0
Nakon još jedne neuspešne runde dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, jasno je da su pregovori o Kosovu zapali u ćorsokak. I ne samo što se ne primenjuje Sporazum o putu normalizacije odnosa, nego nije implementirana ni za Srbe ključna odredba Briselskog sporazuma o ZSO od pre 10 godina. Sagovornici “Nove” smatraju da su za ovakav razvoj događaja odgovorne sve tri strane - Kurti koji očito “minira” dogovor, Vučić koji je previše konstruktivan u celom procesu, ali i EU i SAD koji kao garanti nisu u stanju da utiču na Prištinu da sprovede svoje obaveze.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prihvatio je “kompromisni predlog EU” da istovremeno sa početkom formiranja ZSO Srbija krene u ispunjavanje obaveza predviđenih Sporazumom o putu normalizacije odnosa sa Prištinom. Kosovski premijer Aljbin Kurti, sa druge strane, odbio je ponudu EU i tražio da Srbija “de fakto prizna Kosovo kao prvi korak” ili “političke aspekte normalizacije”, kako je rekao Žozep Borelj, visoki predstavnik EU.
Ova runda dijaloga nakon toga je okončana, a portparol Evropske komisije Peter Stano izjavio je da će o svemu biti obaveštene države članice. Od njih će, kako je najavio, biti zatražene smernice kako dalje pristupiti partnerima i koje će mere koje su na raspolaganju biti preduzete. Ovu poruku Stanoa treba čitati i kao najavu uvođenja mera koje protiv jedne i/ili druge strane koje će imati negativne posledice. Neke su već na snazi protiv Prištine i nije isključeno da budu proširene.
0
0
1
Kakav god ishod bio, jasno je da su pregovori uprkos potpisanim sporazumima suštinski u blokadi, da su Srbi na Kosovu ugroženi, imajući u vidu napade i hapšenja, da Priština ni nakon 10 godina ne želi da sprovede praktično jedini benefit pregovora po Srbe – Zajednicu srpskih opština.
Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa za poglavlje 35, smatra da su u suštini svi odgovorni za to što je dijalog zapao u slepu ulicu. On kaže da je Sporazum o putu normalizacije odnosa došao isuviše rano, bez rešavanja prethodno preuzetih obaveza.
“Kada je taj plan (francusko-nemački) došao na dnevni red, bilo je pitanje da li će se usvojiti novi dogovor ili će se prvo implementirati stari. Na kraju je Beograd pristao na novi dogovor, imajući u vidu da će se on ticati i implementacije starog dogovora. To se nažalost nije desilo. Došli smo u situaciju da kosovska strana neće da implementira Briselski sporazum i stalno nudi nova rešenja, koja nisu prihvatljiva ni za Srbiju, a vidimo ni za međunarodnu zajednicu”, kaže Mijačić za “Novu” i podseća da je Priština od juna podvrgnuta merama EU:
“Verujem da će nakon sastanka u Briselu taj spisak mera sigurno biti proširen”.
Upitan ima li odgovornosti srpskih vlasti, on kaže da ima i da je Srbija je došla u situaciju da je za nju, po kazivanju predsednika, najbitnije bilo formiranje Zajednice srpskih opština, a da je popuštala po svim ostalim pitanjima, bez napretka oko ZSO.
“Sad smo došli u situaciju da Srbija ponovo treba da pravi neke ustupke da bi se formirala ZSO”, kaže Mijačić.
On navodi i da je velika odgovornost i EU i SAD, ali navodi da je za njih ovo minoran problem, imajući vidu druge u međunarodnoj zajednici.
“Oni mogu da žive sa tom odgovornošču i tim posledica, a mi teško sa takvim potezima. Problem je što EU i SAD imaju vrlo malo uticaja ili skoro uopšte nemaju na Vladu Aljbina Kurtija. Zaista je neverovatan slučaj u međunarodnim odnosima i lekcija SAD-u da nemaju nikakav uticaj na ono što su oni kreirali kao državu”, zaključuje Mijačić.
Goran Bogdanović, bivši ministar za Kosovo, smatra da se u pregovore, koji su počeli pre nekoliko godina, veoma neozbiljno krenulo i da ga posebno zabrinjava činjenica da nakon prihvatanja dogovora u Ohridu ništa nije urađeno. On navodi za “Novu” da ni tada nisu bile razmatrane goruće teme, poput povlačenja Srba iz institucija, izborima na severu…
“Da ne pominjem maj i jun i upad specijalaca u lokalne samouprave, Ni ovaj poslednji sastanak nije na ozbiljan način razmatrao glavnu temu koja brine srpsku zajednicu. To je alarmantno stanje na severu Kosova, sa razmeštanjem specijalnih jedinica, maltretiranjem i hapšenjem Srb, gde imate 24-časovno patroliranje sa dugim cevima. Sam sam bio svedok tome. A mi pričamo o ZSO koja ništa dobro ne može doneti srpskoj zajednici, čak ni da bude uspostavljena sa nadležnostima iz 2013. i 2015”, kaže Bogdanović.
On navodi da je odgovornost srpske strane u tome što je pažljivo trebalo da razmotri izlazak iz institucija.
“Lako je izaći iz institucija, a kako će se vratiti. Koje posledice mogu naneti srpskom narodu, a pogotovo ako govorimo o izlasku iz sisteme kosovske policije koja je koliko toliko davala sigurnost srpskoj zajednici. Tu vidim odgovornost. Posle svega ovoga postići će sporazum, a mi ćemo ići ispod onoga što smo prošle godine u novembru tražili. Da li danas neko pominje tablice? Vi ne možete da vidite KM tablice na severu Kosova”, ističe Bogdanović koji dodaje da su za sve što se dešava odgovorne sve tri strane.
BONUS VIDEO Vučić i Kurti na sastanku
