3
Prisluškivanje predsednika i slučaj Veljka Belivuka, vođe navijača i kriminalne grupe, po svemu sudeći doći će "glave" ministru vojnom Nebojši Stefanoviću. Razloga za njegovu smenu bilo je mnogo pre ovog slučaja. Nije pao zbog jedne od najvećih afera u Srbiji - slučaja Krušik, a pre toga prošao je bez ikakve odgovornosti u slučaju protivzakonitog rušenja u Hercegovačkoj ili lažne diplome stečene u fantomskoj školi u Sava Centru. Zbog svega toga aktuelni ministar odbrane je morao da ode i zakonski odgovara pred nadležnim institucijama. Kao što je jasno da ga lider SNS i aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić sada ruši, jasno je i ko ga je sada sačuvao.
Afera zbog koje je Nebojša Stefanović morao da ode sa državnih funkcija, a pre svega da odgovara pred zakonom, jeste slučaj Krušik.
O povezanosti Nebojše Stefanovića i njegovog oca sa korupcijom u ovom državnom preduzeću namenske industrije javnost je upoznata preko tekstova koje su objavili nezavisni istraživački portali u Srbiji, a na osnovu podataka koje im je dostavio uzbunjivač Aleksandar Obradović, inače zaposlen u Krušiku.
Dokumentacija koju je on posedovao nedvosmisleno je dokazivala da je rukovodstvo te fabrike radilo na štetu državnog, a u korist privatnog preduzeća GIM, s kojim je povezan otac ministra Nebojše Stefanovića. Vlast je negirala da tu ima išta sporno, tvrdili su čak i da Stefanović nema veze sa privatnom firmom GIM, iako je dokumentacija pokazivala drugačije.
Branio ga je lično predsednik države Aleksandar Vučić koji je ulogu oca Stefanovića pokušao da minimizira tvrdeći, takođe, da u ovom slučaju nema nikakvog sukoba interesa.
Da ga je bilo, potvrdilo je pisanje NIN-a koji je otkrio ugovor koji pokazuje da je postojala poslovna saradnja između Ministarstva unutrašnjih poslova, na čijem čelu je tada bio Nebojša Stefanović, i privatnog preduzeća GIM koje je Branko Stefanović zastupao u više poslova oko trgovine oružjem.
Utvrđeno je tako ne samo da je imao veze sa firmom, već i da je počeo da se bavi trgovinom oružjem tek nakon što je njegov sin imenovan na funkciju ministra unutrašnjih poslova. A bez saglasnosti tog ministarstva nema trgovine oružjem.
Vlast je celu aferu pokušala da zataška tajnim hapšenjem uzbunjivača Aleksandra Obradovića. U tome, međutim, nisu uspeli. Otkriveno je da je Obradović uhapšen i da je u zatvoru, nakon čega je usled pritiska javnosti pušten da se brani sa slobode.
Odgovornost Stefanovića u ovom slučaju do danas nije dovedena u pitanje.
Diploma sa fakulteta koji ne postoji
Uzdanica Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, Nebojša Stefanović, prvi put je ozbiljno „uzdrman“ kad je u javnost procurela priča o tome da je njegova diploma, diploma jednog ministra – lažna.
Savez za Srbiju optužio je, naime, ministra Stefanovića za krivično delo falsifikovanja, jer je na beogradskom fakultetu Megatrend nostrifikovao diplomu koju je stekao u Velikoj Britaniji u školi koja ne postoji.
Ministarstvo prosvete je odbilo njihov zahtev da se ispita Stefanovićeva diploma i taman kad je izgledalo da je slučaj zabašuren, nogu ministru, iako nenamerno, postavio je vlasnik Megatrend univerziteta Mića Jovanović. U pokušaju da skine ljagu sa imena svog univerziteta, Jovanović je agenciji Tanjug pokazao studentski dosije Nebojše Stefanovića.
Predavanja je slušao u Sava centru, diplomu dobio na Megatrend International Expert Consortium Limited sa sedištem u Londonu… Tako je bar rekao Jovanović. Novinari N1 pojavili su se na prijavljenoj adresi u Londonu i utvrdili da nema dokaza da je firma Megatrend iz Velike Britanije ikada imala prostorije, predavanja, profesore, studente… Inostrani profesori čija su se imena nalazila na spisku predavača, počeli su da demantuju bilo kakvu vezu sa ovim univerzitetom.
U jednoj uređenoj državi ovo bi bio dovoljan razlog da ministar podnese ostavku ili bude smenjen. Ali, nije se desilo.
Hercegovačka i Pančićev vrh
Zatim se ime Nebojše Stefanovića povezivalo sa rušenjem u Hercegovačkoj ulici u Beogradu, kada je u noći između 24. i 25 aprila 2016. godine nezakonito porušeno više privatnih objekata, a policija se nije odazvala na pozive građana.
Postavljala su se brojna pitanja, ko je rušio bagerima, ko je maltretirao svedoke i prolaznike, ograničavajući im kretanje i oduzimajući telefone, ko je „vrh policije“, koji je prema transkriptu razgovora sa broja 192 naredio da policija ne izađe na teren u noći rušenja. Na kraju je jedini čija je odgovornost utvrđena bio šef smene u nadležnoj policijskoj upravi te noći.
Došla je na red i izgradnja nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu i neverovatna situacija da tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i ministar policije Nebojša Stefanović ratuju saopštenjima oko toga u čijoj je ovo nadležnosti i zašto je policija odbila da pruži asistenciju da bi se po rešenju Ministarstva građevinarstva srušio nelegalni objekat. Stefanović je odgovarajući na pitanja novinara Insajdera još u septembru 2019. rekao da će objekat uskoro biti srušen, ali nije želeo da precizira datum. U martu 2020. je naglasio da ne ruši on lično, ponavljajući obećanje da će objekat biti srušen do poslednje cigle. Ni to se nije desilo.
Prisluškivanje predsednika, kap koja preliva čašu
Dolazimo do onog dela gde se odgovornost ministra po prvi put spominje – prisluškivanje predsednika države u vreme dok je Stefanović vodio resor policije.
Da je prisluškivan i to godinu i po javnosti je objavio predsednik Vučić i dodao da je to delo domaćih, sa primesama stranog faktora. I tu je započeta priča u kojoj se ni dan danas ne zna gde je početak, a gde je kraj, uglavnom dva puta je saslušavana bivša državna sekretarka Dijana Hrkalović, nekadašnja Stefanovićeva najbliža saradnica, koja je odbila poligraf. Onda se afera prisluškivanje nekakvim čudnim putevima dovodi u vezu sa hapšenjem vođe navijačke grupe Principi Veljka Belivuka i iz tog vrzinog kola izlaze na površinu soba za mučenje, štekovi na Partizanovom stadionu, saradnja sa ljudima bliskim Aleksandru Vučić, kao što je na primer tadašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije Slaviša Kokeza i dolazimo do teze da je cilj svega ovoga bio ubistvo predsednika države.
Na pitanje da li postoji bilo kakva odgovornost bivšeg ministra policije, a sada ministra odbrane, za sve što se dešavalo, uključujući i prisluškivanje , novinari Insajdera postavili su i predsedniku Vučiću.
„Pošto stalno slušam primedbe oko Nebojše Stefanovića ponoviću – niko od nas nije idealan, pritom sam ja grešniji od svih. Znam mnogo dobrih stvari koje je uradio, kao i neke loše. Znam i kod sebe više loših nego kod njega“, odgovorio je tada predsednik.
Izgleda, međutim, da su gresi Stefanovića, ipak došli na naplatu. U toku je njegova smena uživo. I iz stranke i sa ministarske pozicije.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
