0
Sednica Glavnog odbora Demokratske stranke (DS) biže održana 31.maja, "ako se za to steknu zdravstveni uslovi", izjavio je u intervjuu FoNetu predsednik DS Zoran Lutovac, mada se u javnosti, kao mogući termin, nezvanično pominje i 21.jun.
Najavljujući uslovno da bi Glavni odbor mogao da bude poslednjeg dana maja, Lutovac je u serijalu Кvaka 23 objasnio da „postoje zakonske odredbe koje propisuju stroge kazne za kršenje mera propisanih zbog pandemije“.
Upitan o krivičnoj prijavi koju je podneo protiv troje funkcionera DS, među njima i potpredsednice Aleksandre Jerkov, on je naglasio da mu je cilj „da se pronađu falsifikatori potpisa“ na inicijativi za sazivanje Glavnog odbora 17. maja.
Lutovac je novinarki Danici Vučenić rekao da je Jerkov njegova potpredsednica, „ali da joj to ne daje pravo da se bavi takvim stvarima“.
Istakao je, međutim, da neće biti pokrenut postupak isključenja iz stranke onih protiv kojih je podneta krivična prijava, jer „oni treba samo da budu saslušani, kako bi se pronašli pravi falsfikatori“.
Кrivična prijava je u funkciji utvrđivanja odgovornih za falsifikovanje potpisa, precizirao je on i ukazao da su na spisku inicijative „imena ljudi koji nisu članovi stranke i članovi Glavnog odbora“.
Lutovac veruje da je neko taj spisak doneo u stranku da sa njim zakaže sednicu i upitao da li je to normalno.
Na opasku da inicijatori tvrde da su spisak dobili iz stranke, kao zvaničan i da nije ažuriran, on je ocenio „da je to nebitno, ako pozivate čoveka koji je član druge stranke da potpisuje inicijativu u DS“.
Krivična prijava „podneta je protiv onih koji su dostavili tu incijativu“, ponovio je Lutovac, ali je, upitan da li bi bila podneta i da su je dostavili poštar ili kurir, uzvratio da „ne može poštar da je dostavi“.
Кako je predočio, „zna se ko je dokument sa falsifikovanim potpisima doneo u Sekretarijat da se zakaže nešto što nije ni sednica“.
Nezadovoljne članove i funkcionere stranke, koji su tražili sazivanje Glavnog odbora, nazvao je „interesnom grupom“.
Uveren da ta grupa čini manjinu, Lutovac je ocenio da nije ni homogena, budući da jednu grupu čine ljudi koji žele na izbore, drugu oni koji su za bojkot, a trećoj je „objašnjeno“ da u stranci nema demokratije“.
On tvrdi i da su neki inicijativu potpisali „zato što su želeli na nelegalan način da donesu odluku i faktčiki preotmu stranku“.
Ali, istakao je Lutovac, među njima ima časnih i čestitih ljudi koji su to potpisali, smatrajući da je potrebno što pre održati sednicu Glavnog odbora.
„Tako da te časne ljude stavljaju ispred sebe“, rekao je on i primetio da i neki „članovi“ Predsedništva stranke i nikada o problemima nisu pokrenuli temu na sastanku tog organa, nego ćute i rade iza“.
Na konkretno pitanje da li će razgovarati sa potpisnicima inicijative u pokušaju da smiri unustranačke tenzije, Lutovac je podsetio da „oni na organima stranke nikada nisu osporili ni jednu odluku, niti je doveli u pitanje“.
Već sledeće nedelje je sednica Predsedništva, čija je članica i Jerkov. Valjda če doći na sednicu, „ako ne bude imala nešto važnije, jer je ranije imala vaćnijih stvari od sednica Predsedniljtva na kojima se raspravljalo o procesu ujedinjenja“, tvrdi predsednik DS.
Lutovac je odbacio primedbu da načinom na koji se tretira manjinsko mišljenje krši Statut stranke i precizirao da se „glas manjine poštuje, ali da se ne poštuje većinski glas“.
Pozvao se na podatak da je više od 200 članova Glavnog odbora glasalo za priključenje Savezu za Srbiju (SzS), da je devetoro bilo protiv, dok je samo četvroro bilo protiv bojkota izbora.
Decidiran je u osporavanju tvrdnje da ne želi da razgovara i podseća da „dve godine neke ljude pokušava da uključi u rad, kao i da sarađuje čak i sa onima koji su na unutarstranaikim izborima bili protiv njega“.
„Neki ljudi misle da bez njih ne postoji stranka, a u stvari nisu svesni da takvim svojim radom i pojavljivanjem u Vučićevim tabloidima samo štete stranci“, upozorio je Lutovac.
On smatra da je „rukovodstvo DS najzaslužnije što se DS nije raspala i što, posle kraha na beogradskim izborima, nije potpuno nestala sa lica zemlje“.
Negira da su događaji u DS „nekakva pobuna“ i sve opisuje kao „rad iza kulisa, protiv rukovodstva stranke, koje želi da stabilizuje i reformiše DS“.
Pod reformom stranke on podrazumeva „ujedinjenje i saglasnost oko nekih ciljeva, kako bi se vratilo poverenje građana“.
Da bi građani, prema njegovom obrazloženju, „prestali u DS da vide interesnu grupu koja vodi računa samo o sebi i u čijim su prvim redovima oni koji su i doveli stranku skoro do kraha“.
Upitan na koga tačno misli, imenovao je Radoslava Milojičića Кenu, Balšu Božovića i Dragana Šutanovca.
Tvrdnju da u DS nema demokratije Lutovac je označio kao floskulu, dok je primedbu da, uprkos zalaganju za slobodu informisanja, članstvo na portalu DS ne može da se obavesti o događajima unutar stranke, nazvao „neprimerenom paralelom“.
On je poručio da stranka mora organizaciono i tehnički da se promeni, „da se odluke ne donose u kafićima, iza kulisa, nego u organima stranke i da se to poštuje“.
Upitan o ujedinjenju u veliku DS, za čije je zaustavljanje lično prozvan u javnosti, Lutovac je istakao da je on taj „koji je pokrenuo ujedinjenje“.
To ujedinjenje, međutim , prema njegovim rečima , ne može da se odvija stvaranjem neke nove stranke, već ujedinjenjem sa DS partija koje su nastale iz DS.
„To znači da oni gase svoje organizacije i ulaze u DS. Ne stvaramo mi nikakvu novu stranku i tu postoje nesporazumi, jer su neki ljudi ujedinjenje razumeli kao mogužnost da se prave neke nove preraspodele“, protumačio je Lutovac.
