Koliko nam je SNS plata pojeo za 10 godina vlasti

Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, prosečna plata u Srbiji tokom 2021. godine bila je tačno 65.849 dinara. Sedam godina ranije, odnosno prve godine nakon promene vlasti (2013), prosečna zarada građana naše zemlje bila je 43.958 dinara, dok je 2012. iznosila 41.386 dinara. Uporedo posmatrano, nakon petooktobarskih promena 2000. godine, prosečna plata bila je 5.394 dinara, pokazuju statistički podaci.To znači da je Srbija u prvoj dekadi (2001-2012) prosečna zarada rasla gotovo 10 puta, dok je u drugih 10 godina rast bio svega 1,5 puta.Profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) i funkcioner SDS Goran Radosavljević kaže za Nova.rs da je činjenica da je bila niska osnova 2000. godine koja je trasirala za rast od 10 puta, ali da to ne može biti jedini razlog visokog rasta u periodu do 2012."Relativno je lakše krenuti sa ovako niskog nivoa prosečne plate koja je bila 2000. Taj argument stoji, ali Rumunija je imala istu takvu platu u periodu tranzicije. Nakon toga su sporije rasli, ali su rasli četiri puta, dok smo mi 1,5. Model u prvih 10 godina bio je postavljen tako da se zaustavi nezaposlenost, da ljudi imaju šta da rade. Taj biznis model u tim godinama davao je dobre rezultate, ali posle smo morali da idemo na drugačiji nivo razvoja“, ističe Radosavljević.

Komentarišući naše ekonomske odluke nakon 2012. godine, sagovornik Nova.rs podvlači da dok su drugi izlazili iz krize, mi smo se „ukopavali sve više“. Radosavljević naglašava da su na sporiji rast uticale i mere fiskalne konsolidacije iz 2014. i 2015. godine."Zemlje EU, poput Slovačke ili Rumunije završavale su fiskalne konsolidacije, a mi smo se dodatno ukopavali. U ovih 10 godina, mi smo u proseku bili ekonomsko katastrofalni. Vlast uzima često parametre da smo od 2017. bili dobri, ali istina je da smo u proseku rasli niže od regiona, a 10 godina pre toga rasli smo brže. Nama drugi beže. Mislim da je suštinski razlog zbog čega smo došli do niskog rasta nakon 2012. što smo donosili loše odluke. Između ostalog, mi i nemamo domaća preduzeća koja mogu da utiču na rast plata. Naš model jednostavno mora da se menja", ističe naš sagovornik.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže za Nova.rs da je BDP pre 2012. godine rastao oko tri puta brže nego posle ove godine, što je direktno uticalo na plate.

„Stranke bivšeg režima, okupljene oko Demokratske stranke u privrednom razvoju bili su neuporedivo uspešnije od samohvalisavca koji nam izbija oči stalnim isticanjem svojih uspeha, koji zapravo ne postoje“, ilustrativno objašnjava ekonomista.

Naš sagovornik dodaje da je ukupna masa BDP rasla u to vreme neuporedivo brže nego sada, što je direktno uticalo na plate.

„Fiskalno opterećenje bilo je veće nakon 2012. godine, pa bi tu trebalo tražiti razloge i nižih plata. Deo objašnjenja za niže dohotke vezan je i za surove mere fiskalne konsolidacije iz 2014. godine, kada su bile zamrznute plate u javnom sektoru. Bilo je zabranjeno zapošljavanje u javnom sektoru, što je nemerljivo uticalo na standard građana“, ističe on.

Madžar zaključuje da je pre 2012. godine otpisan značajan deo javnog duga, što nije bio slučaj nakon 2012, te da građani to neretko zaboravljaju.

Bonus video: ANKETA - šta je sve poskupelo?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=anketastajesveposkupelods-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3330061"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram