0
Srpska napredna stranka do proglašenja vanrednog stanja dva puta nedeljno sprovodila je istraživanja javnog mnjenja, što verovatno trenutno nije u mogućnosti nijedna druga politička partija u Srbiji. Istraživači javnog mnjenja navode u izjavi za portal Nova.rs da su one stranke koje često rade istraživanja korak ispred ostalih, da nisu jeftina i da jedno sveobuhvatno i ozbiljno istraživanje može i da košta i do 10.000 evra.
Na pitanje kako su borba protiv koronavirusa u Srbiji i teške mere koje je donela vlast uticale na njegov i rejting SNS, lider te stranke Aleksandar Vučić rekao je da od uvođenja vanrednog stanja naprednjaci nisu radili nijedno istraživanje.
„Nisam se bavio stranačkim aktivnostima od kad je ovo počelo, a inače radimo istraživnja dva puta nedeljno“, kratko je odgovorio Vučić.
Koliko istraživanja javnog mnjenja koštaju stranački budžet, lider SNS nije otkrio. Međutim, u redovnom finansijskom izveštaju SNS za 2018. godinu (izveštaj za 2019. još nije objavljen) navedeno je da je ta stranka za politički marketing i istraživanja potrošila 101.667.838 dinara, odnosno oko 861.000 evra. Šta konkretno podrazumeva politički marketing, da li angažovanje PR agencija, koliko od te sume ide na istraživanja, u izveštaju nije precizirano.
Bojan Klačar, programski direktor Cesida, navodi za Nova.rs da je za stranke poželjno da što češće rade istraživanja, kao i da to ne bi trebalo da rade članovi stranaka, već ljudi kojima je to posao. On navodi i da bi i opozicione partije trebalo da imaju što više istraživanja javnog mnjenja.
„Istraživanja ne bi trebalo da služe strankama da vide kako stoje, već da na osnovu njih odluče kakvu strategiju da sprovode. Onaj ko radi istraživanja je korak ispred onih koja takva istraživanja nemaju. Na taj način se mogu bolje argumentovati političke odluke koje se donose“, kaže Klačar.
„Telefonska istraživanja jeftinija i manje pouzdana“
On navodi da je jedno ozbiljno, sveobuhvatno i terensko istraživanje na reprezentativnom uzorku može da košta od nekoliko pa do 10.000 evra, kao i da su telefonska istraživanja jeftinija i kraće traju, ali da su manje pouzdana.
„Do 2012. sigurno pet ključnih političkih aktera je radilo kontinuirana istraživanja, a od tada, a naročito od 2016, naručuje ih veoma mali broj opozicionih stranaka. Čak kod pojedinih postoji narativ da su sva istraživanja pristrasna i da ih zato ne rade. Mislim da je to jedan od razloga zašto opozicija nema dobar rezultat protiv Vučića“, kaže Klačar.
Da istraživanja javnog mnjenja nisu jeftina navodi i Srđan Bogosavljević, direktor Ipsos Stratedžik marketinga. On za Nova.rs kaže da ih u Srbiji uglavnom rade stranke, manje institucije, te da broj naručenih istraživanja varira od izbora do izbora.
„Broj istraživanja je veći kada su lokalni izbori. Tada svaka opština vodi kampanju i naručuje istraživanja, kada su predsednički taj broj je znatno manji, jer tada imate možda dva do tri ozbiljna kandidata“, dodaje Bogosavljević.
On ističe da od 2000. istraživanja igraju veliku ulogu u političkom životu.
„Političari su naučili kako da ih koriste. Oni na taj način testiraju ne samo rejtinge već i komunikaciju. Testiraju reakciju na mere koje su doneli“, kaže Bogosavljević i dodaje da je Vučić, kada je rekao da rade dva puta nedeljno istraživanja, „verovatno to mislio figurativno“.
„Ne verujem da je prebrojavao, a nisam ni ja“, navodi on.
SPS ima svoj kol centar, DS nema novca
Predstavnici političkih stranaka izbegavaju da govore u javnosti o tome koliko često sprovode, odnosno naručuju istraživanja javnog mnjenja, a naročito o tome koliko novca izdvajaju za njih.
Vladan Zagrađanin, predsednik Izvršnog odbora SPS-a, kaže da istraživanja naručuju retko, jednom u četiri – pet meseci, te da imaju mlade ljude u stranci koji se time bave. Na pitanje koliko je stranka izdvajala novca za njih, on navodi da “stvarno ne zna” i da sve zavisi od toga koliki je obim istraživanja.
„Pre tri – četiri meseca smo naručili istraživanja poslednji put. Imamo prijateljske veze sa onima koji ih rade, pa plaćamo jeftinije, a imamo i sopstveni kol centar unutar stranke, što dosta pojeftinije cenu“, kaže Zagrađanin za naš portal.
Dragan Šutanovac, koji je bio predsednik demokrata, navodi da stranke koje su u opoziciji, a naročito DS koja ima račun u blokadi, izuzetno teško rade redovna istraživanja, jer je za to neophodno izdvojiti “relativno veliku svotu novca”.
„U moje vreme smo koristili mogućnosti da dođemo do istraživanja koja su radili drugi ili smo radili pred gradske izbore istraživanja koja su mnogo manjeg obima“, dodaje Šutanovac.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
