer i slobodne izbore, uspostavi pravu vladavinu prava i da sve to dokaže, ukoliko želi da dobije sredstva.

Što se svih ovih stavki tiče, isto to je pod obavezno za članstvo Srbije pobrojao i evroposlanik iz redova socijaldemokrata Andreas Šider. On je u intervjuu za Novu u junu rekao da „ako Vučić nastavi svojim političkim putem, ne usklađuje se sa sankcijama EU protiv Rusije, kao i ukidanjem vladavine prava, uskoro neće biti napretka u pristupanju EU“.

"Litijum nije formalni uslov za EU, ali Unija svakako podržava projekat Jadar"

Tim povodom, upitali smo Slobodana Zečevića iz Instituta za evropske studije šta misli o pitanju litijuma kao mogućem skoku u pregovorima.

On je kazao litijum nije u formalnom smislu uslov da Srbija pristupi EU, ali da Unija svakako podržava rudnik Jadar.

"EU ohrabruje otvaranje rudnika retkih metala s obzirom na to da je na neki način u pitanju budućnost energetske tranzicije. Dakle, s jedne strane to nije zvanični uslov, a sa druge Unija ohrabruje otvaranje ovakvih rudnika", kazao je on.

Podsetimo, vlast u Srbiji potpisala je u julu Memorandum o razumevanju sa Evropskom unijom o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama. Dokument je potpisan nakon sastanka nemačkog kancelara Olafa Šolca i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Sasvim slučajno, pogodilo se da baš uoči Šolcove posete Vlada Srbije usvoji Uredbu o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta "Jadar".

Dalje, na pitanje Nove koji su uslovi koje Srbija mora da ispuni kako bi se približila Uniji, Slobodan Zečević je rekao da su u pitanju "demokratski politički sistem, tržišna privreda, poštovanje ljudskih i manjinskih prava", i da je naša država spremna za otvaranje jednog od klastera.

"Srbija je spremna za otvaranje trećeg klastera, a trudi se da otvori i drugi klaster. Što se tiče drugog klastera, to podrazumeva slobodu kretanja radnika i robe, tačnije usklađivanje naših propisa o tome sa propisima Unije. Što se tiče trećeg klastera, mi smo to ispunili ali nisu nam dozvolili otvaranje iz političkih razloga - tačnije, uslovljavali su nas za Kosovo, a inače smo spremni već dve i po godine da taj klaster otvorimo", objasnio je on.

"Srbija sebi napravila dodatni teret kada je reč o članstvu - izbori i rad institucija"

Urednik European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija rekao je za Novu da pitanje litijuma nikako nije garancija za ulazak Srbije u EU, i da ne vidi da "postoji narativ u domaćim medijima postoji da se Srbiji gleda kroz prste o Memorandumu o litijumu".

"Sve ono što važi za druge zemlje, važi i za našu državu bez obzira na litijum. U suprotnom, to gledanje kroz prste ne bi bilo fer prema drugim državama, recimo Crnoj Gori koja je najbliža članstvu i koja zaista radi na reformama institucija i vladavini prava", objasnio je on.

Na pitanje koji su neki ključni momenti kada je Srbija napravila pomaka u pristupanju Uniji, on je kazao da naša država od 2014. ima dva ozbiljna uslova za članstvo - "prvi je reforma u oblasti vladavine prava kroz Poglavlja 23 i 24, a drugi je pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine koji proizilazi iz Poglavlja 35".

"Ono što je Srbija možda sebi napravila kao dodatni teret jesu pitanja demokratije - preciznije, sve one stvari koje su se u međuvremenu desile a tiču se prvenstveno izbornog procesa i načina funkcionisanja institucija u zemlji. To je nekako postao još jedan uslov koji je deo Klastera 1 u procesu evropskih integracija Srbije. Druga stvar koja je možda dodatno zakomplikovala poziciju Srbije jeste Poglavlje 31, odnosno usaglašavanje Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU - tačnije Srbija nije izrekla restriktivne mere prema Rusiji", kazao je Todorović Štiplija.

On je objasnio da, kako bi došlo do bilo kakvog pomaka, prvo treba da se sve države članice usaglase sa time da Srbija može da otvori neko poglavlje i da pregovara o tome. Ipak, dodaje da deluje da u ovom trenutku ne postoji saglasnost o tome.

"S jedne strane, neke od država članica više traže da je demokratska situacija države kandidata na odgovarajućem nivou, pa neće pristati ni na kakav napredak Srbije u ovom trenutku. Sa druge strane, postoje države koje su zainteresovanije za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, odnosno pitanje sankcija Rusiji, i zbog toga takođe možda neće dozvoliti ikakav napredak Srbije po pitanju pristupanja Uniji", rekao je on.

"Iako postoje najave da će u decembru biti možda razmatrano otvaranje klastera Srbije, sumnjam da će pojedine države članice dozvoliti da naša država otvori pregovarački klaster. Tačno je da postoji neki geopolitički momenat koji je doveo do toga da će Crna Gora do kraja godine zatvoriti veliki broj pregovarčkih poglavlja, kao i da je Albanija otpočela pojedine pregovore, ali sumnjam da će po pitanju Srbije da bude konsenzusa na Evropskom savetu, odnosno da svi budu zainteresovani za taj naredni korak - otvaranje novog pregovaračkog klastera", rekao je on.

Podsetimo, usaglašenost Srbije sa deklaracijama Evropske unije iznosi 47 procenata. Od 2017. do izbijanja rata u Ukrajini, postojali su trenuci kada je Srbija povećavala nivo i odabir tema sa kojima se usaglašavala. Posle februara 2022. Beograd se vratio na pozicije kakve je imao od 2014. do 2017. godine, rekli su ranije za Novu u Isak Fondu i Centru za međunarodne i bezbednosne poslove.

BONUS VIDEO: