0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Briselu je prihvatio Evropski sporazum o Kosovu, a zatim i njegov Aneks u Ohridu. Iako se ovo u javnosti tumači kao neformalno priznanje Kosova, Srpska pravoslavna crkva se i dalje ne oglašava. Jedino što znamo jeste da su se petkom služili molebani. I to je sve.
Predsednik Srbije u više navrata je isticao da se sa predstavnicima SPC konsultuje u vezi rešavanja kosovskog pitanja.
Nakon sastanka u novembru 2022. sa patrijarhom Porfirijem i članovima SPC, Vučić je izjavio da su odlučni u tome da “snažno i zajednički brane vitalne, nacionalne i državne interese“.
Tema je naravno bilo Kosovo, koje SPC smatra neotuđivim delom Srbije.
Zatim je u decembru patrijarh Porfirije želeo da poseti KiM, ali mu je Priština tu posetu zabranila dok ne osudi podizanje barikada na severu.
Nakon urgencije novog ministra u Vladi Aljbina Kurtija, Nenada Rašića, patrijarhu je poseta ipak, odobrena u januaru, ali on na KiM nije otišao.
Srpska pravoslavna crkva je saopštila da će po unapred utvrđenom programu patrijarh Porfirije na praznik Rođenja Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista, u ponoć, služiti svetu arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Save na Vračaru.
Kako su tad naveli u saopštenju SPC, “patrijarh će u Pećku Patrijaršiju i u posetu sveštenstvu i vernom narodu Eparhije raško-prizrenske otići u skladu sa svojim programom i nahođenjem koji nisu vezani ni sa jednim političkim kontekstom ili sa bilo kojom ličnošću iz političkog života“.
Pročitajte još...
Patrijarh Porfirije i arhijeri SPC zatim su 20. januara izneli uverenje da “rukovodstvo Srbije na čelu s predsednikom Aleksandrom Vučićem neće i ne može pristati ni na kakva uslovljavanja koja imaju za cilj uspostavljanje nezavisnosti Kosova i Metohije”.
Usledili su pregovori EU sa Vučićem i Kurtijem oko Evropskog predloga sporazuma, koji su obe strane prihvatile prvo u Briselu, a zatim i u Ohridu.
Crkva se nije oglašavala. Osim što je krajem februara saopštila da će se svakog petka služiti molebani.
“Svakog petka, sa početkom u 17 časova, služiće se tokom Svete Četrdesetnice, moleban Presvetoj Bogorodici za naš verni narod na Кosovu i Metohiji, za naše svetinje na Кosovu i Metohiji, za naše Кosovo i Metohiju“, saopštila je SPC.
Evropski zvaničnici u međuvremenu nas uveravaju da su i Beograd i Priština započeli implementaciju dogovorenog.
Za srpsku stranu to podrazumeva i da će u nekom trenutku prihvatiti i ulazak Kosova u sve međunarodne organizacije, dakle i u Ujedinjene nacije, što se u javnosti tretira kao de fakto priznanje Kosova.
Pod velikim znakom pitanja je i šta će se desiti sa imovinom SPC na KiM.
Iako je Sporazumom koji su Beograd i Priština prihvatili u februaru u Briselu predviđeno i rešavanje statusa Srpske pravoslavne crkve na KiM, u ohridskom Aneksu o ovome nema ni reči. Zato se nameće pitanje šta će se desiti s imovinom SPC i kakva je sudbina više od 1.300 manastira, crkava i drugih objekata koji se nalaze na Kosovu.
Crkva se ni oko toga nije oglašavala.
Aleksandar Vučić u međuvremenu nastavlja da se hvali kako niko kao aktuelna vlast nije toliko pomagao Srpsku pravoslavnu crkvu u poslednjih 50 godina.
Istina je da SPC godinama unazad “vanredno” dobija od države na desetine miliona evra, ne računajući novac koji joj svake godine legne iz budžeta. Samo za izgradnju Hrama Svetog Save u poslednjih pet godina Crkvi je uplaćeno više od 60 miliona evra.
On je u septembru 2020. otkrio da je samo u poslednje tri i po godine država za izgradnju Hrama izdvojila 43 miliona evra.
Vučić je u septembru 2020. otkrio da je samo u poslednje tri i po godine država za izgradnju Hrama izdvojila 43 miliona evra.
Od tada su izdvojene još dve ogromne donacije za Hram – u aprilu 2021. u iste svrhe iz tekuće budžetske rezerve izdvojeno je više od 14 miliona evra, dok je četiri meseca kasnije uplaćeno još šest miliona evra. Time su ukupna izdvajanja za Hram porasla na više od 60 miliona evra.
Slivanje budžetskog novca u kasu SPC nastavljeno i u 2022.
Međutim, to je samo jedan deo donacija za SPC. Primera radi, ove godine je u dva navrata Crkvi iz tekuće budžetske rezerve uplaćeno po 20 miliona dinara i to Srpskoj pravoslavnoj eparhiji Sremskoj iz Sremskih Karlovaca i Pravoslavnoj eparhiji osečkopoljskoj i baranjskoj u Dalju.
Takođe, u 2022. je i Eparhija gornjokarlovačka dobila deo kolača i to u iznosu od 7,3 miliona dinara.
Među većim donacijama je i ona koju je Vlada u julu 2019. odborila Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Tada joj je na ime obnove Hrama Svete Trojice u Mostaru uplaćeno 59,1 milion dinara ili oko pola miliona evra.
Vlada je velikodušne donacije SPC-u uplaćivala i tokom 2018. godine, kada joj je, kako je tada saopšteno, zbog „teške situacije“ u kojoj se nalazi iz budžetskih sredstava uplaćeno oko million evra.
BONUS VIDEO: Nedelja skandala Srpske pravoslavne crkve
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
