Ako je verovati dokumentu koji je objavljen u “Albanian postu”, ukoliko Srbija ili Kosovo budu ometali postizanje sporazuma, uslediće “teške batine”. Iako ovakva konstrukcija koja se može tumačiti kao kazna za ometajuću stranu nije uobičajena u diplomatskim dokumentima, sagovornici “Nove” ističu da se mogu očekivati negativne posledice ako ne budemo konstruktivni u pregovorima sa Prištinom.
U toku je ubrzana diplomatska aktivnost za postizanje sporazuma Beograda i Prištine, a prema rečima visokih stranih zvaničnika dogovor bi mogao da bude postignut u narednih nekoliko nedelja.
Albanski portal “Albanian post” objavio je scenario za predsporazum dve strane, u kome se navodi da “prvi dogovor” Beograda i Prištine mora da bude postignut najkasnije do 24. februara. U tom dokumentu piše i da će, ako se to desi, uslediti “finansijski paketi”, a ukoliko ne bude postignut dogovor, slede “teške batine”.
Za Aleksandra Vučića ovakva terminologija bila je iznenađenje. On je izjavio da se nada da to nije zvanična poruka, već samo mišljenje nekog autora u tom albanskom mediju.
„Jer, ako to bude njihova poruka, biće mnogo teško pristojno odgovoriti. Nadam se da to neće biti poruka, i jer nam je EU potrebna“, rekao je Vučić i dodao da takav dokument nije dobio.
Govoreći o “teškim batinama”, i Branka Latinović, bivša ambasadorka i predstavnica Srbije u OEBS-u, kaže da nije čula da se takva konstrukcija koristi u diplomatskim dokumentima. Ona navodi da u njima mogu da se na odgovarajući način navedu negativne konsekvence, ali na ovakav način ne.
“Informacije koje se pojavljuju poput te u Albanian postu treba uzeti sa rezervom, samo kao indikaciju da je moguće da se nešto u tom kontekstu priprema. Treba videti original nacrta tog predsporazuma i jezik na kojem napisan”, navodi Latinović za “Novu”.
Naša sagovornica kaže da je moguće da se priprema neka nova varijanta predloga elemenata za pregovore i da je potrebno sačekati da se zvanično uruči taj dokument.
Upitana kakve “teške batine”, odnosno negativne konsekvence možemo očekivati ukoliko budemo strana koja ometa pregovore, Latinović kaže da su negativne posledice već najavljene, kao i da treba dobro čitati i tumačiti ono što se govori u Evropskom parlamentu.
“Naravno da sve to ne mora da bude pretočeno u odluke pre svega Evropske komisije, odnosno Saveta, ali da bi neke naznake toga mogle biti, tako da je adekvatniji termin “negativne konsekvence” po jednu ili drugu stranu, ili obe. To mogu biti supenzija pregovora, obustava određenih sredstava iz IPP fondova, obustava investicionih projekata koje EU ima u Srbiji, mogućnost suspenzije viznog režima, Šengena… To ne bi značilo samo otežano putovanja i poslovne kontakte, nego i supenziju mogućnosti rada u EU”, smatra Latinović, koja dodaje da je moguće da postoji i neka druga lepeza (kazni) za koju mi ne znamo.
“Mi ne možemo da kažemo da će se to desiti, ali hipotetički to bi moglo da se dogodi”, kaže ona.
Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike”, ističe da ono što je “Albanian post” objavio i prošli i ovaj put su samo izvodi iz nekih dokumenata za koje nismo dobili potvrdu da li zaista postoje. On za “Novu” kaže da je u prvom dokumentu koji je objavljen postojao podnaslov koji se zvao “štap i šargarepa”.
“Ti non pejperi su samo nastavci o kojima treba da razgovarju obe strane. Možda u njima tekst nije formalizovan na način u kojem će on biti u nekom krajnjem sporazumu. Sa druge strane, ja verujem da pisci tog dokumenta razumeju da jedini način da se ljudi u Srbiji i na Kosovu privole na ovakav sporazum jeste da on ima neku vin – vin situaciju, a da sa druge strane postoji i dovoljan broj šargarepa, odnosno nekih elemenata koji mogu da privole obe strane na neke benefite koje bi imale od sporazuma”, navodi Štiplija.
On kaže da u slučaju da ne dođe do postizanja sporazuma, obe strane mogu da izgube evropske fondove.
“Takođe, i Srbija i Kosovo imaju neke različite želje koje se tiču evrointegracija i odnosa sa Zapadom, pa samim tim i za jednu i za drugu stranu štap i šargerap će biti nešto drugo. Ono što kosovski građani najviše očekuju je vizna liberalizacija, jer je jedina nazovi država u EU koja nema beli šengen sa EU. To je za Kosovo možda najpoželjnija šargarepa”, zaključuje Štiplija.
Šta piše u predsporazumu?
Prema tekstu koji je objavljen u “Albanian postu” nakon postizanja prvog dela konačnog sporazuma Srbija ne bi morala da menja Ustav. Vlast u Prištini je dužna da formira Zajednicu srpskih opština, ali takođe bez promene Ustava. U tom dokumentu se navodi da to udruženje neće biti nevladina organizacija i bila bi garancija za srpsku zajednicu na KiM.
U slučaju dogovora nagrada je finansijski paket, a ukoliko ne dođe do njega sledi „teška batina“ za ometajuću stranu.
Ali to nije jedina pretnja. Ukoliko strane odbiju da se dogovore o daljem scenariju i odbiju da započnu konkretno putovanje ka poslednjoj fazi konačnog pomirenja, međunarodni akteri su predvideli i alternativni scenario, gde bi proces preuzeli u potpunosti u svoje ruke. Šta to tačno znači, nije precizirano.
BONUS VIDEO Atlagić citatima u parlamentu prozivao poslanike, opozicija mu poručila da halucinira i laže
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare