1
Igor Jurić, osnivač Fondacije "Tijana Jurić", kritikovao je narodne poslanike u Skupštini Srbije zbog njihovog ponašanja na sednici koja je bila zakazana nakon dve masovne pucnjave u OŠ "Vladislav Ribnikar" u Beogradu i selima kod Smedereva, a na kojoj se razmatrao Izveštaj o bezbednosti koji je podnela Vlada Srbije.
„Kada se sve desilo, jako sam čekao da vidim kakve će biti reakcije države i čekao sam da vidim i Skupštinu, to su ljudi koje smo mi birali. Ja sam se spremao da vidim šta će svako u toj skupštini reći povodom ove tragedije, koje će mere biti predložene, kako ljudi na to gledaju. Za mene je bilo toliko razočaravajuće i jedan užasan utisak je ostavilo sve to, da je u četvrtak Skupština bila zakazana povodom ove tragedije trajala od tri do šest popodne. Svi ćutali na početku, nakon minuta ćutanja su se prekrstili i u tom trenutku ih je bilo 208, već ih u startu nije bilo skoro 50, a posle sat vremena videćete, ako vratite prenos, da ih nema još od 50 do 100. Sutradan je bilo sramno prazna Narodna skupština“, rekao je Jurić u „Utisku nedelje“ na TV Nova.
„Ljudi koji nas zastupaju, odnosno Skupština, pokazali su koliko brinu o nama građanima, svi oni su imali preča posla. Evo ja sad poručujem, sram da vas bude, sve vas koji sedite tamo. Ukoliko ne želite da dođete ili nemate šta da kažete, a niko nije izneo nijedan pravi predlog šta treba da se radi, već su svi nastavili da optužuju jedni druge, da se svađaju i psuju. Pravili su ono za šta se borimo da više nema. Ako nemate šta da kažete, onda pozovite porodice i Skupština bi bila prepuna članova porodica stradale dece iz Mladenovca, Smedereva i OŠ ‘Vladislava Ribnikara’… Vi nemate vremena? Evo mi ćemo doći bez dnevnica i bez ikakve nadoknade i da vam kažemo šta predlažemo“, dodao je još Jurić.
1
45
On je istakao da, kada se govori o ideji povratka dece u školu, da je tu ključna reč porodice i deteta.
„Ako neko dete oseća da ne može da ide u tu ‘kontaminiranu zonu’, neka ostane kod kuće. Sada je vreme kada njih moramo da slušamo, decu i njihove porodice“, naveo je on.
Govoreći o dodatnih 1.200 policajaca u srpskim školama, Jurić je rekao da to ne može rešiti bezbednosni problem u školama, te da je to privremena mera i da može dati privid sigurnosti.
„Nakon ove teške tragedije, a to ja nezapamćena tragedija, ako to bude jedna privremena mera dok se ljudi ne smire… Možda ova privremena mera nije dobra, ali u ovom momentu može dati privid sigurnosti, pa da onda vidimo da zamenimo tih 1.200 policajaca sa stručnjacima“, rekao je Jurić.
Dr Snežana Kecojević Miljević, predsednica Društva psihoanalitičkih psihoterapeuta Srbije, govoreći o povratku dece u OŠ „Vladislav Ribnikar“ rekla je da je odgovor na to pitanje „i da i ne“.
Ističe da je važno napraviti personalizovanu procenu sposobnosti i potreba svakog deteta pojedinačno u vezi povratka u školu.
„Ova trauma se nije desila pojedincu, već je ovu traumu izvršio pojedinac i on je zapravo napravio traumu grupi. Ako posmatramo školu kao jednu zajednicu, to je jedna grupa i trauma se desila grupi. Verujem da se najbolje do ozdravljenja može doći kroz grupu“, rekla je Kecojević Miljević.
„Ta škola sama po sebi predstavlja na neki način granice te grupe, ona je zgrada unutar koje se ta zajednica formirala i ta deca su se povezivala godinama… Kada se trauma desi sve veze se kidaju, veze žrtve sa agresorom, ali i veze žrtve sa njenim najbližim okruženjem i u ovoj situaciji su se veze pokidale. Međutim, sva ta deca imaju iskustva i sećanje na veze koje su postojale među njima“, dodala je ona.
Slobodan Negić, otac jedne od ubijenih učenica u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, istakao je u emisiji da ima moralnu potrebu da ukaže na to da „teška situacija, kao što je ova, lakmus papir kako funkcionišemo kao ljudi“.
On je istakao i da direktorka ove osnovne škole treba da podnese ostavku.
Dodao je i da OŠ „Vladislav Ribnikar“ više ne vidi kao školu.
Negić je upozorio i na problem rasprostranjenosti oružja u Srbiji.
„25. maja 2022. godine Politico.eu izneo je podatke i proverio sam još bar 4 izvora i svuda su slični podaci o tome kojih deset zemalja na svetu ima najveću količinu oružja na 100 stanovnika. Prvo su SAD, drugi je Jemen u kojoj nošenje vatrenog oružja ne zahteva dozvolu, treća je Crna Gora, a četvrta je Srbija, odnosno 39 komada oružja na 100 stanovnika“, podsetio je Negić.
On je podsetio da je masakr u ovoj beogradskoj školi izvršen legalno izdatim oružjem na ime oca počionoca.
„Šta možemo da uradimo da se u budućnosti smanji sanša? Moramo da vidimo zašto mi izdajemo toliko oružja i da otežamo pristup vatrenom oružju svakom potencijalnom počiniocu“, rekao je on.
***
BONUS VIDEO – Predlozi iz „Utiska nedelje“ 21. 05. 2023.