6
“Ustavne promene koje se odnose na pravosuđe jesu bolje od važećih, ali pošto i Akt o promeni Ustava, usvojen na sednici Narodne skupštine, sadrži poluge političkog uticaja na pravosudne organe, a naročito javna tužilaštva, u interesu građana je da iziđu na referendum i ne podrže Akt o promeni Ustava”, kaže u intervjuu za “Novu” Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji.
On za naš list navodi da građanima nije omogućeno da se “detaljno upoznaju sa njegovim odredbama, kako bi u referendumskom izjašnjavanju izneli vlastito mišljenje, a ne sledili tuđe”.
– Tako bi zaštitili i institucionalnu čast najvišeg predstavničkog tela zemlje, kojem ne priliči da promena Ustava bude sprovedena u skupštinskom sazivu bez opozicije, zbog čega joj je i mandat drastično skraćen.
Opozicija je podeljena po tom pitanju. Deo smatra da ne treba izlaziti na referendum koji organizuje “Skupština koja nije legitimna”. Koliko je važno da se opozicija usaglasi makar oko ovog pitanja?
Usaglašavanje opozicije jeste važno, pošto ishod referendmskog izjašnjavanja ne zavisi od “većine ukupnog broja birača”, nego od “većine izašlih birača”. Otuda bi bojkot referenduma pogodovao aktuelnim nosiocima političke vlasti, jer bi za uspešnost referendumskog izjašnjavanja bila dovoljna i većina malog broja izašlih birača, koju bi moglo da obezbedi i članstvo partija na vlasti.
Ukoliko se opozicija usaglasi u stavu da treba izaći na referendum i glasati protiv ustavnih promena, moglo bi se desiti i da “većinu izašlih birača” čine građani koji ne podržavaju Akt promene Ustava usvojen u parlamentu bez demokratske opozicije. A to bi podsticajno delovalo na građane da na izborima 3. aprila 2022. godine autoritarnu vladavinu zamene demokratskom, kako bi vladavinu ljudi preobrazili u vladavinu prava.
Predstavnici vlasti tvrde da su građani koji su nedavno zbog zakona o referendumu i eksproprijaciji blokirali ulice kršili Ustav i zakone. Da li su građani na taj način mogli da iskazuju svoje nezadovoljstvo?
Oba ova zakona mogla su biti zloupotrebljena u korist stranih investitora koji investiraju u Srbiji na štetu zdravlja građana i ekologije. A od svih ljudskih prava i sloboda, jedino je pravo na život iz člana 24 Ustava – neprikosnoveno, što znači da se jedino ono ne može ograničiti za razliku od svih drugih prava i sloboda koja mogu biti ograničena u obimu neophodnom da se sačuva njihova suština. S obzirom na to da je u ovom slučaju bilo ugroženo neprikosnoveno pravo na život, neosnovane su tvrdnje da su građani blokiranjem ulica i puteva prekršili Ustav. Oni su to činili, jer im Ustav u članu 54 jemči slobodu okupljanja, a u članu 46 slobodu mišljenja i izražavanja.
Pritom su poštovali i pravo na život drugih ljudi u nevolji, propuštajući vozila Hitne pomoći.
Najviši predstavnici vlasti, poput premijerke Ane Brnabić, proteste građana ocenjivali su kao “fašizam” i “teror manjine nad većinom”. Da li takav rečnik priliči predsednici Vlade, ali i drugim javnim funkcionerima?
Njima priliči. Ali baš zato na predstojećim izborima građani treba da izaberu ljude kojima takav vokabular ne priliči.
Ko najčešće krši Ustav u Srbiji?
Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije i predsednik Srpske napredne stranke. Umesto da kao šef države brine o njenom jedinstvu i ustrojstvu, on ustavnu podelu vlasti prisvaja, pa: najavljuje donošenje, noveliranje ili ukidanje zakona – iako je to posao Narodne skupštine; utvrđuje i sprovodi unutrašnju i spoljnu politiku zemlje – iako je to posao Vlade; saopštava ko jeste, a ko nije učinilac kažnjivog dela – iako je to posao sudova; umesto tužilaštva i suda ispituje dokaze, kao u slučaju pogibije Stanike Gligorijević na naplatnoj rampi u Doljevcu, nakon čega su sa snimka nesreće nestala dva minuta ključna za identifikaciju vinovnika nesreće. Obavljajući privatno – pravnu funkciju predsednika političke stranke (kao udruženja građana), Vučić se udobno smestio u sukob interesa koji je zabranjen članom 6 stav 1 i članom 115 Ustava.
Najjača opoziciona lista SSP-DS-NS-PSG još nije postigla dogovor oko predsedničkog kandidata. Koga biste vi predložili?
Predložio bih vladiku Gligorija Durića i akademika Danila Bastu (navodim ih po azbučnom redu), pošto su obojica raskošno inteligentni, visoko obrazovani, višestruko daroviti, filozofski mudri i duhovno čestiti. Pa, ko pristane.
Ko bi po vama trebalo da bude sledeći gradonačelnik Beograda?
Ako političke stranke koje su bojkotovale prethodno izbore pobede na predstojećim izborima u Beogradu, što inače želim i očekujem, neka budući saziv Skupštine glavnog grada iz svojih redova kandiduje i izabere novog gradonačelnika. Voleo bih da to bude osoba visokog, pošteno stečenog obrazovanja, sposobna da zakonito, uspešno i odgovorno obavlja gradonačelničku funkciju u prestonom gradu, i da je ne prepusti zameniku.
BONUS VIDEO Šta (ne)će doneti promena Ustava?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
