Kod nas rade samo predsednik i naplatne rampe: Srbija došla u situaciju u kojoj do sada nikada nije bila

Jedini koji u ovom trenutku ima ovlašćenja, istina vrlo skromna i koja neretko prekoračuje jeste predsednik države Aleksandar Vučić. Samo on ima mandat u vlasti da odlučuje, pa se cinično može reći da rade isključivo predsednik i naplatne rampe na auto-putevima.

Ni iz drugog puta nije izabran predsednik Skupštine grada Beograda, pa će odbornici "sreću" potražiti u nedelju, trećeg marta. Ako se ni do tada ne izabere predsednik Skupštine, ići ćemo na nove izbore koji će biti 21. ili 28. aprila.

Kuriozitet, ali i ozbiljna anomalija političkog sistema jeste to što beogradske izbore u ovom trenutku neće imati ko da raspiše.

Prema Zakonu o lokalnim izborima, izbore u glavnom gradu i drugim samoupravama može jedino da raspiše predsednik Narodne skupštine, ali on još uvek nije izabran.

U februaru je počela konstitutivna sednica Skupštine Srbije, ali su samo verifikovani mandati narodnih poslanika. Nisu izabrani predsednik, potpredsednici, niti generalni sekretar, a kada će biti nastavljeni, niko ne zna.

Opozicija čeka poziv, naprednjaci ćute, a neformalno se zna da će konačnu odluku o tome ko će biti izabran za predsednika parlamenta odlučiti čovek koji sedi na Andrićevom vencu. Tu dolazimo do problema da je zakonodavna vlast paralisana i to mesecima.

Sa druge strane, još uvek se ne zna ni kada će biti izabrana nova Vlada Srbije. Onom trenutka kada je raspušten skupštinski saziv, okončan je i mandat Vlade Srbije jer je ona odgovorna Narodnoj skupštini.

U jednom koraku "obezgavljena" je zakonodavna, ali i deo izvršne vlasti koji po Ustavu vodi i kreira politiku države.

Ako izuzmemo sudsku granu vlasti, koja se ne bavi političkim segmentom, jedini koji ima mandat i legitimitet je predsednik države Aleksandar Vučić.

On ima overen mandat do 2027. godine, ali izuzev ogromnog legitimiteta koji je dobio neposrednim izborom, on ne poseduje značajna ovlašćenja. Zakonodavac je predsedničku poziciju video kao znatno slabiju u odnosu na Vladu u sistemu izvršne vlasti, pa šef države može da predlaže (ne i bira) sudije Ustavnog suda, ima suspenzivni veto i postavlja ambasadore.

Ipak, svako ko čita dnevnu štampu ili prati politička dešavanja zna da predsednik neretko izlazi iz okvira delovanja i praktično sam utvrđuje i vodi unutrašnju i spoljnu politiku države.

Puno se o govori o legitimitetu poslednjih dana. Zvanično, ova reč koju koriste mnogi predstavlja ključni razlog zbog čega naprednjaci neće da formiraju vlast u Beogradu. Kažu da je legimitet upitan i pozivaju se na izjavu predsednika države koji je rekao da ne želi takvu vlast.

Upravo taj legimitet na "stanuje" u glavnom gradu mesecima. Od trenutka kada je formiran Privremeni organ koji predvodi Aleksandar Šapić odluke se donose iza zatvorenih vrata, šturo se objavljuju saopštenja, a novinari se informišu na Tviteru i drugim društvenim mrežama gde dokumenta objavljuju opozicionari u Skupštini grada.

I tako smo došli u situaciju koja nije viđenja od povratka višestranačja 1990. godine. Jedna grana vlasti gotovo da ne postoji, druga je okrnjena, a treća (sudska) ponekad se nalazi u dubokom hibernaciji što vidimo na slučaju Ustavnog suda koji još uvek nije ni slovo rekao o zahtevu opozicije da odlučuje o tome da li su izbori pokradeni ili ne.

Da je sve stalo pod jednu "glavu" potvđuje i to što se u subotu obraća predsednik države Aleksandar Vučić, a tek nakon njega će sastanak imati Predsedništvo SNS i tek na kraju će zasedati odbornici u gradskoj skupštini.

U međuvremenu niko neće usvajati zakone, pripremati odluke ili izabrati budžet grada Beograda koji nije ni u obrisima.

Radiće samo jedna glava u okviru jedne grane vlasti i sve naplatne rampe na auto-putu. To je sigurno.

BONUS VIDEO: Bura oko Vučićeve izjave - 10 sekundi o Tajvanu