9
Mesta srpskih ambasadora upražnjena su u nizu zemalja u svetu, pa čak i u Rusiji i Kini, koje Srbija označava kao neke od glavnih spoljnopolitičkih saveznika. Na te diplomatske funkcije u pojedinim zemljama Srbija je postavila školovane diplomate, ali u nizu država posao srpskog ambasadora obavljaju tapšači i partijski kadrovi, bivši direktori BIA, TV voditelj… koji sa diplomatijom nisu imali dodira.
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković najavio je donošenje zakona po kome za zvanje ambasadora biti potrebno 18 godina iskustva. Time će, kako je naveo, biti promenjena praksa “prethodnih vlasti, kojima je diplomatija služila da zadovolje apetite različitih stranaka”.
Istina je da su takvu diplomatiju vodile i sve vlade koje je predvodio SNS, od 2012. do danas, pa su na funkcije ambasadora dolazile politički podobne ličnosti, bez dana rada u diplomatskoj službi.
Rekoder Marko Đurić – ambasador u 10 zemalja
To se može reći i za Marka Đurića, ambasadora Srbije u SAD, vodećoj svetskoj sili. U politiku je ušao kao član SNS, bio je na poziciji direktora Kancelarije za KiM, šef pregovaračkog tima Beograda u dijalogu sa Prištinom i savetnik predsednika Srbije.
U njegovoj zvaničnoj biografiji objavljenoj na sajtu Ambasade se, između ostalog, navode detalji njegovih zaduženja u SNS. Pa tako piše da je primao građane u prvim prostorijama stranke u Čika Ljubinoj ulici u Beogradu, učestvovao u akcijama, štandovima, lepljenju stranačkih plakata…, te da je idejni tvorac (zajedno sa ambasadorom Aleksandrom Ristićem) „Natalijine ramonde”.
Javnost ga pre svega prepoznaje kao nekog ko bespogovorno podržava Aleksandra Vučića, a neretko se na društvenim mrežama dele video snimci na kojima se vidi kako predvodi tapšanje predsedniku Srbije, bilo na konferencijama za novinare ili u Skupštini Srbije. Ne zaboravljaju se ni njegovi “spontani” poklici Vučiću – “Aco, Srbine”.
Osim u Americi, Đurić u isto vreme obavlja ambasadorsku funkciju u još devet zemalja, poput Svete Lucije, Kolumbije, Surinama, u Belizeu i Komonveltu Dominici, kao i u Sent Kitsu i Nevisu… Sve to iz fotelje u Vašingtonu.
Iz BIA za ambasadora
Na ambasadorske funkcij otišla su i dva bivša direktora Bezbednosno informativne agencije. Jedan od njih je Nebojša Rodić, koji je posle promene vlasti 2012. došao na čelo BIA. Na toj poziciji se zadržao svega godinu dana, potom je još toliko proveo na funkciji ministra odbrane.
U njegovoj biografiji piše i da je završio Pravni fakultet, kao i da je imao stalno zaposlenje u Ministarstvu spoljnih poslova sa zvanjem ambasadora od 2000. godine.
U oktobru 2014. odlazi u Azerbejdžan kao ambasador Srbije, a trenutno obavlja tu funkciju u Austriji.
Nakon Rodićevog odlaska iz BIA, u fotelju direktora seo je Aleksandar Đorđević, advokat iz Čačka. Za razliku od svog prethodnika, u njoj se zadržao tri godine, da bi potom otišao na ambasadorsku funkciju u BiH.
Mediji su pisali da je sa Aleksandrom Vučićem dobar prijatelj, da su zajedno studirali, kao i da dele zajedničku ljubav prema Crvenoj zvezdi.
Božović ambasador u Crnoj Gori iz Beograda
Vladimir Božović, funkcioner SNS i bivši član SPO, već devet meseci obavlja funkciju ambasadora Srbije u Crnoj Gori, ali iz fotelje u Beogradu. On je proteran iz Crne Gore jer je, kako je pisalo u obrzaloženju, “nelegalnu i nelegitimnu Podgoričku skupštinu 1918. nazvao ‘oslobođenjem’ i ‘slobodnom voljom’ crnogorskog naroda”. Sada funkciju ambasadora obavlja iz Beograda i tako zarađuje 4.400 evra mesečno.
Đorđević je bio član UO FK Crvena zvezda, a pre odlaska na mesto šefa BIA i član UO PTT Srbije.
Srbiju na Kipru predstavlja Marko Blagojević, koji je sudeći po natpisima u medijima brzinom svetlosti napredovao u svetu diplomatije.
Vozač, rezervista JSO, ambasador
Mediji su pisali da je radio kao vozač direktora Uprave carina, te da je bio deo rezervnog sastava Resora državne bezbednosti u okviru Jedinice za specijalne operacije. Objavljeno je i da je bez dana iskustva u diplomatiji, imenovan je za posebnog savetnika ministar spoljnih poslova Ivana Mrkića, a zatim i za generalnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova.
U njegovoj zvaničnoj biografiji piše da je radio u Upravi carine, ali kao šef Grupe za borbu protiv organizovanog kriminala, terorizma i pranja novca, kao i da je bio poslanik u trajanju od pola godine.
Navodi se i da je završio dva fakulteta – Fakultet za menadžment malih i srednjih preduzeća i Fakultet političkih nauka, kao i master studije politikologije.
Blagojević se nedavno našao u centru pažnje javnosti, nakon što je Nova.rs otkrila da je za dva meseca na reprezentaciju potrošio čak 9.000 evra.
Od TV lica do ambasadora
Krajem juna na službu u inostranstvo je otišao i Ivan Bauer, nekada TV voditelj i član SDPS Rasima Ljajića. On je imenovan za ambasadora Srbije u Maroku, mada nije imao nikakvog dodira sa diplomatijom.
Javnost ga pamti kao voditelja kviza „Muzička slagalica“, a potom i kviz „Sam protiv svih.
Bio je poslanik u Skupštini Srbije čak osam godina, ali na toj poziciji nije bio naročito zapažen.
Ostavku na sve funkcije u Ljajićevoj stranci podneo je krajem prošle godine.
U njegovoj zvaničnoj biografiji piše da je završio Elektrotehnički fakultet u Beogradu, kao i da je magistrirao na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, Univerziteta Singidunum u Beogradu.
BONUS VIDEO Javni servis i dijalog: Buka i bes na RTS-u
Pratite nas i na društvenim mrežama:
