1
"Ovo što se dogodilo, hapšenje Sergeja Trifunovića je mnogo gore nego kada je Severina zadržana na granici, tačnije reč je o nepodnošljivom policijskom cinizmu", rekao je za N1 Zagreb pisac Miljenko Jergović.
„O maltretiranju Sergeja Trifunovića sam pisao i pre godinu dana, kao i o maltretiranju Severine. Ovo hapšenje Trifunovića jer gore jer se slučaj Severine nije događao u zemlji članici Evropske unije. Ali, njen slučaj je kod srpske javnosti izazvao zgražavanje. Ovo što se dogodilo s Trifunovićem je puno gore, reč je o nepodnošljivom policijskom cinizmu. Zamislite, splitsku policiju vređaju aluzije s Instagrama Sergeja Trifunovića o njihovom ustašluku i vezi s Francetićem“, rekao je pisac Miljenko Jergović za N1.
On je i upitao „kako ih to odjednom vređa, dok se ostalih 365 dana u godini ponašaju potpuno drugačije.“
1
0
3
„Videli smo koncert u Imotskom i kako policija gleda na to. Kako je problem kad im Sergej Trifunović kaže nešto o tome? Druga stvar koja me ojađuje, to je cela levo-liberalna i slobodarska hrvatska scena, koja se zajedno s našim ministrom spoljnjih poslova zgražavala nad slučajem Severine, a danas na u slučaju Sergeja Trifunovića. Nailazimo na zastrašujuću muklu tišinu. Takođe, on i Severina imaju nešto zajedničko, ljudima na vlasti u njihovim zemljama nije stalo do njih. Da je na njihovom mestu bio neto bliži njima, reakcije bi bile drugačije. Ovako nešto priređuje se samo onima koji su nepoželjni u svojim zemljama“, naveo je pisac.
“Ako se NATO, Rusija i crni đavo ne dogovore da organizuju jedan. Zemlje s ovih prostora izgubile su suverenitet samostalnog pokretanja ratova. Takođe, ne mislim da bi ljudi više želeli u rat.”
Ali, zato se lako ulazi u lične sukobe, u čemu prednjače premijer Hrvatske Andrej Plenković i predsednik Zoran Milanović.
0
4
34
“Moram priznati da mi je to na određeni način pitanje ispod nivoa. Odvratno mi je da gledam na televiziji Plenkovića da pljuje po predsedniku Republike, ali moram priznati i da bi mi bilo odvratno da je stvar obrnuta. To je sve jedan nižerazredni oblik cirkusa u kojem platforma premijera svoju intelektualnu potkapacitiranost u odnosu na predsednika nadoknađuje viškom platforme. A ta platforma su HRT i ostali mediji, osim onih koji pripadaju “osovini zla”, kako je to Plenković opisao. U svakom slučaju, to je nešto o čemu bi hrvatska javnost trebalo više da vodi računa.”
“Milorad Dodik i preostala dvojica, ili preostale dve komponente, jer nije on jedini problem u BiH iako je često ili ponekad najveći i nikad sam… Te tri komponente se zapravo ponašaju kao što se ponašaju i svi drugi u celoj ovoj priči jer nemaju kapacitet da ratuju. Onda na simboličkom nivou stvar dovode do krajnjih ekstrema. Recimo, čini mi se da je u BiH na nivou reči i nekih mirnodopskih postupaka stvar odavno postala gora nego što je bila u trenutku pre početka rata. Teže su reči zadnjih godina izgovarane nego pre početka rata. Na gori način su se međunacionalni odnosi zatirali i uništavali, a rata nema, niti će ga biti, da kucnem o drvo. A nema ga jer postoji kompletan i potpuni nadzor, ne samo nad BiH nego i nad susednim zemljama. Ne može se dogoditi ništa osim toga, tako mi se bar čini, paklenog zatiranja bilo kakve normalnosti u međusobnoj komunikaciji.”
Novi roman „Rat“ Miljenka Jergovića doživeo je drugo hrvatsko, i prvo ukrajinsko izdanje.
“Ova knjiga drugačija je po svemu od prethodnih. Moje knjige koje su se ticale rata, radnja je bila smeštena u Sarajevo i Bosnu. „Rat“ je knjiga koja je potpuno izvan nama poznatih prostora i poznatih iskustava rata. Na neki način, to je knjiga bajka, šta god to značilo. Grad u koji je smeštena radnja nama nije poznat, to je kao neki grad iz noćne more”, kazao je Jergović.
U knjizi je niz kratkih priča, koje bi trebalo čitati redom jer čine celinu. Specifično za knjigu je i to da niko od likova u knjizi nema ime.
“Da ima, morao bi imati karaktere i životnu priču, što bi vodilo na sasvim drugu stranu. Ovo su ljudi koji imaju svoja zanimanja, profesije, a one su zapravo u funkciji jednog imaginarnog grada i opkoljenog i krajnje frustriranog sveta”, kaže pisac i ne krije da mu mnogo znači činjenica što knjiga ima i ukrajinsko izdanje.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare