U najnovijem istraživanju Instituta za evropske poslove (IEP) o stavovima javnog mnjenja o pandemiji, pitanje o ulozi predsednika Vučića u borbi protiv koronavirusa, podelilo je građane Srbije gotovo na polovinu. Odgovor da su zadovoljni predsednikovim radom tokom pandemije dalo je 41 odsto ispitanika, dok je 48 posto odgovorilo da su izrazito nezadovoljni.
U istraživanju koje je Institut za evropske poslove u saradnji sa istraživačkom kućom Ninamedia uradio krajem ferbruara ove godine, od ispitanika su traženi odgovori kome najviše veruju tokom pandemije, zatim njihovi stavovi o Kriznom štabu i vakcinaciji, kao i da navedu svoje mišljenje o najvećim problemima tokom pandemije.
Istraživanje je urađeno na reprezentativnom uzorku od 1.249 ispitanika na teritoriji cele Srbije, a njihovi odgovori grupisani su prema polu, godinama, stepenu obrazovanja i mestu prebivališta.
Najveći broj ispitanika odgovorio je da je tokom pandemije najviše poverenja imao u svog izabranog lekara, zatim sledi Krizni štab, poznanici i prijatelji, pa predsednik Republike Aleksandar Vučić.
Predsednik je ujedno osoba čijim su radom tokom pandemije, ispitanici istovremeno najviše zadovoljni i najviše nezadovoljni. Na ovo pitanje 41 odsto anketiranih je odgovorilo da su zadovoljni, dok je 48 odsto reklo da su izrazito nezadovoljni.
Prema rezultatima istraživanja i odgovorima koje su dali ispitanici, u 41 odsto onih koji su zadovoljni radom Aleksandra Vučića tokom pandemije, uglavnom spadaju muškarci, najstariji sugrađani, osobe sa nižim stepenom obrazovanja, stanovnici svih regiona Srbije, osim Beograda i Vojvodine. Istraživanje je pokazalo i da su ruralne sredine dominantnije u odnosu na gradove.
Načinom na koji je vlast rukovodila krizom izazvanom pandemijom, zadovoljno je 39 odsto ispitanika, dok je 37 posto navelo da je isključivo nezadovoljno.
U ocenjianju rada članova Kriznog štaba, svaki drugi građanin odgovorio je da je nezadovoljan radom premijerke Ane Brnabić i ministara Zlatibora Lončara, Aleksandra Vulina, Darije Kisić Tepavčević, kao i radom epidemiologa dr Predraga Kona.
Najveći broj ispitanika, čak 70 odsto, odgovoriio je da su kontradiktorne informacije koje su bile plasirane u javnosti, najveći problem pandemije, zatim sledi loša organizacija zdravstvenog sistema, pa zabrana kretanja.
U delu istraživanja koje se odnosilo na imunizaciju protiv koronavirusa, skoro polovina ispitanika je zadovoljna načinom na koji je Vlada Srbije sprovela proces vakcinacije. U navećem procentu to smatraju muškarci, osobe sa najnižim stepenom obrazovanja, u svim regionima Srbije, osim u Beogradu i Vojvodini i pretežno u ruralnim sredinama.
Samo 42 odsto ispitanika primilo je sve tri doze vakcine i to u najvećem broju muškarci, najstariji građani sa nižim i najvišim stepenom obrazovanja.
Istraživanje je pokazalo i da se vakcinaciji protivi trećina ispitanika, koji su odgovorili da nemaju nikakvu nameru da se vakcinišu.
Građani su istakli da kao najveće posledice pandemije vide ekonomsku krizu, opšte narušavanje zdravlja i povećanje smrtnosti.
Na pitanje ko je u Srbiji bio najveći donator tokom pandemije, više od polovine ispitanika odgovorilo je da je to Kina, a taj stav najčešće su zastupale žene sa srednjim obrazovanjem i iz regiona istočne i južne Srbije.
Bonus video – Rezultati istraživanja za nastavak evropske podrške
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram