Lider stranke Srbija centar (SRCE) kaže u intervjuu za Nova.rs da se nakon debate na RTS na izlasku iz studija nije rukovao s Vladimirom Orlićem iz SNS i Đorđem Milićevićem iz SPS, jer nema poštovanja prema ljudima koji prihvate dolazak na debatu na tako ozbiljnu temu, da bi skretanjem od teme maskirali brljotine u stvarima od nacionalnog značaja, a još se i neuljudno ponašaju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je siguran u pobedu na izborima 17. decembra i to ubedljiviju nego prošle godine. Kako to komentarišete?
To je uobičajena retorika stranačkih funkcionera u izbornim kampanjama kojom se pokreću potencijalni glasači. Problem je što u ovom slučaju takvu retoriku koristi predsednik Republike koji je formalno samo član SNS. Ali ovo je samo najbenigniji vid kapanje koju on sprovodi za SNS sa pozicije šefa države koristeći najraznovrsnije javne resurse. On gotovo ništa drugo i ne radi već nedeljama. Da je zaposlen u nekom javnom preduzeću dobio bi otkaz zbog petodnevnog nedolaska na posao.
Čak i ono što je uvijeno u oblandu zvaničnih susreta predsednika u funkciji je izborne kampanje. A on se žali da je nerazumno što je funkcionerska kampanja zabranjena u tih 30 dana, jer Bože moj, kako sad da se sklanja iz kadra dok otvara neki infrastruktuni objekat koji, ako se ne otvori ovih dana biće propast, a ko će drugi da ga otvori no on jedan jedini. Uostalom on je to i smislio i finansirao odvajajući od usta svojieh. Ma i sagradio, kao što je izjavio za Hram Sv. Save.
Ima nešto što je još gore od očigledne zloupotrebe državnih resursa u kampanji. INije to ni kampovanje predsednika po televizijama koje on uređuje. To je ono što on tamo izgovara iznoseći neistine obmanjujući građane i dezavuišući političke protivnike. To je nedostojno bilo kojeg učesnika izbore kampanje, a kamoli predsednika. Aleksandar Vučić je sinonim za pojam – neregularni izborni uslovi u Evropi, a može da mu pozavidi i predsednik Turkmenistana Berdimuhamedov.
I Aleksandar Vučić i Ana Brnabić ponovo stavljaju pod znak pitanja lojalnost Ivice Dačića i SPS. On s druge strane uverava da neće izdati. Da li je za vas lično prihvatljiva bilo kakva postizborna saradnja sa socijalistima?
To su njihove redovne pozorišno-predizborne čarke koje služe naglašavanju njihove posebnosti. Ono što je bilo iskreno, to je odbijanje SPS da uđe u Vučićev projekat pravljenja pokreta. SPS mu je sahranio tu priču. Sad ih on ponižava na dnevnoj osnovi, a rukovodstvo SPS mu se umiljava.
Ali ipak se radi o ekipi koja nas je, kad je bila ujedinjena devedesetih uvela u sankcije, neimaštinu i ratove svojom neodgovornom politikom. Ovo što ujedinjeni rade već 11 godina je nastavak posla koji su tada započeli, a za koji nisu sankcionisani na odgovarajući način posle 5. oktobra 2000. Da je to urađeno i da je SPS prošao neophodnu katarzu pre nego su prihvaćeni kao partneri, verovatno se ne bi tako lako vratili u kolo sa SRS kojoj je SNS samo jedna faza mitarenja.
A sa desnicom? Pre svega mislim na Dveri i Zavetnike.
Zemlji sa ovako temeljno razvaljenim institucijama treba široki front svih koji su svesni tog stanja i orni da se angažuju u rasčišćavanju ruševina i elementarnom sređivanju stanja kako bi moglo da se gradi. Govorim naravno o prelaznoj tehničkoj vladi oročenog mandata. Da su SNS i SPS odgovorni akteri oni bi prihvatili moj predlog koji sam izneo još proletos da to uradimo svi zajedno. Vučić je na to skočio ko oparen. Ne treba njemu nikakav prelaz ka normalnosti, ne treba njemu nikakav evropski put Srbije. U normalnosti nema mesta za neregularne izbore, u normalnosti nema mesta za kršenje ustava, u normalnosti nema mesta za autokratu na vlasti.
Nakon toga predložio sam da se na toj platformi predizbono okupimo svi mi iz opozicije, bez obzira na ideološka opredeljenja. Reakcije su bile korisne jer su ukazivale na to kome baš i nije prioritet sklanjane ovog režima.
