2
Već dugo se priča o želji pape Franje da dođe u posetu Beogradu, ali je stav Srpske pravoslavne crkve već godinama da nije vreme za to, te da bi prethodno papa trebalo da se pokloni žrtvama Jasenovca. Jutarnji.hr piše da se u poslednjih nekoliko nedelja dešavaju zanimljive stvari na liniji Vatikan - Beograd - Zagreb, te da se u nekim crkvenim i političkim krugovrima spekuliše da bi papa u sklopu "beogradske turneje" mogao da svrati do Zagrebe, a možda i da obiđe Jasenovac i Vukovar.
Jutarnji piše da je jedna od glavnih stvari koja bi se mogla iščitati iza brda te aktivne vatikanske diplomatske aktivnosti jest mogući dogovor posete papa Franje Beogradu. A u sklopu toga izvire i ono neizbežno pitanje koje već dugo „tišti“ Crkvu u Hrvata, a već se prelilo i postaje važno nacionalno i političko pitanje – konačno proglašenje Alojzija Stepinca svetim, a koje je kamen spoticanja u odnosima dveju crkava ne samo na ovim prostorima nego i u odnosima Vatikana sa SPC-om. Naime, poklopilo se, u zadnje vreme, nekoliko susreta i poseta te zanimljivih istupa koji izazivaju pažnj.
Jutarnji.hr navodi da je sredinom oktobra apostolski nuncije u Hrvatskoj, monsignor Giorgio Lingua posetio, povodom praznika Svete Terezije, požeškog biskupa Antuna Škvorčevića, da bi zatim, za javnost pomalo nenadano, zajedno s njim i pakračko-slavonskim episkopom Jovanom Ćulibrkom posetio Jasenovac te u tamošnjoj mesnoj crkvi Sv. Nikole predvodio ekumensku molitvu. No, slučajno ili ne, u isto vreme u posetu Zagrebu, odnosno nunciju u Hrvatskoj, bio i apostolski nuncije u Beogradu Luciano Suriani. Isto tako početkom novembra i sam papa Franjo je dao intervju beogradskoj Politici, što mnogi vide kao najavu njegova posete, za koji se naravno ne zna kada bi se mogao dogoditi. No, Crkva je institucija gde vreme drugačije teče.
Davna želja
Poseta pape Franje Beogradu je, zna se već dugo, njegova davna želja, i to zbog Papine ekumenske politike, pogotovo uspostavljanjem saradnje i veza s pravoslavljem, a SPC se uz Rusku pravoslavnu crkvu smatra vrlo jakom i uticajnom crkvom, kao poseta zemljama u kojima je katolička zajednica u manjini.
No, treba reći da je još 2018. godine državni sekretar Svete Stolice, kardinal Pietro Parolin posetio Srbiju te se već tada nagađalo da je došao ispipati teren da li je ta poseta uopšte moguća i ostvariva. A koliko je papi Franji važna Srbija, videlo se i u maju 2019, kada je intervju Politici dao Pietro Parolin. U intervju je eksplicitno zatražio pravoslavno-katoličku suradnju.
„Želja Svete Stolice je da sve verske zajednice ovog regiona budu u stanju da zajednički zakorače na put istinskog pomirenja i da mogu postati model prevladavanja konflikata za celokupno društvo“, rekao je tada Parolin koji je, usput, sigurno ne slučajno, pomenuo odlične odnose pape Franje i patrijarha Irineja.
Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar je, pak u nedavnom intervjuu IKA-i, odgovarajući na pitanje o mogućoj poseti pape Beogradu, baš kroz poteze glavnog tajnika Parolina istakao da u „nekim malim događajima ne gledaju prevelike stvari“. Državni sekretar, kaže nadbiskup Hočevar, „nije došao pripremati put za Papin dolazak“, ali je potvrdio da je „normalno da Sveti Otac želi doći“.
Otežavajuće okolnosti
No, poseta Beogradu ima nekoliko otežavajućih okolnosti. Svakako da su pitanja Jasenovca i Alojzija Stepinca vrlo važna „stavka“ za tu eventualnu posetu, ali i stav SPC-a prema toj eventualnoj poseti jer, kažu dobrom obavešteni krugovi u Beogradu, takav događaj neće proći bez „odobrenja ili dogovora“ s RPC-om, pogotovo dok je na čelu SPC-a patrijarh Irinej. Papin eventualni dolazak imao bi i velike političke reperkusije u samoj Srbiji, koja je u nacionalističkom neomiloševićevskom zanosu, premda Aleksandar Vučić, koliko se zna, ne bi imao ništa protiv, ali ipak ne sme na svoju ruku bez dogovora s vrhom SPC-a, gde također vlada otpor poseti mnogih visokih crkvenih dostojanstvenika.
Vučić je 2019. godine bio u Vatikanu na susretu s Papom, gde je rečeno da je u budućim odnosima Hrvata i Srba jako bitna uloga Svete Stolice. A u Beogradu se uvek posebno ističe kako Vatikan unatoč „pritiscima“ nije priznao nezavisnost Kosova (to je istaknuto i u podnaslovu Papina intervjua Politici). Kamen spoticanja je i nekadašnji zagrebački nadbiskup Stepinac. Kako podseća Jutarnji.hr, papa Franjo odugovlači sa „svetošću“ Stepinca upravo zbog SPC-a.
I u intervjuu IKA-i beogradski nadbiskup Hočevar je rekao da se „premalo racionalno pristupa tom pitanju, jer nismo sve proučili“. Hočevar doduše kaže da ga je Crkva proglasila blaženim, „priznala ga je i svetim“, ali je ipak nadopunio kako misli da je „bilo premalo proučavano“ te „kada se proučavao slučaj Alojzija Stepinca, ne znam jesu li svi arhivi bili dovoljno proučeni? Zato sam već tada postulatoru (Batelji) govorio da bi, po mom skromnom mišljenju, trebalo stvoriti mnogo jači i bolji istorijski okvir“, rekao je Hočevar u razgovoru za IKA-u.
No, u tome se spominju i neke teške prepreke – sam patrijarh Irinej i Alojzije Stepinac, za čiju „svetost“ u Srbiji ne žele ni da čuju. Nuncije Luciano Suriani je u svom intervjuu IKA-i rekao da su sa strane Svete Stolice i pape Franje pređeni svi mogući putevi kako bi se uklonila svaka sumnja oko Stepinca. Tada je, navodi IKA, zatražena i uspostavljena komisija, sastavljena od članova Srba i Hrvata, koja je omogućila da se obnovi dijalog, koji je bio prekinut, a koji je doneo određene plodove. Želja je obe strane da se taj dijalog nastavi, kako bi se bacilo svetlo i na druge aspekte tog povijesnog razdoblja, bolnog i kontroverznog.
„U svakom slučaju, bilo bi mi žao da ti događaji nastave biti nesavladiva prepreka u odnosima između Katoličke crkve u Hrvatskoj i Srpske pravoslavne crkve, jer je to i rana na našem kredibilitetu kao hrišćana'“, istakao je nuncije Suriani.
Osim toga, druga najveća prepreka Papina poseta je sam partijarh Irinej (bez obzira na to što ga je i Papa u svom intervjuu Politici obasipao komplimentima, a to stalno radi i nuncije Suriani) kao pripadnik konzervativne i tvrdolinijaške struje. Irinejevo zdravlje je narušeno (zbog bolesti je jedva uspeo učestvovati na proslavi osam stoljeća SPC-a, a sada ima koronavirus), i već mesecima se spekuliše o njegovom nasledniku. Po Statutu SPC-a još uvek je na snazi odredba o žrebu pri izboru novog patrijarha, što znači da postoji neka razina neizvesnosti, ali sada se tu pojavljuju tri nezaobilazna kandidata: episkop bački Irinej Bulović, vladika pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk i zagrebački mitropolit Porfirije Perić. Irinej Bulović je portparol SPC-a, teološki obrazovan, a nedavno je doživeo veoma srdačan prijem kada je posetio RPC.
Papa Franjo, kažu u nekim crkvenim krugovima, želi to učiniti ne samo u sklopu svoje ekumenske politike nego i kao uslov za normalizaciju odnosa Hrvatske i Srbije, u čemu upravo dve Crkve, odnosno kler može dati ključni doprinos.
No, neki crkveni i politički krugovi čak spekulišu o vrlo „revolucionarnoj“ mogućnosti koja se provlači kako bi Papa, upravo zbog normalizacije hrvatsko-srpskih odnosa, mogao u sklopu „beogradske turneje“ možda da svrati i do Zagreba, dok neki spominju da bi papa Franjo mogao, jer toliku hrabrost ima, možda obići Jasenovac i Vukovar. To se tek usput spominje, onako u pola glasa, više kao nečije nagađanje ili nečija želja, nego, za sada, kao stvarna mogućnost.
Protivnici na obe strane
Naime, jedan takav poduhvat morao bi da zadovolji mnoge ne samo verske nego u prvom redu političke preduslove i Zagrebu i Beogradu, ali i da ima još više protivnika na obe strane. Ne treba niti govoriti kako je Jasenovac jedna od bolnih točaka hrvatsko-srpskih odnosa, u kojima su s jedne strane na delu pokušaji revizije tog ustaškog logora smrti, gde je najviše stradalo Srba, uz Jevreje, Rome i Hrvate koji nisu podržavali režim i nacifašističku tvorevinu NDH, a s druge nastojanja mnogostrukog umnožavanja srpskih žrtava te stavljanja na teret današnjoj Hrvatskoj tog zločina i nastojanja da se predstavi kao „naslednica“ NDH.
Početkom 2016. godine Irinej je položaj Srba u Hrvatskoj usporedio sa situacijom u NDH.
„Danas Srbi strahuju da ne dožive ono što je doživelo više od milion njihovih predaka“, rekao je i po ko zna koji put uzburkao duhove.
Međutim, postoje i oni koji o ovako traumatičnim temama razmišljaju ozbiljnije, kao što je vladika pakračko-slavonski Jovan (Ćulibrk), koji je ovih dana na zagrebačkoj tribini privrednika upozorio na najezdu revizionizma u Srbiji i Republici Srpskoj.
„Daje se podrška, pa i državni ordeni Gideonu Greifu koji govori o 1,400.000 žrtava Jasenovca. Struka ćuti kao da se sve dešava u nekoj drugoj državi. Kao što se borimo protiv onih koji Jasenovac proglašavaju lečilištem, treba da se bori i protiv onih koji daju neumerene cifre“, rekao je vladika Jovan i pozvao na zajedničko pisanje analize Greifovih teza.
Nije samo mogući dolazak pape Franje u Beograd izazvao interes, nego je kroz kaptolske hodnike prostrujalo da su dva nuncija, a monsignora Lingu inače u ovdašnjim crkvenim krugovima nazivaju Papinim skautom za hrvatsku crkvenu hijerarhiju, razgovarali ne samo o toj važnoj poseti nego i o novim imenovanjima po hrvatskim biskupijama, ali i sigurno su se dotakli pitanja ko će naslediti dugogodišnjeg beogradskog nadbiskupa Stanislava Hočevara koji uskoro ide u penziju.
Imenovanje beogradskog nadbiskupa uvek je delikatna i politička stvar, pogotovo ako se razmišlja da bi Hočevara, inače Slovenca, mogao naslediti možda neko iz Hrvatske. A to je nešto što će odlučiti verovatno sam(o) Papa, uz detaljnu analizu i takvog mogućeg poteza ne samo s verskog nego u prvom redu s nacionalnog i političkog aspekta i odnosa dveju zemalja.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
