5
Kad predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen usred Beograda kaže da je Srbija pod režimom Aleksandra Vučića posvećena reformama u pogledu demokratije, i poslednji evrofanatik u našoj zemlji poželi da odustane od ove ideje. U državi u kojoj vladavina prava praktično ne postoji, gde nema slobodnih izbora, slobode medija, a još malo neće biti ni slobode govora, ovakve i slične izjave najviših evropskih zvaničnika “ubijaju” ionako nisku podršku naših građana evropskim integracijama.
Ta podrška zapravo je u konstantnom padu. Poslednje istraživanje iz aprila ove godine pokazuje da svega 40 odsto građana podržava pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Poređenja radi, ta podrška je prošle godine iznosila 44 odsto.
Ovaj trend zapravo i nije začuđujući kad se uzme u obzir da evropski zvaničnici konstantno zatvaraju oči pred stvarnim stanjem demokratije u Srbiji i tapšu po ramenu predsednika Aleksandra Vučića.
Tako predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prilikom prošlonedeljne posete Beogradu kaže da je Srbija jedna od najnaprednijih zemalja u procesu pristupanja Evropskoj uniji i da je posvećena sprovođenju reformi, posebno u oblasti vladavine prava i demokratije.
„Pokazali ste da dela prate vaše reči”, rekla je Fon der Lajen čestitajući Vučiću.
Poljski premijer Donald Tusk, takođe je protekle sedmice bio u Beogradu, i tom prilikom izjavio da Evropska unija neće biti kompletna bez članstva Srbije i najavio da će tokom predsedavanja njegove zemlje Savetom EU naredne godine – prioritet biti proširenje Unije i „najtešnja saradnja sa Srbijom.“
Slične poruke imao je nedavno i francuski predsednik Emanuel Makron, takođe u Beogradu. Makron je poželeo da Srbija ostvari napredak u pregovorima i otvori novi klaster.
„Srbija može da bude zamajac za ceo region i odlučni smo da joj pružimo podršku u razvoju privrede, vladavine prava i svakodnevnog života“, rekao je francuski predsednik.
Čak je i nemački kancelar Olaf Šolc znatno ublažio retoriku, prilikom poslednje posete Beogradu, kada je zvanično dogovoreno da će u Srbiji biti otvoren rudnik litijuma.
Kao da su zaboravili da su do nedavno u svim izveštajima u Srbiji vladavina prava i stanje demokratije označeni crnim slovima.
Tako se u aprilskom izveštaju Fridom hausa, organizacije za ljudska prava i promociju demokratije, navodi da je Srbija zabeležila najveći pad demokratije u poslednjih 10 godina.
Pad je zabeležen u četiri od sedam oblasti – izbornom procesu, medijima, lokalno-demokratskom upravljanju i u oblasti pravosuđa.
“Poslednjih godina, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) stalno narušava politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije građanskog društva”, navodi se između ostalog u izveštaju.
Svi prethodno nabrojani evropski zvaničnici izgleda da su zaboravili i decembarske izbore u Srbiji, koji su pokazali da sloboda izbora u našoj državi praktično ne postoji. Doneta je, čak, Rezolucija Evropskog parlamenta u kojoj se upravo od Evropske komisije koju vodi Ursula fon der Lajen traži da sprovede međunarodnu istragu o izbornoj krađi. S posebnm osvrtom na naovode o organizovanim migracijama birača u Beograd.
Slične sumnje se spominju i o Izveštaju ODIHR o tim izborima.
Na posletku, Evropski parlament je zbog načina na koji se sprovode izbori u Srbiji tražio da se preispita pristup Srbije fondovima EU. Parlament je tada podvukao da ako nalazi istrage pokažu da su srpske vlasti bile direktno umešane u prevaru birača, bude obustavljeno finansiranja EU.
Evropski zvaničnici su zaboravili i na pritiske na medije, paljenje kuće novinara… Smetnuli su s uma i izmene Krivičnog zakonika koje su u pripremi, a ako budu usvojene u zatvor će se ići zbog objave na društvenim mrežama ili zbog poziva na protest.
U takvim okolnostima, hvaljenje režima u Srbiji i govor o napretku demokratije i vladavine prava nikako ne idu pod ruku.
Na pitanje da li upravo evropski zvaničnici ubijaju želju građana Srbije da pristupe Evropskoj uniji, koja na takav način zanemaruje probleme s kojima se oni svakodnevno suočavaju, politikolog Aleksandar Ivković kaže da jasno vidimo da opada poverenje u Brisel.
“Vidimo da su građani apsolutno nezadovoljni odnosom Brisela prema vlastima. Ipak, kada bi ih neko na referendumu upitao da li su za EU, građani bi i dalje načelno bili za to”, kaže Ivković.
On ističe i da srpske vlasti do takvog odnosa Evrope i Zapada uopšte dolaze tako što prave ozbiljne koncesije i po pitanju prodaje oružja Ukrajini, kupovine francuskih borbenih aviona ‘rafal’, rudarenja litijuma i na posletku pregovora s Prištinom i brojnih ustupaka.
Komentarišući izjavu Ursule fon der Lajen Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji u razgovoru za Novu kaže da je njen nastup u Beogradu bio “odvojen od realnosti”.
“Pogotovu po pitanju vladavine prave i demokratije, što je ona svojim rečima zapravo i potvrdila. Da je Srbija zaista napravila takav iskorak u vladavini prava (klaster 1 Osnove) Komisija bi izvestila članice EU da je Srbija ispunila prelazna merila u poglavljima 23 i 24, ključni i prelomni korak u pregovorima na kom se Srbija zaglavila, a Crna Gora načinila juna 2024. i da treba da krene ka zatvaranju pregovora. Ona to nije uradila, već predlaže otvaranje klastera 3 Konkurentnost”, naveo je Međak.
Na njenu izjavu, oštro je reagovao i lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas.
„Gospođo Fon der Lajen, da li Vam bude bar malo neprijatno dok izgovarate hvalospeve na račun vlasti u zemlji evropskom šampionu u korupciji i kriminalu? Da li Vas je sramota kada izgovorite da je Vučićeva Srbija u kojoj se deca izbacuju iz obdaništa jer su im roditelji opozicija, u kojoj se opozicionarima razbijaju glave, pale automobili i otpuštaju sa posla jedna od najnaprednijih država u procesu pristupanja EU? Da li Vas je bar malo stid kad govoritie o vladavini prava u zemlji koja je kao državni projekat napravila fabriku marihuane i u kojoj je život ugrožen policajcima koji su fabriku otkrili?“, naveo je Đilas u otvorenom pismu upućenom Fon der Lajen.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
