3
Ukoliko vlast odluči da spoji lokalne izbore u Novom Sadu i Nišu, sa gradskim i potencijalno ponovljenim izborima u Beogradu, to bi najranije moglo da bude početkom juna. Na birališta u tri najveća grada, glasači najranije mogu da izađu u nedelju, 9. juna, ali nije isključeno da se održe i u početkom sedmog meseca.
Za sada je samo poznato da će izbori biti u opštinama i gradovima u Vojvodini, u gradskim opštinama u Beogradu i u nekoliko gradova u unutrašnjosti poput Niša ili Valjeva.
Kada će se zaista održati, odreći vlast, odnosno SNS i SPS. Dobili smo najavu da će biti sredinom godine, a u skladu sa zakonskim rokovima to može da bude početkom juna.
Kada najranije možemo da imamo spojene izbore – šta kaže zakon?
Prethodne lokalne skupštine u Nišu i Novom Sadu konstituisane su 20, odnosno 21. avgusta 2020. godine. Lokalni parlamenti mogu se raspustiti 120 dana, odnosno četiri meseca pre nego što odbornicima istekne mandat.
Ako uzmemo u obzir kada su formirane skupštine u Nišu i Novom Sadu, to znači da se mogu najranije raspustiti 20. aprila ove godine (od 20. aprila do 20. avgusta je četiri meseca). Od tog trenutka teče rok od dva meseca da se raspišu izbori, plus 45 dana za kampanju.
U praksi, već 21. aprila mogu da se raspišu izbori, pa od tog momenta teče rok koji je određen za kampanju (45 dana). Time dolazimo do prvih rokova kada možemo na birališta, a to je početak juna, a najraniji datum je 9. jun.
I predsednik Izvršnog odbora SNS Darko Glišić rekao je da će izbori biti održani sredinom godine, u junu ili julu. U nedavnoj izjavi nije precizirao kada bi mogli da se održe, što ne isključuje 9. jun kao datum.
„Da li će to biti jun, jul… Svakako je negde na samoj polovini 2024. godine“, rekao je Glišić za televiziju Pink.
Sitaucija sa beogradskim izborima je nešto komplikovanija, imajući u vidu da se još ne zna da li ima većine ili ne, te da li će vlast proceniti da treba ići na ponavljanje izbora ukoliko se obezbedi većina.
Za sada je sigurno da će konstitutivna sednica biti 19. februara. Ako se ne izabere predsednik Skupštine, nastavlja sa radom Privremeni organ, a predsednik Narodne skupštine ima rok od dva meseca da raspiše izbore, plus period za kampanju.
Ako se izabere predsednik Skupštine, teče rok od 30 dana da se izabere gradonačelnik, što znači do 19. marta. Ukoliko se ne izabere prvi čovek grada, predsednik Narodne skupštine može da raspiše izbore u roku od dva meseca, plus 45 dana kampanje.
Izbori, dakle, mogu da se raspišu već 20. marta, plus period za kampanju od mesec i po dana. U tom slučaju imali bismo izbore u prestonici početkom maja.
Konačno, ako vlast želi da ide na spajanje beogradskih i lokalnih izbora taktika će biti sledeća: izabraće se predsednik Skupštine, neće biti većine za izbor gradonačelnika i onda će se rokovi “gađati” tako da se podudaraju beogradski i lokalni izbor.
To znači da bi se u drugoj polovini aprila raspisali izbori za Beogradu, pa period kampanje i onda bi lokalni izbori bili početkom juna.
Još uvek se ne zna da li ima većine u beogradskom parlamentu, pa samim tim se ne zna ni da li će biti novih izbora. Sa druge strane, kako tvrdi politikolog Boban Stojanović, vlast ima razloge zbog kojih ne želi da bude novih izbora.
“Mislim da neće biti ponavljanja beogradskih izbora, iako verujem da vlast ima računicu da se to desi. Ima jedna ograničavajuća stvar u toj priči, a to je da ukoliko se ne izabere gradonečelnik, kao uslov da se ide na nove izbore je novi sastav Privremenog organa grada Beograda. On se obrazuje u skladu sa rezultatima izbora. Prema toj računinici, u Privremenom organu bilo bi dva predstavnika SPN, dva iz SNS, a jedan iz koalicije NADA. To znači da opozicija ima većinu”, poručuje Stojanović za Novu.
Zbog toga, prema rečima Stojanovića, nije realno da imamo nove izbore.
PROČITAJTE JOŠ:
“Ne verujem da će vlast prepustiti opoziciji većinu u Privremenom organu. Za mene je to ograničavajući faktor, zbog čega mislim da ćemo dobiti novu vlast”, zaključuje Stojanović.
Sa druge strane, predstavnici opozicije ubeđeni su da će biti ponovljenih izbora jer se desio veliki broj izbornih nepravilnosti, o čemu su obavešteni i evroposlanici. Za to vreme vlast uporno ponavlja da će biti novih izbora ukoliko nema većine.
BONUS VIDEO: Grbović – Rezolucija Evropskog parlamenta dokaz da pritisak opozicije na vlast u Srbiji postoji