Mi iz koalicije Srbija protiv nasilja sada poručujemo da smo spremni da dogovor o takvoj prelaznoj tehničkoj vladi oročenog mandata postignemo posle izbora sa opozicionim strankama koje uđu u parlamet bez obzira na ideološke razlike. Neke od stranaka desnice su načelno pozitivo reagovale. Zavetnici nisu, ali nije to ni neočekivano ni važno. Izgleda da su Dveri promenile stav od kada su s njima u koaliciji. Ranije su, koliko se sećam bili pozitivni prema ideji tehničke vlade. Videćemo posle izbora kome je šta stvarno važno. Posebno oni koji uđu u Skupštinu.
Vuk Jeremić i Narodna stranka takođe su postavili uslove oko eventualne postizborne saradnje. Da li su vam ti uslovi prihvatljivi?
Mislim da treba da pođemo od toga šta nas ujedinjuje, a ne od razlika. Zadatak prelazne vlade bi bio da stvori normalne uslove, a deo te normalnosti je da se regularno nadmećemo oko tih razlika kako bi građani mogli da se bez straha izjasne i izaberu put kojim ova zemlja ide.
S obzirom da nije bilo tog najšireg opozicionog fronta koji sam zagovarao pre izbora, pa čak ni ukrupnjavanja na desnici kakvo smo postigli mi u kolaliciji Srbija bez nasilja, ajde da najpre sačekamo izbore, odnosno da najpre skočimo, pa onda da kažemo hop.
Bili ste gost emisije „Reč na reč“ na RTS-u. Prilikom izlaska iz studija niste se rukovali sa Vladimirom Orlićem iz SNS i sa Đorđem Milićevićem iz SPS. Zašto?
Srbija je u trenutno u jednoj od najdelikatnijoj spoljnopolitičkoj situaciji godinama unazad. Ogromnom zaslugom vladajućeg režima koji nije propustio gotovo ni jednu priliku ovih 11 godina da propusti dobru priliku za ovu zemlju. A mnoge stvari su i sami kreirali vođeni imperativom održanja na vlasti.
A onda vladajuće sranke za debatu na tako ozbiljnu temu pošalju političare opšte prakse koji nemaju puno dodirnih tačaka sa spoljnom politikom. Nemam poštovanja prema ljudima koji prihvate takve obaveze da bi skretanjem od teme maskirali brljotine u stvarima od nacionalnog značaja, a još se i neuljudno ponašaju.
Rukujem se i sa nepoznatim ljudima prilikom upoznavanja, takav je red. Podrazumeva se i sa onima koje poznajem, osim sa onima koje sam upoznao, a radije bih da nisam. Uostalom – moja ruka, moja pravila.
Interpol je raspisao poternicu protiv bivšeg potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića, zbog slučaja Banjska. Kakvu reakciju vlasti u Srbiji očekujete? Hoće li isporučiti Radoičića?
Neće. Ne bih ni ja. On je državljanin Srbije i tu stvar treba da rešaju naši organi. Problem je ako se to ne uradi kako valja. A svi su izgledi da neće jer bi se sa čupanjem te repe svašta isčupalo. Najgore je što Vučićeve zapadne guvernante znaju šta bi se isčupalo. I najviše im odgovara da u toj poziciji ucenjenog drže Aleksandra Vučića. Baš takav im najviše odgovara. Nije ni do sada bio loš u izručivanju kosovske državnosi, ali ova njegova pozicija im je bingo. Nevolja je što na to ne može da se kaže ona narodna “sam pao, sam se ubio”. Ovde je pre “sam pao, državu ulubio”. Predstojeći izbori su prilka da se krene sa polaganjem računa za tu rabotu.
Šta će se promeniti u Beogradu i u Srbiji, ukoliko opozicija zaista nakon izbora bude mogla da formira vlast?
Sve. Zapatila nam se nenormalnost gotovo u svemu na šta oni koji su na vlasti mogli da utiču ovih 11 godina. Prelazak u normalnost će u nekim stvarima moći da se obavi brzo, a u nekima će trebati vremena. Čistka u korumpiranim i kriminalizovanim strukturama bezbednosti može da se obavi relativno brzo. Pa i u pravosuđu. Treba nam sablja koje neće tako brzo da se ispusti iz ruku kao 2003. godine. Za sređivanje stanja u urušenom zdravstvu, obrazovanju, poljoprivredi za neke stvari trebaće vremena, ali ima i onih koje ne smeju da čekaju i mogu brzo da se reše.
Skandalozno je što na nedeljnoj bazi saznajemo da je neki naš izvozni poljoprivredni proizvod vraćen za granice neke zemlje jer je pronađeno da je štetan za zdravlje. Kako to da naše inspekcije ne ustanove da su ti proizvodi štetni za zdravlje pre nego stignu u naše prodavnice ili na pijace. Ili nezdravo izvozimo, a nama ostaje samo ono što je zdravo. Teško da je tako. Truju nas zato što su korumpirani, zato što su razvalili sistem, razvalili su sve što su dotakli. Neko će za to morati da položi račun. A da bi to moglo, najpe mora sablja da se naoštri, da se dovede u red policija i pravosuđe.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare