0
Aleksandar Vučić Telekom Srbije koristi za dva svoja strateška cilja, unutrašnjo-politički i spoljno-regionalni, piše Senad Avdić u svojoj kolumni za Slobodnu Bosnu.
Utakmica fudbalske Premier lige između „Tuzla City-ja“ i „Sarajeva“ odigrana je u ponedeljak u Tuzli, sa početkom u 17.00. Uprkos tome što stadion u Tuzli ima reflektore, pa se mogla igrati u noćnom, za igrače i publiku prijatnijem ambijentu, utakmica je počela (i završila) po najvećem avgustovskom suncu. Gunđanje gledalaca, kao i igrača koji su, prema rečima klupskih lekara, teško podnosili napore, uskoro je umirilo (polu)zvanično objašnjenje: termini održavanja utakmica u elitnoj fudbalskoj ligi usklađuju se sa glavnim sponzorom Premier lige – srpskim Arena sport, grupom sportskih kanala u vlasništvu Telekoma Srbije. Ponedeljak je na kanalima „Arene“ bio ful popunjen dan, krcat sportskim događajima u noćnim satima (Svetsko prvenstvo u atletici, Evropsko prvenstvo u odbojci, engleska Premier liga, Serie A …) i jedini slobodan termin za utakmicu koja se igrala u Tuzli bio je vrelo-popodnevni, prenosi N1 Sarajevo.
Kao što je poznato, Telekom Srbije je uoči početka nove fudbalske sezone kupio televizijska prava na prenošenje utakmica Premier lige BiH na Arena sportu u narednih pet godina. Iako niko ni iz Fudbalskog saveza BiH, ni iz Telekoma Srbije nije otkrivao koliko novca je u igri, mediji u Srbiji su otkrili da je reč o 15 miliona evra. Srpski antirežimski mediji su isticali da je ta cifra prenapunpana i da Telekom Srbije, kao firma u vlasništvu države, u tom poslu ima i neke skrivene, nesportske i nekomercijalne, dakle političko-propagandne interese.
Prethodne tri godine sponzor Fudbalskog saveza BiH bio je banjalučki M:Tel, koji je u većinskom vlasništvu Telekoma Srbije. Cena trogodišnjeg aranžmana iznosila je 22 miliona maraka, što je bilo trostruko više para od pojedinačnih ponuda druge dve zainteresirane firme, BH Telecoma i United Media grupe. I u tom periodu utakmice Premier lige BiH su prenošene na Arena sportu.
Ulazak M:tela, a potom firme-majke Telekoma Srbije u sponzorstvo Fudbalskog saveza BiH nekako vremenski se poklapa sa izborom Vice Zeljkovića na mesto predsednika Saveza. Neko upućeniji i sumnjiviji u tome bi tražio zavereničke poruke, zabašurene agende, ja ih niti želim niti umem detektovati. Kada je pre desetak godina, u vreme dok je Kućom fudbala vladao tzv. Komitet za normalizaciju predvođen Ivicom Osimom, potpisan sponzorski ugovor sa BH Telecomom, vredan čini mi se dva miliona maraka, Švabo je sa dosta samokritičke ironije kazao da ne vidi racionalan razlog da „neko baca pare na ovakvu Premijer ligu BiH“. Poslovnu logiku Telekoma Srbije on bi danas razumio deset puta manje.
Kao što nehumane termine održavanja fudbalskih utakmica i kojekakvih drugih aranžmana u ovom sportu ne možemo razumeti izvan interesa generalnog sponzora iz Srbije, čini mi se da je i za nedavni eksplozivni skandal kratkog daha na Sarajevo film festivalu neophodno znati štošta važnog, a javnosti nedostupnog, o prisustvu Telekoma Srbije na ovom filmskom događaju. Podsetimo, Telekom Srbije kao producent-partner SFF-a u paleti svojih filmsko-televizijskih projekata na SFF-u predstavio je kratki insert iz filma „Heroji Halijarda“. Sve što je usledilo nakon što je „otkriveno“ da se u filmu veliča uloga četnika pod komandom Draže Mihailovića i vrši istorijski revizionizam, bacilo je tešku senku na Festival.
No, u poplavi reakcija malo ko se osvrnuo na samu prezentaciju Telekoma Srbije i ono što je tom prilikom viđeno i rečeno o nezaobilaznoj ulozi i kreativno-komercijalnoj sveprisutnosti ove srpske firme u filmsko-televizijskoj produkciji u regionu. Saznali smo da se u takmičenju za Srce Sarajeva u selekciji serija našlo čak 12 serija iz produkcije Telekoma Srbije. Rečeno je, mada se i ranije o tome govorkalo, o dominantnom statusu srpskog državnog komunikacijskog operatera, a pažnja je usmerena na nešto što se zove „Adria region, kao na sledeću veliku produkciju“, kako je kazala Aleksandra Martinović, jedna od direktorka u Telekomu Srbije. Jedan od projekata koji se već realizuje je televizijska serija „Frust“ (takođe predstavljena na SFF-u) u kojoj je okupljena regionalna scenaristička i glumačka ekipa, a režira je Danis Tanović. Na znamo na koje se sve načine (finansijske, produkcijske…) Telekom Srbije pozicionirao na Sarajevo Film Festivalu. Sasvim sigurno nema uticaja koliko ga ima na sudbinu klupskog fudbala u BiH. Ukoliko bismo to znali, rekoh, lakše bismo odgonetnuli kako je nekome iz uprave SFF-a ( a tamo nema niko ko je gadljiv i probirljivo selektivan kada su pare posredi!) uopšte palo na pamet da poziva na festival film u režiji Radoša Bajića. Bajić, autor neočetničkog pamfleta „Ravna Gora“, u filmskim krugovima uživa tek malo veći ugled i izaziva nešto manji prezir od hrvatskog, takođe režimskog, diletanta Jakova Sedlara.
Telekom Srbije je regionalno dominantna kompanija, pored vlasništva u banjalučkom M:Telu, većinski je vlasnik (zajedno sa banjalučkom firmom) i u istoimenom crnogorskom teleoperateru. Ovih dana u toku je žestok odgovor vlasti iz Srbije na najavu Vlade Kosova da sa (severnog) dela ove države proteraju Telekom Srbije. Državna telekomunikacijska kompanija Srbije uvek je bila u funkciji vladajuće političke strukture i njenih interesa. Kada je 2006. Telekom Srbije kupio Telekom Srpske za 646 miliona evra manje-više svi upućeni u tržište telekomunikacija su se saglasili da je cena previsoka i da je ta transakcija zapravo bila način da Vlada Srbije, na čijem je čelu bio Vojislav Koštunica, ubrizga finansijsku injekciju budžetu Vlade RS. Dobar deo tog novca, više stotina miliona maraka, Milorad Dodik je skršio na izgradnju vlastitog „Kremlja“, monumentalne zgrade Vlade RS.
Dolaskom na vlast Srpske napredne stranke, a pogotovo kada je tu stranku, a kasnije celokupnu društveno-političko-ekonomsku sferu u zemlji, preuzeo Aleksandar Vučić, Telekom Srbije je postao jedna od najznačajnijih poluga njegovog režima. Nekoliko pokušaja privatizacije je propalo, navodno zbog niskih ponuda potencijalnih kupaca iz inostranstva. Ono što odbija mušterije od kupovine Telekoma Srbije je enormna zaduženost ove firme koja je prošle godine iznosila milijardu i pol evra i koja se već godinama ne smanjuje, nego se uvećava.
Aleksandar Vučić Telekom Srbije koristi za dva svoja strateška cilja; unutrašnjo-politički i spoljno-regionalni. Na unutrašnjem planu državni teleoperater omogućava dugoročni opstanak režima kroz kontrolu svih televizijskih kanala sa nacionalnom frekvencijom. Nakon što se pre desetak godina na tržištu telekomunikacija Srbije (i regiona) kao konkurent pojavila ozbiljna multinacionalna korporacija United Media Group svojim televizijskim kanalima (N1, Nova TV, Sport klub) i štampanim medijima („Nova“ i „Danas“) Vučićev režim je preduzeo sve što je mogao (a mogao je uglavnom sve) da amortizuje prisustvo, kako ih propagandna mašinerija naziva, „tajkunskih medija Dragana Šolaka“ i marginalizuje njihov uticaj na javno mnjenje u Srbiji. Nijedna od televizija United grupe nema nacionalnu televizijsku frekvenciju i upućene su na kablovske mreže.
Režim je potrošio stotine miliona evra Telekoma Srbije za preuzimanje mreže kablovskih operatera, čiji su vlasnici, bliski režimu, ubrzo istim tim parama pokupovali preostale koliko-toliko nezavisne televizije. Stotine miliona evra je potrošeno na kupovinu televizijskih prava najvećih sportskih događaja na koja će prava ubuduće polagati Arena sport. Samo za kupovinu engleske Premier lige i njeno preuzimanje od konkurentskog Sport kluba potrošeno je 600 miliona evra. Ni ta investicija se, po mišljenju ljudi koji se razumeju u tu vrstu biznisa, neće nikada moći isplatiti.
Već nekoliko godina u izveštajima međunarodnih institucija o Srbiji (najčešće u onim iza kojih stoji Evropski parlament) redovno se upozorava na monopolski položaj Telekoma Srbije i njegovu zloupotrebu od strane vlasti koja ga koristi u eliminisanju telekomunikacijske, medijske i političke konkurencije.
Kada je reč o drugom strateški važnom polju delovanja Telekoma Srbije – prisustvu izvan Srbije na različite načine – i tu se u poslednjih nekoliko godina odvijaju intenzivni i duboko promišljeni procesi. Nakon što se etablirao preko firmi-kćerki u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i na severu Kosova (ko je rekao „Srpskom Svetu“?!) Telekom Srbije je i na ta tržišta preneo bitku protiv svojeg arhineprijatelja Dragana Šolaka i „United Media Group“.
Ovih dana će se navršiti puna godina otkako je BH Telecom raskinuo ugovor sa United Mediom za emitovanje njihovih programa preko platforme Moja TV. Iz United Media su tada optužili BH Telecom da ih na taj potez nisu primorali ekonomski razlozi, na koje su se pozivali, nego da je posredi politički motivisana odluka.
„Posebnu težinu ima činjenica da su rukovodeći ljudi BH Telecoma visokopozicionirani kadrovi vladajuće SDA, a da je direktor BH Telecoma predsednik Kantonalnog odbora SDA i blizak saradnik čelnika SDA Bakira Izetbegovića i njegove supruge“, upozoravali su tada iz United medije.
Neki izvori bliski vrhu ovog telekomunikacijskog koncerna u internoj komunikaciji su tvrdili da su progon kanala United Media sa platforme BH Telecoma dogovorili Bakir Izetbegović i Aleksandar Vučić uz posredovanje Milorada Dodika. Ukazivali su da je nakon njihovog proterivanja iz ponude Moje TV, odjednom „procvetala“ saradnja, recimo Arena sporta sa tim kablovskim operatorom kroz „bratsko“ ustupanje prenosa utakmica fudbalske reprezentacije BiH.
Zanimljivo je, koliko i indikativno, da je upravo lider SDA Bakir Izetbegović prije dve-tri godine najavio medijima da BH Telecom kreće u proizvodnju televizijskih serija za šta je izdvojeno, precizirao je, „sedamnaest miliona maraka“. U produkcijskom timu serija koji je ubrzo krenuo u projekte, pored direktora BH Telecoma Sedina Kahrimana (za koga poznanici tvrde da je fanatični zaljubljenik u TV serije), našli su se ljudi koji su vlasnici ili se nalaze u organizacijskom timu Sarajevo film festivala.
Filmskoj i televizijskoj produkciji, kao što je rečeno tokom prezentacije na SFF-u, Telekom Srbije posvećuje najveću moguću pažnju. Da Vučićev režim taj posao radi sistemski i suptilno govori i to što je krajem prošle godine na mesto direktorke banjalučkog M:tela postavljena Jelena Trivan, jedna vrlo intrigantna pojava na političkoj i kulturnoj mapi Srbije. Ona je pre imenovanja na novu dužnost bila predsednica Upravnog odbora Filmskog centra Srbije. Filmski radnici i kritičari su je optuživali za komesarski način upravljanja ovom državnom firmom, za odbijanje finansiranja filmova režisera koji su suprotstavljeni režimu Aleksandra Vučića. Među takvima su i velika imena srpske kinematografije Goran Marković, Srđan Dragojević, Želimir Žilnik. Gospođa Trivan je najveću pažnju regionalne javnosti privukla angažmanom oko filma „Dara iz Jasenovca“ režisera Predraga Antonijevića, projekta od najvišeg državnog i nacionalnog interesa. Bila je Trivanka razočarana nakon što „Dara…“ nije nominovana za Oskara, za šta je potrošeno prilično novca, optužujući za to hrvatske medije i političare. Međutim, Jelena Trivan je rekla da će Filmski centar Srbije nastaviti da snima filmove sa „nacionalnom tematikom“. „Zahvaljujući tome“ najavila je ona u jednom intervjuu, „imaćemo i ‘Košare’, ‘Operaciju Halijard’, ‘Johanovo srce’, ‘Žutu kuću’ i mnogo drugih dobrih filmova“.
Većina modernih autokratskih režima koji imaju imperijalne ambicije ulaže velika sredstva za širenje svog političkog, duhovnog, kulturnog uticaja i ideja. Režim Vladimira Putina je u tome nenadmašan, ali ne bi trebalo bagatelizirati napore koje u tom smeru ulažu, recimo, Redžep Tajip Erdogan, ili Viktor Orban. Ništa poslednjih decenija nije promenilo percepciju Turske u svetu i promovisalo njen „meki uticaj“ od industrije televizijskih serija sa istorijskom tematikom koje su preplavile svet. Orban svoju opsesivnu nostalgiju za Velikom Mađarskom manifestuje rastrošnom izgradnjom fudbalskij stadiona na prostorima (Slovačke, Hrvatske, Rumunije…) kojima je Budimpešta bila prestolnica do Trianonskog sporazuma iz 1920. godine. Vučić, koji se sa njima sastao prošlog vikenda (pa usput došlepao u Budimpeštu i Dodika i Željku Cvijanović), ne štedi resurse ni kako bi preko Telekoma Srbije (ponovimo: dužnog milijardu i po evra!) medijski zabetonirao svoju vlast, proširio svoj uticaj na region i nametnuo vlastitu (uglavnom revizionističku i partikularističku) „istinu“ o istorijskim događajima iz novije, ali i one nešto starije prošlosti. Vučić je dovoljno pametan i dobro pamti, koliku su ulogu, na primer, imale serije „Karađorđe“ i „Vuk Karadžić“ emitovane sredinom 80-ih godina na homogenizovanje srpskog nacionalnog korpusa i mobilizovanje uoči nadolazećih „godina raspleta“!
Sarajevo film festival je najvažnija regionalna platforma za promociju filmsko-televizijskih formata i jedna ozbiljna, ambiciozna i rasipnička firma kakav je Telekom Srbije ne može sebi dopustiti luksuz da je maksimalno ne iskoristi. Pogotovo što istu energiju ulaže i „dušmanska“ United Media Group koja je ove godine na SFF stigla sa velikim adutom, regionalnim blokbasterom, filmom Dragana Bjelogrlića „Čuvari formule“. Reklo bi se da su buka i bes oko Bajićevog „Halijarda“ donekle gurnuli u drugi plan Bjelogrlićev ambiciozni i uspešni filmski projekat?
A organizatori Sarajevo film festivala, šta ćemo sa njima, treba li ih „spaliti“, kako su zahtevali lideri sarajevskog „novog patriotizma“, predvođeni kočopernom kič-gradonačelnicom Benjaminom Karić? Ne, nipošto, treba ih samo pustiti da se malo prže poput fudbalera na stadionu u Tuzli kojima Telekom Srbije određuje satnicu igranja utakmice, pokrovitelje, sponzore, piše Avdić u svojoj kolumni.
BONUS VIDEO
