9
Evropska komisija danas će da objavi Izveštaj o Srbiji, koji će, sudeći po dosadašnjim informacijama, biti oštriji nego prethodni kada su u pitanju politički kriterijumi. Kako navode sagovornici portala Nova.rs, u izveštaju su iznete zamerke na situaciju sa demokratijom u Srbiji, političke pritiske na pravosuđe, borbu protiv korupcije, nefer izborne uslove, nasilje nad novinarima…, ali i na neusaglašenost spoljne i bezbednosne politike Srbije sa EU, koja je najniža u regionu i nepridruživanje deklaracijama koje se odnose i na uvođenje sankcija pojedinim zemljama među kojima je i Rusija.
Televizija N1 danas je objavila delove Izveštaja EK o Srbiji, u kojem su iznete negativne ocene na izborni proces, pravosudni sistem i fiskalne reforme, a u kom je navedeno i da je Srbija ostvarila napredak kada je reč o ekonomskim i fiskalnim pitanjima.
Nikola Radišić, novinar N1 koji je imao uvid u taj dokument, kaže za Nova.rs da je Izveštaj EK sličan prethodnom, ali da je oštriji po pitanju političkih kriterijuma koji su analizirani.
„Postoje zamerke na situaciju sa demokratijom u Srbiji, političkih pritisaka na pravosuđe, nedovoljnu borbu protiv korupcije i organizovanog krminala, ali i pritisaka na medije i novinare, netransparentnost vlasništva medija i način njihovog finansiranja iz budžeta, posebno na lokalu“, kaže Radišić.
On navodi da su pohvaljene ekonomske reforme i fiskalna politika, kao i nastavak dijaloga sa Prištinom i regionalna saradnja.
„I pohvale i primedbe su slične kao i prošli put, s tim što je ovaj izveštaj dosta oštriji kada su u pitanju politički kriterijumi. Kada je reč o izborima, navodi se da su svi imali mogućnost da učestvuju na njima i da rade kampanju, ali da ostali uslovi nisu fer, kao i da da su najveći mediji favorizovali vlast, a da oni koji ne idu tom linijom nisu dovoljni da se uspostavi jednakost strana”, kaže Radišić.
Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, navodi da će prema njegovim informacijama u Izveštaju biti istaknuta velika zabrinutost oko neusaglašenosti Srbije sa deklaracijama EU u vezi spoljne politike.
„U tom pogledu Srbija je na najnižem stepenu usaglašenosti, ispod 60 odsto. To je najniže u regionu. Na to su ozbiljne zamerke iznele baltičke zemlje, Nemačka i Holandija. U izveštaju se naglašava da se Srbija nije pridružila sankcijama prema Rusiji, Venecueli, Janmaru i Iranu, kao i nijednoj deklaraciji koja se odnosi na Hongkong“, priča Beširi.
On kaže da iako smo otvorili poglavlje 8, o konkurenciji na tržištu, veruje da će i tu će biti velikih zamerki, i to oko državne pomoći, javnih nabavki i dodeljivanja poslova firmama koje su bliske vlasti.
„One koje nisu bliske njima, nemaju sudsku zaštitu. To će posebno biti naglašeno, jer se danas ne objavljuje samo Izveštaj EK, već se predstavlja i ekonomski i investicioni plan pomoći EU zemljama Zapadnog Balkana. One će dobiti devet milijardi evra, a od tog novca Srbija će kao najveća zemlja dobiti najviše“, navodi Beširi.
