6
U Evropskom parlamentu (EP) zvanično je usvojena Rezolucija kojom se osuđuje oružani sukob u Banjskoj, ali i kojim se Beograd poziva na saradnju sa Kosovom. Traži se izručenje Milana Radoičića, ali i sankcije za Vladu Srbije ukoliko se utvrdi da je umešana u "teroristički napad u Banjskoj".
Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su Rezoluciju o oružanom sukobu u Banjskoj, koju je iniciralo pet poslaničkih grupa u EP.
Na plenarnom zasedanju poslanici su izglasali da Predlog rezolucije stupi na snagu, ali do sada nije poznato koliko je poslanika EP glasalo za ovaj predlog.
EP traži od Srbije da one koji su odgovorni za napad a koji se nalaze u Srbiji, privede pravdi.
Ovo se pre svega odnosi na Milana Radoičića potpredsednika Srpske liste, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad.
Evroposlanici traže od Srbije da Radoičića izruči Kosovu. Rezolucijom su između ostalog predložene mere koje bi trebalo usvojiti protiv Srbije ukoliko ne odgovori na zahteve EU.
Predlog je da se preduzmu mere protiv Vlade Srbije ukoliko istrage otkriju da je država Srbije bila direktno umešana u teroristički napad na Banjskoj ili nasilne napade koji su se dogodili na severu Кosova u maju 2023.
Sankcije su predviđene i ukoliko „srpske vlasti nisu spremne da u potpunosti sarađuju“.
Pozivaju EK da usvoji ciljane restriktivne mere i navode: „uključujući ali ne ograničavajući se na zamrzavanje imovine i zabrane putovanja, protiv destabilizirajućih aktera na severu Кosova i vođa velikih mreža organiziranog kriminala“.
Dalje predlažu i da EK sledi primer SAD i uvede sankcije Milanu Radoičiću.
Podsetimo, Nova je ekskluzivno došla do Nacrta zajedničkog predloga rezolucije, koji je i formalno glasanjem u parlamentu postao zvaničan dokument.
Rezolucija ima 29 tačaka, a usvojena su i tri amandmana koja ne menjaju ključne zaključke i zahteve.
Pored pomenutih odredbi, najoštrije se osuđuje „teroristički napad“ na kosovske policijske službenike od strane „srpske naoružane bande usred najveće operacije šverca oružja“ u Banjskoj na severu Kosova, koja se dogodila 24. septembra 2023. godine, a rezultirala je ubistvom jednog (Afrima Bunjaku) i povredom dva kosovska policajca.
Pozivaju se sve članice EU koje to nisu već učinile, da takođe osude ovaj napad. Takođe, izražava se duboko žaljenje zbog žrtava i saučešće porodici i kolegama Afrima Bunjakua. Pohvaljuje se saradnja Kosovske policije sa međunarodnim partnerima EULEKS-om i KFOR-om u odgovoru na napad.
„Sve strane se pozivaju na smirivanje situacije na severu Kosova i izbegavanje bilo kakve retorike ili akcija koje bi dovele do daljeg povećanja tenzija. Poziva se i na utvrđivanje svih činjenica o napadu i pažljivo praćenje istrage kosovskih vlasti. Poziva se EU da podrži istragu kosovskih vlasti, uključujući podršku od strane EULEX-a. Počinioci odgovorni za ove napade dužni su da odgovaraju i da se suoče sa pravdom“, piše u tekste Rezolucije i dodaje:
„Pozivaju se kosovske vlasti da otkriju sve dokaze u vezi sa incidentom i da međunarodne institucije na Kosovu, uključujući EULEX, ocene te dokaze. Očekuje se da Srbija u potpunosti sarađuje sa istragom i privede pravdi one koji su odgovorni za napad i trenutno borave u Srbiji, u skladu sa zakonom, uključujući njihovo izručenje Kosovu“, navodi se dalje u Rezoluciji.
Ističe se da ova operacija šverca oružja ukazuje na ozbiljnu vojnu akumulaciju i predstavlja ozbiljno eskaliranje, što ide protiv ponovljenih poziva EU za deeskalacijom na severu Kosova.
Poziva se Srbija da se suzdrži od dalje eskalacije koja ugrožava ustavni poredak Republike Kosova i sprečava bilo kakav šverc oružja preko granice.
Takođe se pozivaju kosovske vlasti da udvostruče svoje napore kako bi sprečile šverc oružja u zemlju, koji se odvija putem vozila hitne pomoći i crkvenih objekata Srpske pravoslavne crkve na severu Kosova. Takođe se pozivaju kosovske vlasti da u tom smislu rade na otvorenoj trgovini svim civilnim dobrima i uslugama.
Izvestiteljka za Kosovo u Evropskom parlamentu (EP) Viola fon Kramon izjavila je danas da je strpljenje članica Evropske unije prema Srbiji „postepeno nestalo“ i da su moguće restriktivne mere usmerene na rukovodstvo, a ne na građane ukoliko ne bude sarađivalo u istrazi o dešavanjima u Banjskoj.
Ponovila je da EU ne želi da kažnjava građane Srbije, da se treba praviti razlika i da su mere izričito protiv rukovodstva.
„A to znači u slučaju da ako ne bude saradnje, istraga ne bude transparentna i da oni za koje mislimo da treba ne budu procesuirani. To može da bude da nema više sastanaka sa visokim funkcionerima, ukinuta sredstva za infrastrukturu ili može da ima efekat na pregovore u vezi sa pristupanjem EU“, rekla je.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
